Dostupni linkovi

logo-print

Istraga prodaje NIS-a: Jednim udarcem dve muve


Rafinerija u Pančevu

Rafinerija u Pančevu

Hoće li istraga prodaje NIS-a ruskom Gaspromnjeftu pogoršati odnose Srbije i Rusije, na šta je upozorio bivši predsednik Srbije Boris Tadić ili ona ni na koji način te odnose neće poremetiti, što je ustvrdio premijer Aleksandar Vučić?

Kakav god bio odgovor na ovo pitanje, svakako je legitimno zapitati se zašto se baš sada, dakle, šest godina nakon prodaje NIS-a Rusima, i dve i po godine nakon dolaska Vučićeve Srpske napredne stranke na vlast, pokreće istraga te privatizacije?

Krije li se iza ovog tajminga širi politički kontekst i svodi li se na pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada? Da li srpska vlast, kako piše ruski dnevnik Komersant, pokretanjem ove istrage pokušava da manevriše u atmosferi sukoba između Moskve i Brisela? Je li možda u pozadini ove istrage namera Beograda da pošalje dvostruku poruku, da jednim udarcem ubije dve muve: pokazivanjem mišića da izvuče više prihoda za sebe od NIS-a u situaciji kada je Moskva pod rastućim političkim i ekonomskim pritiskom Zapada i, na drugoj strani, da demonstrira Zapadu da ne ide baš sasvim niz dlaku Rusiji?

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za RSE kaže da je ukrajinska kriza, odnosno, zaoštravanje odnosa između Zapada i Rusije, očigledno katalizator ovog pokušaja srpske vlasti da preispita ugovore koji su sa Rusijom ranije sklopljeni.

“Tajming najave te istrage treba gledati u kontekstu širih odnosa, sada zakomplikovanih, između Evropske unije i Rusije i stavio bih ga u kontekst političkog balansiranja. Dakle, ako se sada nagoveštava istraga ugovora sa Gaspromom, onda je to prikupljanje poena na Zapadu time što će Srbija da pokaže da ume da odgovori i da na neki način zaoštri odnose sa Rusijom”, ocenjuje Jakšić, ali dodaje da je to zakasnela stvar zato što je taj ugovor već potpisan i zato što nije u pitanju državni ugovor. U međuvremenu je osnovana i zajednička kompanija, privatno preduzeće, sa većinskim ruskim vlasništvom i nije jasno kako premijer Vučić može da se upliće u jedan takav ugovor.

Dok je Moskva bila u boljoj poziciji na međunarodnoj sceni, ovako nešto bilo je nezamislivo, dodaje ovaj naš sagovornik. Međutim, nekako istovremeno sa zapadanjem Rusije u nemilost Zapada zbog njene uloge u ukrajinskoj krizi, Tanja Mišćević, šefica Pregovaračkog tima Srbije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, krajem februara izjavljuje da Srbija treba da preispita svoj spoljnopolitički kurs, pri čemu će bilateralna saradnja Srbije sa Rusijom morati da bude „modifikovana u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije“.

A premijer Vučić, podseća Jakšić, tokom posete Rusiji početkom prošlog meseca jasno je domaćinima stavio do znanja da Srbija želi da postane članica Evropske unije, a uz to im je prvi put najavio da će pokrenuti pitanje iznošenja profita i naplate rudne rente u Srbiji. To je bio prvi nagoveštaj da će Srbija pokušati da koriguje ugovor sa Gaspromom koji sadrži mnoge nepovoljne elemente po interese Srbije.

Dok Vučić i drugi prvaci koalicije uveravaju da pokretanje istrage prodaje NIS-a Rusima neće uticati na pogoršanje odnosa Srbije i Rusije, Jakšić smatra da će se to odraziti na odnose između dveju zemalja:

“Sama najava pokretanja istrage već je sama po sebi šum u odnosima Srbije i Rusije. Dakle, to je jedna stvar koja je bila gotovo nezamisliva do skora. Ako se vratimo malo unazad, setićemo se da je prve kritike na taj način upućivala bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović i javna je tajna da je ona taj resor izgubila upravo zbog pritiska Moskve, što pokazuje koliko je taj pritisak snažan. A sada, kada je premijer najavio istragu, mislim da će to ojačati pritiske i, po principu spojenih sudova, Srbija će pokušati da odigravanjem na kartu Gasproma stekne pozitivne poene u Briselu i Vašingtonu”, veruje Jakšić.

Srbija je sada u tako ozbiljnoj finansijskoj krizi da ne može više sebi da priušti nepokretanje spornih pitanja u odnosima sa drugim zemljama, a pitanje energetike nesumnjivo je izvor napetosti između Beograda i Moskve, ocenjuje Dušan Lazić, bivši ambasador Srbije u Ukrajini.

U odgovoru na pitanje zašto je baš sada a ne ranije pokrenuta istraga prodaje NIS-a Rusima on takođe upućuje na kontekst ozbiljne krize odnosa između Zapada i Rusije, kao i na nužnost da je pred Srbijom sve hitniji i neodložniji nalog da se spoljnopolitički usaglasi sa Evropskom unijom, sa kojom o članstvu već pregovara. Uz to je pred zemljom već od prvog dana sledeće godine međunarodna obaveza na koju mora adekvatno odgovoriti:

“Srbija već od prvog januara iduće godine postaje predsedavajuća Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, te svoju politiku i te kako mora potčiniti osnovnom toku međunarodne politike”, ističe Lazić i podseća da se poslednjih dana mogu registrovati izvesne promene kad je u pitanju opredeljivanje Srbije u vezi sa Ukrajinom:

“Mi već izvesno vreme govorimo, ali samo deklarativno, da priznajemo teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim; najpre smo, dakle, to govorili načelno, bez uključivanja Krima u integritet Ukrajine, a sada uključujemo i Krim. Videli ste da je to u predsedništvu države bilo relativizovano, ali poslednja izjava koju sam ja pre par dana pročitao govori da se i taj centar prilagođava novim trendovima, pa tako sada i on izričito govori o priznavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući i Krim”, kaže Dušan Lazić.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG