Dostupni linkovi

logo-print

Izbeglice na putu od Preševa do Horgoša


Iz Makedonije, izbeglice ulaze kod Preševa u Srbiju, a zatim preko Beograda nastavljaju put do Kanjiže i Subotice, gde pokušavaju da pređu sve utvrđeniju mađarsku granicu. Osim zvaničnih institucija i humanitarnih organizacija, i mnogi građani su pritekli u pomoć.

Velike grupe izbeglica koje svakodnevno prelaze makedonsko - srpsku granicu kod sela Miratovac, dugi redovi ispred Prihvatnog centra u Preševu, prepun improvizovani izbeglički kamp u parku pored beogradske Autobuske stanice i sve veći broj izbeglih na srpsko-mađarskoj granici, potvrđuju da reka izbeglica, koja teče od Preševa do Horgoša, još uvek ne jenjava, iako dani i noći postaju kišoviti i sve hladniji.

Državni zvaničnici tvrde da su izbeglicama, koje prolaze kroz Srbiju obezbeđeni svi najneophodniji uslovi, a mi smo istraživali ko još i kako pomaže ovim ljudima, među kojima je sve više žena sa decom i trudnica, a ko pokušava da zaradi na njihovoj muci.

Prvi susret sa izbeglicama je u selu Miratovac, nedaleko od makedonske graniice, gde ih posle iscrpljujućeg puta, dočekuju, predstavnici Crvenog krsta, volonteri iz Kancelarije za mlade u Preševu kao i medicinskeekipe zdravstvenih ustanova iz Preševa, Vranja, Niša, Leskovca i Prokuplja, koje se smenjuju na dežurstvu.

Mitat Saćipi, direktor Doma zdravlja u Preševu, kaže za Radio Slobodna Evropa da je da je Ministartvo zdravlja Republike Srbije obezbedilo dovoljan broj ekipa i zdravstvenih radnika, kao i dovoljne količine lekova i sanitetskog materijala, tako da izbeglice odmah dobijaju svu potrebnu medicinsku pomoć.

“Oni su iscrpljeni, iznemogli, dehidrirani sa stomačnim tegobama i žuljevima na nogama, jer duže vremena putuju. Ja imam podatke Doma zdravlja Preševo da je od otvaranja kampova za prihvat, negde oko 6.000 ljudi zbrinula naša dežurna ekipa. I ostale ekipe imaju dnevnike i vode evidenciju, na osnovu koje se vidi da se dnevno zdravstveno opservira od 1.000 do 2.500, a možda i 3.000 i više pacijenata, a ne sme ni jedan od izbeglica da se požali da nije zdravstveno zbrinut”, kaže Saćipi.

Pored medicinskih ekipa i ekipa Crvenog krsta Srbije, izbeglice u Miratovcu dočekuju i volonteri iz preševske Kancelarije za mlade. Oni su u saradnji sa UNHCR-om organizovali i besplatan prevoz autobusima od Miratovca do sedam kilometara udaljenog Preševa, jer su neregistrovani lokalni taksisti izbeglicama za prevoz uzimali po 20 evra po osobi.

Agon Ajeti iz Kancelarije za mlade kaže da oni, pored besplatnog prevoza, izbeglicama obezbeđuju i druge vrste pomoći.

Agon Ajeti, foto: Branko Vučković

Agon Ajeti, foto: Branko Vučković

“Počeli smo sa organizovanim besplatnim autobuskim prevozom izbeglica od Miratovca, pograničnog sela sa Makedonijom, do Prihvatnog centra u Preševu. Pored toga delimo im hranu, vodu i sve što im je potrebno. Hranu, vodu i piće dobijamo od UNHCR-a i mogu da kažem da su oni jedini ovde koji doniraju pomoć koju delimo Crveni krst Srbije i mi, osim pomoći koju u individualnim akcijama prikupljaju đaci i sami građani”, kaže Ajeti.

Jedan od onih koji samoinicijativno sa svojim sugrađanima pomaže izbeglicama dok u Preševu čekaju u redovima za dobijanje potrebnih dokuenata za nastavak puta je Abdulah Smaili iz tog grada.

On kaže da i lokalno stanovništvo ima ozbiljnih finansijskih problema, jer je Preševo najnerazvijenija opština u Srbiji, sa velikim brojem nezaposlenih, ali da, i pored toga, ljudi žele da pomognu koliko mogu.

“Naši građani dosta daju hranu, hamburgere, bureke, piće… Neli daju po 500 hamburgera dnevno, pokušavajući da pomognu tim nesretnim ljudima. Međutim, ne mogu da obezbede obroke za sve jer je ovo malo siromašno mesto u kome ljudi nemaju ni za sebe dovoljno sredstava za život, a dnevno se ovde slije od 1.500 do 2.500 izbeglica”, priča Smaili.

U akciju prikupljanja pomoći uključili su se i učenici Gimnazije „Skender Beg“ iz Preševa, koji, prema navodima jednog od njih, danonoćno sakupljaju pomoć za izbeglice od rođaka, prijatelja poznanika i drugih građana.

“Moji drugari i ja smo zaključili da je u ovakvoj situaciji potrebna i naša pomoć za ljude koji stižu iz Sirije i Avganistana. Sakupljamo hranu, vodu, piće, odeću i obuću. Neki dan ne uspemo da ispunimo naš plan, zbog čega nam je veoma teško, ali snađemo se nekako pa to nadoknadimo prikupljajući pomoć od rođaka i prijatelja. Mi zajedno tražimo pored hrane, pića, odeće i obuće i novac za pomoć”, kaže naš sagovornik.

Ovdašnji Crveni krst za sada ima dovoljno hrane i vode kao i hrane za decu i bebe, a dnevno se podeli od 1.000 do 1.200 obroka.

Arifi Valjon, foto: Branko Vučković

Arifi Valjon, foto: Branko Vučković

“To je trenutno najveći problem jer je sad već hladno vreme, pogotovu su hladne noći, i sada najviše treba odeće, obuće i hrane za decu. Mi već dva dana delimo ćebad, odeću i obuću, ali je najvažnije da se u prihvatnim centrima u Miratovcu i Preševu postave novi kontejneri sa krevetima za najmanje 1.000 ljudi, jer sada ima samo 40 kreveta”, veli Valjon.

Ministar odbrane Bratislav Gašić najavio je tokom posete prihvatnom centru u Preševu da se ubrzano radi na adaptaciji dva objekta bivše duvanske industrije u tom gradu za smeštaj lekarskih ekipa i žena sa decom gde će biti postavljeno 200 ležajeva.

Izbeglice se inače ne zadržavaju dugo u Preševu, uglavnom da se odmore i dobiju potrebna dokumenta za nastavak putovanja.

Međutim, pojedini neregistrovani taksisti im uzimaju čitavo bogastvo za prevoz od Miratovca do Preševa i dalje od Preševa do Beograda. Zbog toga je bilo nekoliko incidenata između njih i predstavnika humanitarnih organizacija, jer se taksisti protive besplatnom prevozu izbeglica. Neki od njih bili su veoma neprijateljski nastrojeni i prema reporteru Radija Slobodna Evropa dok je snimao njihov pokušaj da preotmu putnike iz autobusa.

I Arifi Valjon smatra da su ti ljudi najveći problem u transferu izbeglica kroz Srbiju.

“Najveći broj ljudi ima dobar odnos i ponašanje prema izbeglicama, ali kao i svuda ima i onih, koje ja zovem banditi, jer traže da im čovek plati 20 evra, odnosno 100 evra za prevoz pet ljudi automobilom od Miratovca do Preševa, a 500 evra za prevoz četvoro ljudi od Preševa do Beograda”, precizira naš sagovornik

Kada konačno stignu do Beograda, sledi još jedan predah u improvizovanom kampu u parkovima pored Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, gde pored državne pomoći dobijaju pomoć i od građana, ali i nevladinih organizacija.

Ivan Lalić iz beogradskog Mikser Hausa kaže da je država Srbija pokazala izuzetnu empatiju prema pridošlicama sa Istoka, dodajući da je u tom kontekstu i Beograd iskazao visok stepen humanosti, svesrdno pomažući izbeglicama na njihovom putu ka severu zemlje.

“Pojavila se želja da ovaj grad pokaže svoju ličnu kartu, pokaže svoju dušu i svoj kosmopolitizam. Jednostavno mislimo da pripadamo jednoj generaciji u gradu koja je drugačije vaspitana i koja mora da predstavi to na pravi način. To je neka civilizacijska i humanistička ravan, jako bitna da prenese poruku da se ta lepa slika o Beogradu i našoj zemlji proširi”, kaže Lalić.

Pomoć izbeglicama na putu premagranici sa Mađarskom ne završava se u Beogradu. Na putu za Kanjižu naša ekipa sustigla je trojicu humanitaraca iz Zrenjanina koji su peške pošli na put, tokom kojeg preko megafona pozivaju građane da daju pomoć za izbeglice.

“Ovo je humanitarna pešačka akcija od Zrenjanina do Kanjiže duga više od 90 kilometara za izbeglice u Vojvodini i Srbiji. Pridružite se humanitarnoj akciji za izbeglice i pomozite”, ponavljan je tokom puta poziv sa megafona.

Srđan Papić-Đurić kaže da njihov poduhvat nije lak, ali da ih motiviše želja da pomognu ljudima u nevolji, u kakvoj su pre manje od dve decenije bili i stanovnici ovih krajeva.

“Građanima je trebalo i objašnjavati da se zapravo radi o izbeglicama kojima je potrebna pomoć kao što je bilo i devedesetih godina, kada su ljudi odavde tražili azile. Ovi ljudi danas su sa sličnim problemima jer ne mogu da se vrate u svoje prebivalište”, navodi Papić-Đurić.

Slično je i u Subotici i Horgošu. Mnogo je ljudi spremnih da se solidarišu i pomognu.

Među njima su i veterani u tom poslu Tibor Varga iz Istočne evropske misije i Branka Vujičin, koji godinama pomažu ljudima koji prevaljuju hiljade kilometara bežeći od ratova i stradanja.

“Bilo je slučajeva kada nisu hteli komunicirati sa mnom. Pitam ga da li znaš engleski? Ne znam. Odakle si? Neće da kaže. I onda sam progovorio na njihovom jeziku i kada sam im rekao reč dve, brzo se sve promenilo i odnos se odmah otopio”, kaže Varga.

“Kuvala sam im i istraživala na internet šta bih mogla da im pripremim pa sam našla recept za čepatim, a pravila sam indijski krompir i pirinač”, dodaje Vujičin.

I tako, sve do granice sa Mađarskom na kojoj ograda od bodljikave žice iz dana u dan postaje sve viša i neprobojnija, a noći na severu Bačke sve duže i hladnije, zbog čega raste strah izbeglica da će ih zima zateći tako reći nadomak cilja.

Melisa Šunjić, portparolka UNHCR-a za Zapadni Balkan, kaže za Radio Slobodna Evropa da je primarna odgovornost za izbeglice na vladi države u kojoj se nalaze i da je Vlada Srbije “preuzela tu odgovornost u punoj meri”. Ona navodi da ta organizacija pomaže Vladi u zbrinjavanju ogromnog broja izbeglica koje svakodnevno pristižu i najavljuje da će ta pomoć biti nastavljena i narednih hladnih meseci.

“Okvirna vrednost pomoći koju smo mi do sada dali Srbiji, ne samo za Preševo, nego za celu Srbiju, gde god pomažemo, je oko million evra, a još pet miliona smo pripremili da bi se i dalje pomagalo. Sa dolaskom hladnih dana, njihova zaštita će biti skuplja jer više ljudi neće moći da spavaju na otovorenom u parkovima, neće moći da se peru na otvorenom kao što su to činili do sada… Zbog toga smo već počeli dovoziti ćebad, vreće za spavanje i take stvari i u tom pogledu pomažemo vlastima da se pripreme za hladno vreme i zimski period”, kaže Šunjić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG