Dostupni linkovi

logo-print

Ivica Dačić: Od Miloševićevog šinjela do Tačija i Brisela


Ivica Dačić na memorijalnom skupu SPS-a Slobodanu Miloševiću, mart 2007.

Ivica Dačić na memorijalnom skupu SPS-a Slobodanu Miloševiću, mart 2007.

Kada je reč o dva pitanja nad pitanjima – kosovskom i evropskom, u aktuelnoj političkoj kompozijiji vlasti kao realpolitičar broj jedan uspostavio se niko drugi do Ivica Dačić, nekadašnji najbliži saradnik Slobodana Miloševića. Hoće li pragmatizam srpskog premijera opstati kao kurs ili će ga oduvati snage koje još pevaju “Kosovo je Srbija” – ostaje da se vidi.

U prethodnoj vlasti sa Borisom Tadićem, prvom evropskom zvezdom, nije se značajnije profilisao, a pred kraj tog mandata, i u predizbornoj kampanji, otvoreno je udarao na populističke i nacionalističke bubnjeve, svako malo ponavljajući da bi podela Kosova bila najbolje rešenje.

Nije neverodostojna pretpostavka da mu je to i dalje najomiljenija lična politička opcija, ali tokom nekoliko poslednjih meseci u fotelji premijera Dačić podelu više ne pominje, peva na evropske note, manje-više poručuje da je Kosovo izgubljeno i da treba izvući najviše što se može za tamošnju srpsku zajednicu.

“Ja sam izvukao pouku iz onoga što je bilo 2000. godine. Nemoj sada da me teraju oni koji su srušili Miloševića da se vraćam na staru politiku”, poručio je nedavno srpski premijer.

Nije ovo ostalo nezapaženo ni u zapanoj javnosti. Ugledni britanski The Economist ocenjuje da je malo ko očekivao da će Dačićev “novi najbolji prijatelj” postati Hashim Tači i da su nacionalisti i Srpska pravoslavna crkva ogorčeni zbog toga.

I Nataša Kandić, prvi glas građanske Srbije, i donedavna predsednica Fonda za humanitarno pravo, prepoznaje Dačićev kosovski pragmatizam:

“U vezi sa dijalogom sa Kosovom koji je u toku, premijer Srbije u svojim porukama i uoči i nakon povratka iz Brisela govori nešto što je najviše saglasno činjenicama na terenu. On kaže da mi imamo Kosovo samo u preambuli Ustava i to je nešto što niko ne može osporiti. Da bi to dokazao upitaće da li neko od srpskih funkcionera može da ode na Kosovo bez dozvole kosovskih institucija i odmah će reći da je odgovor NE. Uz to, niko kao on nije do sada tako jasno i odlučno odgovorio na jednu vrlo ideološku i jako emotivnu izjavu Patrijarha, koji je u kontekstu odnosa Kosova, Srbije i Evrope rekao da je Kosovo tu prioritet. Premijer odgovara tako što ponovo vrlo konkretno kaže da mi možemo da zadržimo takav princip, ali da nam niko neće vratiti Kosovo čak i da Srbija ne uđe u Evropu”, podseća naša sagovornica, koja dodaje da pragmatske političke izjave premijera Srbije o Kosovu ne znače, razume se, i da su to njegova iskrena politička uverenja:

“U suštini, on bi najviše voleo kada bi postojala volja međunarodne zajednice za podelu Kosova, ali je pod argumentima, rekla bih, evropskih institucija taj svoj, da kažem, privatni stav stavio na stranu. U ovom trenutku, međutim, mi smo se našli u situaciji da na jednoj strani imamo Dačićeve pragmatične stavove, zasnovane na realnosti Kosova, i ideološke stavove druge strane, pri čemu uopšte nije transparentno da li prevagu imaju život i realnost ili ideologija koja ih potpuno stavlja u zagrade”, ocenjuje Kandićeva.

Tadićeva ljubomora

Hašim Tači, Ketrin Ešton i Ivica Dačić, decembar 2012.

Hašim Tači, Ketrin Ešton i Ivica Dačić, decembar 2012.

I bivši predsednik Srbije Boris Tadić priznaće posredno da njegovi naslednici, među prvima Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, robusno nastavljaju proevropski kurs. Ustvrdiće, međutim, da su on i Demokratska stranka zaslužni što ti koji danas vladaju više ne govore svojim nekadašnjim jezikom, kada su bili “barjaktari zla i nasilja devedesetih”; što Dačić poručuje da nam je dosta parole “Kosovo je Srbija” i da nam odricanje od Evropske unije neće vratiti Kosovo.

Tu svakako ima istine, ali se nameće i utisak da je Tadić pomalo ljubomoran što se Dačić već nekoliko puta sastao sa kosovskim premijerom Hashimom Tačijem, pa podseća da se i on nekoliko desetina puta dok je obavljao funkciju predsednika rukovao sa kosovskim premijerom i drugim prištinskim zvaničnicima.

Od kada je predsednik Tomislav Nikolić objavio Platformu za razgovore sa Prištinom, koja Kosovo definiše kao autonomnu pokrajinu Srbije, nije, međutim, lako predvideti kako će završiti Dačićev kosovsko-evropski realizam. Premijer je poručio da Predsednikov papir nije sveto pismo, ali je od ovog inkasirao poruku da nije njegovo da pregovara nego da izvršava.

Je li Platforma tek Nikolićev alibi da je dao sve od sebe da “sačuva Kosovo” ili je to njegova autentična opcija, trebalo bi da bude jasnije relativno brzo. A od tog odgovora će zavisiti i sudbina Dačićeve realpolitike.

Andrićev venac, međutim, nije jedina destinacija sa koje može stići strela odapeta na Dačića, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković i dodaje da nije siguran da li će premijer Srbije izdržati potencijalne nacionalističke udare koji mu prete sa nekoliko strana, ali i iz sopstvene stranačke vojske:

“Za delotvornost Dačićeve evolucije u ovo što on sada predstavlja Platforma je najveći izazov. Jasnije rečeno, najveći izazov mu je u ovom trenutku Nikolić i budućnost vladajuće koalicije, u kontektu eventualnog političkog razmimoilaženja po pitanju Kosova i Evropske unije između njega i Predsednika. Ima tu, međutim, i dodatnih izazova od strane desne opozicije, koja ni Dačića ni Vučića ne štedi – dakle, to su Koštunica, Dveri, sve ove NVO sa nacionalističkim predznakom, tu je i Crkva koja može da odapne neku otrovnu strelu i, najzad, i njegovo biračko telo za koje je vrlo otvoreno pitanje da li je baš spremno da podrži tu Dačićevu evoluciju do kraja”, ocenjuje Stanković.

Zoran Stojiljkoivić, profesor Fakulteta političkih nauka, koji je aktuelnom srpskom premijeru nekad bio asistent na fakultetu, kaže da se ovaj tokom svoje duge političke karijere pokazao kao tako vešt strateg, taktičar i pragmatičar da ga ne bi iznenadila ni opcija da se odrekne ove svoje realpolitičke opcije ako ili kada proceni da mu ona više ne donosi poene ili da mu postaje politički previše rizična:

“Mislim da će on da odluči dokle će istrajavati na toj politici, odnosno, u kom trenutku će popustiti, ako više ne bude imao kud. Međutim, on bi svojim pragmatizmom i to uknjižio kao nevoljno pristajanje na neku drugu opciju, koja bi mu otvarala mogućnost da se sutra opet održi na nogama i kaže da je učinio sve da održi neku vrstu razuma i kontinuiteta u svojoj politici”, kaže Stojiljković.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG