Dostupni linkovi

logo-print

Izbeglice između solidarnosti i mržnje


U centru Beograda u ponedeljak je održan skup solidarnosti sa izbeglicama, u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava. Dok deo građana čini sve kako bi ovim ljudima pomogli, desničarske organizacije, iako u manjini, sve su glasnije u porukama da im u Srbiji nije mesto. Društvenim mrežama kruže teorije zavere, a širenju panike i straha priključuju se i tabloidi. Vlast odgovara jasnim stavom da ljudi koji beže od rata mogu očekivati samo pomoć, i da drugačiji odnos neće tolerisati. Tako je zabranjen za ponedeljak najavljen protest desničara protiv izbeglica.

Za razliku od drugih sličnih skupova, koje vlast nije zabranjivala ili pak vagala do dana njihovog održavanja, ovoga puta reagovali su brzo. Protest protiv izbeglica, koji su u centru Beograda planirali da održe desničarske “Dveri”, “Naši” i “Obraz” neće biti dozvoljen. Uoči zabrane, na ovakvo okupljanje reagovala je Inicijativa mladih za ljudska prava, najavljujući skup kojim će iskazati solidarnost sa izbeglicama.

“Mislimo da je jako važno da Srbija u ovom trenutku pokaže da postoji neka druga strana priče i da zapravo mnogi ljudi trenutno u Beogradu, Preševu, Subotici, pozivaju na solidarnost sa imigrantima, pomažu im, donose humanitarnu pomoć... I premijer je išao u park tako da nema potrebe da se sada od tih ljudi, kojima je zaista potrebna pomoć, stvaraju neprijatelji i da se poziva na njihov linč. Mislim da to zaista može da im naškodi. Zapravo, da neko stvarno ode tamo da ih maltretira, da ih potkrada, da ih čak i tuče”, upozorava direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić.

Najviši zvaničnici više su puta reagovali na širenje mržnje i netrpeljivosti prema ovim ljudima, a zabranjujući skup desničara, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je da “policija neće dozvoliti ispoljavanje mržnje i netrpeljivosti prema ljudima koji prolaze kroz Srbiju naterani na to teškim uslovima ili ratom u svojoj zemlji".

Nebojša Stefanović

Nebojša Stefanović

“Srbija hoće da pokaže da je dobar domaćin i da sve ljude koji dolaze primi na način da je to u skladu sa svim evropskim standardima, istinskom demokratijom i svim slobodama, a svi oni koji razmišljaju o tome da svoju mržnju iskazuju prema ovim ljudima neka to čine na nekom drugom mestu, a ne u Republici Srbiji", podvukao je Stefanović.

Uz tvrdnju da nemaju ništa protiv izbeglica, desničari su skup najavili pod parolom "protiv plana EU o naseljavanju 400.000 migranata u Srbiji". Upravo takve i slične vesti poslednjih nedelja šire društvenim mrežama, a iste informacije prenose i tabloidi. Nekadašnji funkcioner DSS-a, sada predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović i lider Dveri Boško Obradović otvoreno su se založili za to da Srbija podigne zid na granici sa Makedonijom.

“Naša je obaveza da budemo humani prema svome narodu, da štitimo našu zdravstvenu i svaku drugu bezbednost i da jednostavno stanemo u zaštitu sigurnosti naših građana. Ni na koji način ne vređajući ove unesrećene ljude, ali brinući o sebi i o svom bezbednosnom i svakom drugom interesu”, rekao je Obradović.

Vlast na ovakve inicijative odgovara porukom da izbeglice neće dočekivati zidovima i pendrecima, no rasističke i huškačke teorije zavere poput onih da će zemlju “preplaviti milioni izbeglica”, da je “plan SAD i Evropske unije da ih sve ostave u Srbiji”, pa do toga da “građanima prete zaraze” sve češće izbijaju na površinu.

Sa druge strane stoje ljudi, u stalnoj kampanji solidarnosti sa onima koji bežeći od rata stižu u Srbiju. U parku kod beogradske Autobuske stanice gde čekaju put ka Evropskoj uniji, sa njima su svakodnevno građani koji donose ono najpotrebnije, ali i sitnice koje će im bar na trenutak skrenuti misli sa onoga što su preživeli, i što ih tek očekuje. Na individalne inicijative, pomoć stiže i iz susedstva. Golovi za mali fudbal, umetnički performansi, zajednički doručak, dečji crteži na betonu…ukoliko priđete bliže i odagnate sliku unesrećenih ljudi, videćete život i osmehe dece.

Među onima koji ih vraćaju na lica je i Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije. Nedavno je u svoj dom primila izbegličku porodicu.

Jelena Milić

Jelena Milić

“Od trenutka kada sam se uključila u ovu podršku nešto aktivnije kao građanka, ne kao direktorka organizacije, podstaknuta delima i Gordana Paunovića i nekih drugih, jednostavno imajući u vidu činjenicu da će ono što uradim možda imati više odjeka i da će možda da mobiliše više ljudi, nisam odavno bila izložena ovakvoj seriji privatnih poruka na Facebook-u, na e-mail-u, u kojima se više ne libe ni da mi prete smrću, da spominju moju decu...”, navodi Jelena Milić.

Ksenofobične izjave i teorije, uz izuzetak čelnika opštine Kanjiža i pojedinih funkcionera Saveza vojvođanskih Mađara, ipak se ne mogu čuti sa zvaničnih pozicija, no prašinu je ovih dana podigla izjava poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković koja predlaže da se izbeglicama “u nekoj narednoj fazi ponudi da ostanu u pustim delovima Srbije”.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 upozorava da sa ovakvim porukama, u aktuelnoj situaciji ne bi trebalo olako izlaziti.

“Da biste nekoga integrisali, vi morate uzeti u obzir i njihova mišljenja i stavove, da li ljudi uopšte to vide kao perspektivu, da neko ko se upućuje u Nemačku želi da ostane u Srbiji i da obrađuje zemlju. To se prosto ne govori, osim ukoliko nije deo jedne dobro osmišljene politike države koja u obzir uzima i volju ljudi o kojima pričamo. Ja bih zaista bio oprezan sa izjavama bilo koje vrste na tu temu”, podvlači Petronijević.

Iako je zvanična procena da država i društvo na testu izbegličke krize svakodnevno pokazuju solidarnost i toleranciju, sa dolaskom sve većeg broja ljudi u Srbiju, rastu i tenzije, koje podgrevaju brojni tekstovi i poruke mržnje. Do njihove eksplozije, upozorava Petronijević, može da dovede i najmanji incident.

“Kada pogledate ono što se sada dešava, ti ljudi zapravo samo prolaze, oni se klone nevolja, i kada incidenti postoje, oni se dešavaju unutar grupa migranata, oni nemaju mnogo dodira sa lokalnim stanovništvom. Ali sa dužinom krize, sa dužim ostankom, to je prosto moguće”, navodi Petronijević.

Jedan takav incident dogodio se nedavno u parku kod Autobuske stanice u Beogradu, kada je u međusobnoj tuči izbeglica jedan od njih i povređen. Onima koji su odmah na sto izvukli pitanje bezbednosti domaćih građana već sutradan poruku je uputio premijer, koji je, kao i njegovi ministri, više puta do sada sišao među izbeglice.

“Vidim da u Srbiji narasta taj negativistički pristup prema tim ljudima, da insistiramo na tome kako su se potukli - a koliko puta smo se mi Srbi potukli u tom istom danu? Ti ljudi, koliko traje ova kriza, imali su jednu ili dve tuče u našoj zemlji. Ti ljudi su i nervozni i teško žive, čuvaju svoju decu, štite ih da prežive. A mi se svaki dan, bez ikakvog razloga pobijemo po pedeset puta, hoćete da vam iznesem izveštaj koliko tuča imamo na dnevnom nivou”, poručio je Aleksandar Vučić.

U paralelnim procesima koji se u odnosu prema izbeglicama odvijaju u Srbiji, druga strana nije tako vidljiva kao što je to bilo pred kraj 2013. godine kada su, podsećamo, protiv dolaska azilanata organizovani i protesti, te paljene za njih obezbeđene barake. Takvu mogućnost vlast za sada zaustavlja odgovornim porukama. Sa dolaskom još više ljudi i puzajućom ksenofobijom, imaće još posla sa svojim građanima.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG