Dostupni linkovi

logo-print

Izbeglice krenule peške ka Austriji

  • RSE

Jedan izbeglica iz Pakistana umro je u petak kada je doživio kolaps na šinama nakon što je oko 350 ljudi pobeglo sa železničke stanice u mađarskom gradu Biske, javila je mađarska državna televizija.

Policija je saopštila da nije jurila ovu grupu migranata i da je muškarac kolabirao na oko 800 metara od stanične zgrade. Država televizija prenela je da je čovek pao i udario glavom u šine.

Ova grupa migranata prethodno je krenula sa glavne železničke stanice u Budimpešti prema Beču, nakon što im vlasti nisu dozvolile da se ukrcaju u vozove za Austriju. Oni su tokom dana probili jednu policijsku barikadu na autoputu i nastavili putovanje.

U međuvremenu, "Gardijan" prenosi na svom veb sajtu da mnogi Mađari daju hranu i vodu migrantima koji su u petak krenuli peške autoputem od Budimpešte prema austrijskoj granici i Beču.

Bi-Bi-Si je javio da se u blizini željezničke stanice "Keleti" u Budimpešti dogodio sukob desničarskih eksremista i izbeglica, ali da je sada mir ponovo uspostavljen i da ljudi sjede kao znak protesta.

Međunarodni železnički saobraćaj obustavljen je četvrti dan na budimpšetanskoj stanici Keleti, gde se prema proceni izveštača stranih agencija, nalazi preko 2.000 migranata koji i dalje čekaju u očajnim uslovima da vozovi prorade, a mnogi su kupili karte koje su platili nekoliko stotina evra.

U odvojenom događaju, policija je dozvolila u četvrtak grupi izbeglica da uđe u voz, koji je kasnije zaustavila u gradu Biškeu, 35 kilometara od Budimpešte, jedan od pet predviđenih za azilatne u Mađarskoj. Izbeglicama je naređeno da siđu i registruju se i smeste u obližnji izbeglički centar.

Na policijsku akciju izbeglice su uzvratile povicima "Nemačka, Nemačka", pokazajući transparente na kojima je pisalo "SOS", "Upomoć" i "Moram otići u Nemačku da bih preživeo".

Šef policijske kontrole Laslo Balaš rekao je da se 16 ljudi dobrovoljno prijavilo u centru, a oko 500 njih je odbilo i odlučilo krenuti peške ka Austriji.

Izbeglice pokušavaju da izbegnu te kampove jer im nije želja da traže azil u Mađarskoj koja ekonomski slaba već gotovo svi žele da idu u Nemačku.

Istovremeno, u Kobaneu je u petak sahranjen trogodišnji sirijski dečak Ajlan Kurdi, njegov petogodišnji brat Galip i njihova majka Rehan, koji su se utopili u četvrtak nadomak turske obale.

Fotografija utopljenog sirijskog dečaka koji je pronađen na plaži u Bodrumu nakon što su se prevrnula dva čamca sa izbeglicama, uzdrmala je Evropu u kojoj raste napetost pred naletom desetina hiljada izbeglica i migranata.

(Kobane: Sahranjen Ajlan sa bratom i majkom; Video/Rojters)

Premijeri Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske pozvali su u petak Evropsku komisiju da na sastanku evropskih ministara unutrašnjih poslova 14. septembra predstave "održive" mere za rešenje migrantske krize.

Premijer Češke Bohuslav Sobotka izjavio je da su se ministri Višegradske grupe na sastanku u Pragu saglasili da je neophodno da EU pojača kontrolu svojih granica, borbu protiv krijumčara i da uspostavi nove centre za prijem i registraciju migranata u zemljama u koje dolaze.

Sobotka se izjasnio protiv uvođenja obaveznih kvota za izbeglice koju zagovara Evropska komisija uz podršku Pariza, Berlina i Rima.

Slovački premijer Robert Fico izjavio je da su automatski mehanizmi bili neprihvatljivi, dok premijer Poljske Eve Kopač smatra da države članice EU moraju da samostalno odluče kako će rešavati krizu, prenosi Rojters.

Sastanak u Pragu država članica "Višegradske grupe" bio je prilika da češki, slovački i poljski zvaničnici potvrde solidarnost sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, čija država se bori sa velikim prilivom izbeglica koji prolaze preko njene teritorije u želji da stignu u Austriju ili Nemačku.

U zajedničkom saopštenju, objavljenom nakon sastanka, premijeri ove tri države su izrazili spremnost da pruže dodatnu pomoć Mađarskoj.

Orban: Postaćemo manjina na vlastitom kontinentu

Reka migranata koja se sliva u Evropu beskonačna je i ukoliko Evropska unija ne zaštiti svoje granice mogu stići desetine miliona novih, kazao je u petak mađarski premijer Viktor Orban.

Viktor Orban

"Sada govorimo o stotinama hiljada no sledeće godine govorit ćemo o milionima i tome nema kraja. Odjednom ćemo videti da smo postali manjina na vlastitom kontinentu", kazao je Orban pozivajući Evropu da "pokaže snagu u zaštiti svojih granica".

"Evropa se mora pozabaviti uzrocima dolaska migranata a ne se samo koncentrisati na to kako da ih razdeli među zemljama jer će se uskoro suočiti s milionima", upozorio je Grzegorz Schetyna, poljski ministar spoljnih poslova.

Ove godine u Mađarsku je stiglo 160.000 migranata, a 90.000 ušlo je u zemlju u poslednja dva meseca.

Istovremeno, od sastanka šefova diplomatija EU posvećenog problemu izbeglica u petak međunarodna javnost očekuje preciznije smernice za rešavanje izbegličke krize, koja se procenjuje, najvećom od Drugog svetskog rata.

Guters: EU da pokaže suštinu

Visoki komesar za izbeglice UN Antonio Guteres apelovao je u petak da najmanje 200.000 podnosilaca zahteva za azil bude prihvaćeno u Evropskoj uniji (EU) prema kvotama obavezujućim za sve članice Unije.

"Osobama koje podnose validne zahteve za zaštitu (...) treba da bude omogućen program grupnog prihvata, uz obavezno učešće svih članica EU", navodi se u saopštenju Guteresa.

On je naveo da je, prema prvim procenama, potrebno obezbediti takav smešaj za najmanje 200.000 podnosilaca zahteva za azil.

On je rekao da u Evropu nije decenijama stigao tako veliki broj izbeglica i da je potrebno uložiti ogroman zajednički napor za rešavanje situacije.

Visoki komesar UN za izbeglice naveo je da je za rešavanje problema "potrebna zajednička strategija koja će se zasnivati na odgovornosti, solidarnosti i poverenju".

Evropska komisija će zatražiti od zemlja članica da hitno raspodele 160.000 izbeglica po Evropskoj uniji kako bi se bolje suočili s izbegličkom krizom, potvrđeno je Rojtersu u kabinetu predsednika Komisije Žan Kloda Junkera. U junu su vlade članica EU odbile predlog Evropske komisije o prihvatu 40.000 azilanata.

Donald Tusk

Donald Tusk

Sličan apel uputio je i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. On je pozvao države članice da udome najmanje 100.000 izbeglica, što je mnogo više od trenutnog sporazuma, koji podrazumeva njih 32.000.

I Jelisejska palata je saopštila juče da će Nemačka i Francuska predložiti Briselu "jednake kvote" za prihvat izbeglica u Evropi.

Britanija će primiti "dodatnih više hiljada izbjeglica" iz Sirije, izjavio je danas britanski premijer Dejvid Kameron.

On je rekao da je Britanija već primila oko 5.000 Sirijaca u okviru postojećih programa relokacije i da će nastaviti da prima izbeglice.

"Imajući u vidu obim krize i patnje naroda, mogu da kažem da ćemo učiniti više u relokaciji više hiljada sirijskih izbjeglica", rekao je Kameron novinarima u Lisabonu nakon sastanka sa portugalskim kolegom.

Merkel ima rešenje

Nemačka kancelarka Angela Merkel donela je plan za rešenje izbegličke krize u Nemačkoj, koji između ostalog, predviđa strože uslove za dobijanje azila i ukidanje džeparca.

To je objavio nemački tabloid "Bild" koji navodi da bi Merkel o svom planu u sedam tačaka trebalo ovog vikenda da se dogovori sa svojim koalicionim partnerima, socijaldemorkatama.

Taj plan, između ostalog, predviđa pooštrenje uslova za sticanje azila, ukidanje takozvanog "džeparca" od 143 evra mesečno i skraćenje roka za deportaciju na jednu sedmicu, uz petogodišnju zabranu ulaska, što se odnosi, pre svega, na građane Srbije i drugih balkanskih zemalja sigurnog porekla, piše danas "Bild".

Merkelova želi da do kraja oktobra sve izbeglice budu smeštene u čvrstim objektima, navodi tabloid kao prvu tačku i ukazuje da u ovom trenutku u Nemačkoj najmanje 20.000 izbeglica još živi u šatorima.

Kancelarka planira i ubrzanje postupka za sticanje azilantskog statusa, što bi posebno moglo da se odnosi na pridošlice s Balkana, koje nemaju skoro nikakvu šansu da dobiju azil u Nemačkoj.

Angela Merkel

Angela Merkel

Merkelova predviđa i da se izbeglicama, koji dobiju status azilanta, omogući učenje jezika i pristup obrazovnom sistemu, s ciljem da se oni brzo osposobe za tržište rada, prenosi tabliod, što je treća tačka plana, dok u četvrtoj predlaže da se keš-novac od 143 evra mesečno više ne isplaćuje, već da se ljudima, dok traje azilantski postupak i dok su u prihvatnim centrima, pružaju usluge-bonovi za hranu, garderobu i ostale potrebe.

Kada je reč o pravu na azil, tu se mogu očekivati pooštrenja, odnosno izmena odgvarajućeg člana Ustava, za koji se zalaže podružnica njene Hrišćansko-demokratske unije u najmnogoljudnijoj pokrajini Severnoj-Rajni Vestfaliji, što bi značilo da više nema svako automatski pravo da zatraži azil u Nemačkoj.

Šesta tačka plana, odnosi se na proterivanja i to bi, takođe, moglo da se odnosi, pre svega, na građane sa Balkana.

Onaj ko iz "zemalja sigurnog porekla", poput Srbije, Bosne ili Makedonije dođe u Nemačku, trebalo bi da u roku od jedne sedmice bude deportovan nazad i da dobije zabranu ulaska do pet godina.

Osim toga krug "zemalja sigurnog porekla" trebalo bi da bude proširen i na Albaniju, Kosovo i Crnu Goru, prenosi "Bild".

Putin: Uzrok krize američka spoljna politika

Koren aktuelne migrantske krize je u pogrešnoj spoljnoj politici Zapada, posebno SAD, na Bliskom istoku i severnoj Africi, rekao je u petak ruski predsednik Vladimir Putin.

"Kakva je to politika? To je politika nametanja svojih standarda, ne uzimajući u obzir istorijske, verske, nacionalne i kulturne specifičnosti regiona. To je prvenstveno politika naših američkih partnera", rekao je Putin novinarima na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

On je dodao da je iznenađen kako američki mediji kritikuju Evropu zbog okrutnosti prema migrantima.

"SAD uopšte ne osete priliv migranata, dok Evropa, koja slepo sledi instrukcije Vašingtona, podnosi najveći teret", istakao je Putin, dodajući da se ova kriza mogla i očekivati.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG