Dostupni linkovi

logo-print

Istraživanje: Srbi i Albanci jedni o drugima


Sa predstavljanja rezultata istraživanja u Medija centru, Beograd, oktobar 2013

Sa predstavljanja rezultata istraživanja u Medija centru, Beograd, oktobar 2013

U beogradskom Medija centru predstavljeni su rezultati istraživanja javnog mnenja o briselskom dijalogu, budućnosti odnosa u trouglu Beograd-Priština-Tirana, kao i o bezbednosti u svakoj od ove tri zajednice.

Iza ovog istraživačkog posla stoje udruženi napori Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine i Instituta za demokratiju i posredovanje iz Tirane, što je podatak koji već po sebi uliva nadu u mogućnost pomirenja i saradnje u regionu.

O tome kakve stavove građana Srbije o dijalogu između Beograda i Prištine je istraživanje detektovalo, govorila je Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

“Većina građana Srbije podržava dijalog Beograd-Priština, a medju protivnicima su najzastupljeniji glasači Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, kao i da su mladi nešto brojniji među onima koji dijalog ne podržavaju. Stereotipi se prepisuju o čemu svedoči i to da građani Srbije ne prave razliku između tri albanske zajednice – one u Srbiji, na Kosovu i u Albaniji. Za poboljšanje, ali i kvarenje odnosa između Srba i Albanaca najodgovornijim smatraju političare. Prema međunarodnoj zajednici iskazuju konfliktna stanovišta, smatrajući, s jedne strane da je odmogla u prethodnom periodu, a s druge, da bi trebalo zauvek ili bar nekoliko sledećih godina da ostane na Kosovu”, otkriva Sonja Stojanović Gajić, koja dodaje da uliva optimizam nalaz da većina građana ne očekuje eskalaciju sukoba i da ne iskazuje spremnost za učestovanje u eventualnim oružanim konfrontacijama.

Istaživanje pokazuje da uprkos podršci dijalogu, čak 40% građana Srbije smatra da nije izgledna dugoročna perspektiva mirne budućnosti u regionu, pogotovo sa albanskom zajednicom.

Kad je u pitanju bezbednost, prvenstvo se daje poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, zbog čega je po mišljenju ispitanika neophodna bolja saradnja kosovske policije i MUP-a Srbije.

Sa predstavljanja rezultata istraživanja u Medija centru, Beograd, oktobar 2013

Sa predstavljanja rezultata istraživanja u Medija centru, Beograd, oktobar 2013

Florian Ćehaja, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine, izneo je karakteristične rezultate stavova kosovsko-albanskih ispitanika:

“Dobili smo vrlo pesimističan nalaz, a to je da više od polovine kosovskih Albanaca ne bi volelo da im Srbi budu susedi. Medju onima koji ne bi imali ništa protiv toga većina je ranije živela zajedno sa Srbima. I u srpskoj zajednici na Kosovu, čak kod dve trećine građana, nema želje da sused bude albanska porodica. Nastavak dijaloga Beograd-Priština podržava natpolovična većina, tek nešto više od petine ispitanika mu se suprotstavlja , što je pozitivan trend jer mu se u maju protivila gotovo polovina. Međutim, Srbi, naročito oni na severu, protiv su dijaloga čak iako on uvećava šanse za pridruživanje Evropskoj uniji. Da su mogući mir i pomirenje medju Srbima i Albancima smatra 42% kosovskih Albanaca, dok su Srbi prema tome skeptičniji, posebno oni u severnim opštinama Mitrovici i Zvečanu, koje su blizu većinski albanskih sredina”, navodi Ćehaja.

Upitani da li će dijalog Beograd-Priština unaprediti medjuetničke odnose, natpolovična većina kosovskih građana veruje da hoće, ali ne i kosovski Srbi. Dominantna percepcija kosovskih Albanaca, međutim, jeste da Beograd ima više koristi od dijaloga nego Priština.

Čak 63 odsto ispitanika veruje da u budućnosti kosovska i srpska policija treba zajednički da kontrolišu granicu. Na pitanje da li će u sledećih pet godina izbiti oružani sukob na Balkanu, samo pet odsto građana potvrdno je odgovorilo, dok je ogromna većina u tom pogledu skeptična.

Ispitanici na Kosovu takodje ne veruju da će u narednih godinu dana doći do eskalacije sukoba izmedju srpske i albanske zajednice na Kosovu, što, kaže Ćehaja, ukazuje na pozitivan trend. Gotovo polovina učesnika istraživanja nikad nije bila u Srbiji, a većina onih koji jesu, putovala je tamo pre konflikta. Skoro dve trećine ispitanika odgovorilo je da se ne bi osećalo sigurno da putuje u Srbiju sa kosovskim tablicama.

Arjan Dirmiši, rukovodilac Odeljenja za evropska i bezbednosna istraživanja Instituta za demokratiju i posredovanje iz Tirane, ukazao je pre svega na to da građani Albanije nisu imali mnogo ličnih kontakata sa pripadnicima srpske zajednice.

“Tek nešto više od jedne desetine ispitanika u Albaniji imalo je direktna iskustva sa Srbima, tako da su informacije većine o Srbima uglavnom posredovane pretežno albanskim i delimično medjunarodnim medijima. Medju onima koji su imali lične komunikacije sa Srbima, gotovo dve trećine smatraju da izmedju dva naroda ima više sličnosti nego razlika, što pokazuje da što više ima razmene, više ima i spremnosti ljudi da menjaju percepcije jedni o drugima zasnovane na stereotipima”, otkriva Dirmiši, koji, ipak, predstavlja i neke karakteristične stavove.

Tako, nešto više od polovine ispitanika u Albaniji ne bi ulazilo u bračne veze sa pripadnicima srpskog naroda, što govori o preovladavanju stereotipa. S druge strane, većina podržava dijalog između Beograda i Prištine, i to po pravilu, obrazovaniji sloj stanovništva.

Iako su se u postotku koji se bliži polovini izjasnili i za Veliku Albaniju, Dirmiši ukazuje da je taj koncept veoma fluidan i da je podrška tome opala jer je istraživanje Galupa rađeno pre tri godine pokazivalo da čak 60 odsto ispitanika podržava taj koncept. Manju podršku takvom projektu istraživač iz Tirane objašnjava uspehom dijaloga Beograd-Priština.

Većina ispitanih, dodaje on, čak oko 60%, odgovorila da je moguće da Srbi i Albanci žive u miru na Kosovu. Većinski sentiment je, takođe, da bi se nerado išlo u eventualni rat protiv Srba, za tako nešto bila bi spremna tek jedna desetina građana.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG