Dostupni linkovi

logo-print

Izbeglice, granice i kriza EU


Miratovac na granici Makedonije i Srbije, 18. januar 2016.

Miratovac na granici Makedonije i Srbije, 18. januar 2016.

Nemački ministar saobraćaja Aleksander Dobrint upozorio je kancelarku Angelu Merkel da se pripremi za zatvaranje nemačkih granica da bi se zaustavio priliv izbeglica. Dobrint je naglasio da Berlin mora sam da deluje ako se ne postigne širi evropski sporazum o izbeglicama.

Nemačka više ne može svetu da pokazuje prijateljsko lice“, rekao je Dobrint aludirajući, kako navodi agencija Rojters, na frazu koju je upotrebila Merkelova kada su izbeglice prošlog leta počele u velikom broju da pristižu u Nemačku.

Austrija je do februara odlučila da produži unutrašnji nadzor šengenskih granica, koji je uvela u septembru. Time je ukupno sedam država EU uvelo privremeni granični nadzor unutar šengenskog prostora, informacija je koju je saopštila Nataša Berto, predstavnica za štampu u Evropskoj komisiji.

“Trenutno tri države imaju unutrašnji nadzor po članu 25 – nepredviđene okolnosti - Norveška, Švedska i Danska. I još četiri zemlje po članu 24 - Austrija, Nemačka, Francuska i Malta. To je ukupno sedam država koje sprovode unutrašnji nadzor šengenskih granica”, rekla je Nataša Berto.

U međuvremenu Vesna Gjerkeš Žnidar, slovenačka ministarka unutrašnjih poslova, odbacila je mogućnost zajedničke kontrole Slovenije, Austrije i Nemačke na južnoj slovenačkoj granici prema Hrvatskoj. Žnidar smatra da bi to povećalo povećalo opasnost da se Slovenija pretvori u takozvani "hot spot", gde bi se zadržao velik broj migranata koje Austrija i Nemačka ne bi htele da prime.

Neki od argumenata država koje su se odlučile za oštriju kontrolu svojih granica je da situacija sa izbeglicama i migrantima izmiče kontroli. O aktuelnom stanju razgovarali smo sa Vladimirom Petronijevićem iz Grupe 484, nevladinim organizacijom koja se bavi migracijama.

Sve više zemalja to čini i kriza zapravo ne prestaje. Što to stanje koje bi po pravilu trebalo da bude privremeno, pretvara u jednu vrstu trajnijeg stanja koje očigledno može imati negativne efekte. Na nešto što se zove jedinstveni prostor EU u kom postoji garantovana sloboda kretanja, ljudi i roba – što je jedna od fundamentalnih sloboda na kojima počiva Evropska unija. Dakle to je jedan od pokazatelja da je EU u ozbiljnoj političkoj krizi.“

RSE: Koliko je realna opasnost da se u nekom budućom periodu ukine jedna od glavnih tekovina Evropske unije – sloboda kretanja?

Petronijević: Ukoliko bi se to zapravo desilo, to bi bio kraj Evropske unije kakvu mi danas poznajemo. Pojavila su se i takva razmišljanja i tekstovi o pravljenju nekavog mini šengena, pa onda taj politički sukob koji postoji na relaciji Brisel - zemlje Višegradske grupe... Ono što se meni čini, jeste da ipak postoji svest među vodećom političkom elitom u zemljama EU, pre svega u Briselu, da se Šengen kao tekovina mora očuvati iako su sve glasniji stavovi da je Šengenski sporazum mrtav.

RSE: Na kakve izazove možemo naići u slučaju da eventualna pooštrena kontrola rezultira vraćanjem izbeglih ljudi?

Petronijević: Ono što postoji kao opasnost jeste činjenica da Srbija sa zemljama EU pa i sa samom EU, ima potpisani sporazum o vraćanju kako svojih, tako i državljana trećih zemalja koji nemaju više legalan osnov za boravak u zemljama Unije. Međutim, kako čitav sistem izbegličkog prava, tako i readmisija, počiva na premisi o izbegličkoj zaštiti koja jeste individualno pravo. Dakle, u slučaju masovnih kretanja readmisija ne može nikako biti odgovor i prebacivanje odgovornosti samo na jednu zemlju. Srbija i zemlje zapadnog Balkana svakako nisu prostor koji bi mogao da prihvati veliki broj tih ljudi. Niti postoji odgovarajuća infrastruktura, niti postoji odgovarajući socijalno –ekonomski kapacitet koji bi mogao da ih prihvati... To je ono što je i komesar Han u jednom od svojih obraćanja rekao, da bi bila velika geostrateška pogreška EU, ukoliko bi ona videla balkanski prostor kao parkiralište za ove ljude. Na kraju krajeva, ne postoji ni njihova volja.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG