Dostupni linkovi

logo-print

Istraga: Policija ubila demonstrante u Kijevu


Pripadnici ukrajinske specijalne policijske jedinice pucali su i ubili nekoliko desetina ljudi na antivladinim demonstracijama u Kijevu u februaru, pokazuju rezultati preliminarne državne istrage. U izveštaju se tvrdi da su akcijama učestvovali i agenti ruske državne bezbednosti, što je Moskva demantovala.

Nekoliko ruskih bataljona u blizini ukrajinske granice uskoro će se vratiti u baze nakon završetka manevara, izjavio je u četvrtak ruski ministar spoljnih poslova. On je istovremeno zatražio odgovor od NATO o jačanju njegovog vojnog prisustva na teritoriji istočnoevropskih država.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je pozvala Rusiju da preduzme korake u cilju smirivanja situacije. Ona je istakla da odnosi Zapada sa istočnoevropskim zemljama nisu “ekskluzivni” i da one imaju pravo na slobodan izbor.

Uhapšeni pripadnici jedinice Berkut

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov rekao je da je 12 pripadnika rasformirane jedinice "Berkut" identifikovano, a da su trojica uhapšena. Istraga se odnosi na pucnjavu u ulici "Institutska" u Kijevu, gde je od 18. do 20. februara poginulo 76 ljudi. Avakov je naveo detalje jedne epizode gde je istraga utvrdila da je osam ubijenih demonstranata pogodjeno mecima iz iste puške. “Sve su koordinisali pripadnici snaga bezbednosti", rekao je Avakov.

“Bivše vođstvo ministarstva unutrašnjih poslova i specijalnih službi, posebno jedinica Berkut, učinili su sve da onemoguće istragu. Spalili su odeću, bacili oružje i uništili dokumentaciju.”

Vršilac dužnosti ukrajinskog državnog tužitelja Oleh Mahnitski rekao je da su zatvoreni pripadnici specijalnih snaga unutar "Berkuta" koje se nazivaju "Crna jedinica". “Policijski službenici iz ove grupe obučavani su za specijalne operacije uključujući ubijanje ljudi. “Predsednička administracija ih je nadgledala”, rekao je Mahnitski.

Najviši ruski zvaničnici su još od početka tragičnih zbivanja na Majdanu dovodili u pitanje sumnje da su za ubistva demonstranata odgovorne jedinice koje su se nalazile pod kontrolom tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča. Sa istom dozom skepse o najnovijim saznanjima o tome ko stoji iza ubistva nekoliko desetina demonstranata, oglasio se i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

“Ne želim da sudim koliko su kredibilne i utemeljene te tvrdnje. Na kraju one su u kontradikciji sa ogromnom količinom dokaza koji pokazuju nešto suprotno”.

S druge strane šef ukrajinske državne bezbednosti Valentin Nalivajčenko je ustvrdio da su čak operativci ruske bezbednosne službe bili uključeni u planiranje operacija protiv demonstranata. On je rekao da je ruski FSB poslao tone eksploziva i oružja avionom u Ukrajinu optužujući svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča “da je dao kriminalno naredjenje" za suzbijanje demonstracija u centru Kijeva. Rusija je odmah po objavljivanju ovih rezultata istrage demantovala optužbe da su njene službe bezbednosti učestvovale u Ukrajini, a svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, koji se sklonio u Rusiju, odbacio je u više navrata ove navode. U najnovjem intervjuu ponovio je tvrdnju da je pucano sa zgrade koju su držali demonstranti.

Međutim, najnovji slajdovi i fotografije koje su predočene javnosti, jasno pokazuju odakle su dolazili hici policijskih snajperista koji su nevine građane Ukrajine poslali u smrt.

Lavrov: NATO snage u Istočnoj Evropi duže od dogovorenog

Glavni sekretar NATO saveza Anders Fog Rasmusen odgovorio je na tvrdnje Sergeja Lavrova o dodatnim snagama Alijanse u istočnoj Evropi, što je po Lavrovu, kršenje medjusobnih dogovora.

“Ovo je još jedan primjer ruske propagande i dezinformacija. Reč je o neutemeljenim interpretacijama Osnivačkog akta Rusija – NATO o čemu smo se s Moskvom dogovorili 1997."

Šef ruske diplomatije je posle razgovora sa kazahstanskim kolegom Erlanom Idrizovom rekao da je u poslednjem telefonskom razgovoru ruski predsednik Vladimir Putin informisao nemačku kancelarku Angelu Merkel da se jedan bataljon iz Rostovske oblasti vratio u svoju stalnu bazu, nakon učestvovanja na vežbama, što će učiniti i drugi učesnici manevara.

"Skrenuo bih pažnju da ne postoje nikakva ograničenja za dislociranje ruske vojske na teritoriji Rusije. Naši zapadni partneri priznaju da se u pravnom smislu tu ne pojavljuju nikakvi problemi", rekao je Lavrov, dodajući da "to aktuelne ukrajinske vlasti i njihovi pokrovitelji na Zapadu" pokušavaju da preuveličaju.

Ruski ministar je pozvao na ublažavanje retorike povodom vojnih vežbi koje Rusija održava u Rostovskoj oblasti. S druge strane, Lavrov se založio za strogo ispunjavanje odredbi Konvencije iz Montrea, kojom se ograničava težina i rokovi za boravak vojnih brodova u Crnom moru iz zemalja koje nisu iz crnomorskog regiona.

"Naša pozicija je da Rusija i NATO moraju da poštuju određena pravila, uključujući Deklaraciju iz Rima i Osnivački akt Saveta NATO-Rusija, prema kojima nije dozvoljeno trajno (strano) prisustvo na teritoriji istočnoevropskih zemalja. Uputili smo odgovarajuća pitanja Alijansi i očekujemo ne običan odgovor, već odgovor koji će se u punoj meri zasnivati na uvažavanju pravila usaglašenih sa nama”.

Lavrov je ukazao da su u poslednje vreme američki vojni brodovi nekoliko puta produžavali boravak, pri čemu "ne uvek u skladu s pravilima" konvencije iz Montrea.

"Želeli bismo da skrenemo pažnju američkoj strani i, naravno, Turskoj kao zemlji vlasniku moreuza da Rusija polazi od toga da sve odredbe Konvencije treba striktno poštovati. Mi ćemo to pratiti”.

Lavrov je istakao i da će Rusija insistirati na učešću svih političkih snaga i svih regiona u reformi ukrajinskog Ustava, koje ne treba da budu samo kozmetičke, već istinske i sveobuhvatne. To je, po njegovom mišljenju, neophodno za normalizaciju situacije u Ukrajini.

Komentar Lavrova je usledio dva dana nakon što je NATO saopštio da suspenduje svu civilnu i vojnu saradnju sa Moskvom zbog aneksije Krima.

Komandant NATO-a u Evropi, general Filip Bridlav izjavio je za Rojters da Alijansa trenutno radi na planu jačanja svojih istočnoevropskih saveznika.

On ističe da Rusija ima 40.000 vojnika raspoređenih duž granice sa Ukrajinom i da su oni u stanju da krenu u akciju 12 sati po izdavanju takvog naređenja.

Uprkos tvrdnjama Rusije da je počela da povlači svoje snage, još nema potvrda da je značajniji broj vojnika počeo da napušta pogranično područje sa Ukrajinom, rekao je Bridlav.

Ešton: Pravo istočnoevropskih zemalja na slobodan izbor

Visoka predstavnica Evropske Unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton izjavila je u Evropskom parlamentu da Zapad nastavlja da radi na smirivanju krize oko Ukrajine.

“Naš prvi prioritet je i dalje deeskalacija krize i stoga pozivamo Rusiju da preduzme jasne korake u tom cilju. Jasno smo stavili do znanja da je za nas neprihvatljiv rusko kršenje suvereniteta i teritorijaonog integriteta Ukrajine”.

Ona je istakla da treba pronaći političko ali i ekonomsko rešenje za Ukrajinu kako bi postala ekonomski održiva i demokratska država koja može da ispuni težnje građana.
Fotografije povezuju Janukovičeve snage sa masakrom na Majdanu

Američki novinar Džejmi Detmer (Jamie Dettmer) kaže da fotografije koje su objavljene ovog vikenda u okviru njegovog istraživačkog priloga u online magazinu „The Daily Beast“ po svemu sudeći „otkrivaju istinu“ o tome ko je ubio 53 antivladina demonstranta na kijevskom Trgu nezavisnosti 20. februara.

On tvrdi da fotografije sugerišu da su ubice bile pripadnici ličnih snaga bezbednosti svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, a ne opozicionih frakcija koja je imala podršku iz inostranstva ili ekstremisti među samim demonstrantima, kako su poručivali iz Kremlja pripadnici srušenog Janukovičevog režima. Ceo tekst pročitajte OVDE.
Eštonova je kazala evropskim poslanicima da je EU spremna da potpiše Sporazum o pridruživanju sa Moldavijom i Gruzijom, podsećajući da je nastojanje da se sklopi isti ugovor sa Ukrajinom izazvao seriju događaja.

“To znači da se danas suočavamo sa najtežom situacijom u našem susedstvu od kraja Hladnog rata. Kao što sam jasno predočila nebrojeno puta našim ruskim sagovornicima: naši odnosi sa našim istočnim partnerima nisu ekskluzivni. Ovim zemljama se mora omogućiti da same odluče o svojoj budućnosti, a za sve njih to znači uspostavljanje dobrih odnosa sa svojim susedima”.

NASA suspendovala kontakte sa Rusijom

Američka svemirska agencija NASA suspendovala je kontakte s Rusijom, u okviru američkih sankcija prema Rusiji uvedenih posle ruskog pripajanja poluostrva Krim,
saopšteno je u Vašingtonu.

"Pošto je Rusija povredila suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, NASA suspenduje većinu svojih aktivnosti s Rusijom", navodi se u saopštenju te agencije.

To podrazumeva prestanak odlaska predstavnika Agencije u Rusiju, kao i dolaska predstavnika ruske Vlade u sedište NASA. Neće biti bilateralnih sastanaka, razmene komunikacije putem elektronske pošte, kao ni video konferencija.

NASA će s ruskom agencijom Roskomos nastaviti samo saradnju u Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Američki astronauti inače isključivo zavise od ruskog svemirskog broda Sojuz za odlazak na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Rusija je sada jedina zemlja koja može da prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice, pošto je povučen poslednji američki svemirski šatl u leto 2011. godine.

Idrisov: Uskoro formiranje Evroazijske unije

Sporazum o formiranju Evroazijske unije mogao bi biti potpisan tokom samita Rusija-Belorusija-Kazahstan, koji bi trebalo da bude održan u maju u Astani, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Kazahstana Erlan Idrisov.

"Ova godina biće obeležena činjenicom da se pripremamo da potpišemo sporazum o Evroazijskoj uniji. Sastanak od velikog značaja planiran je za kraj ovog meseca u Minsku, a potom krajem maja biće sklopljen trostrani sporazum u Astani. Na samitu ćemo razgovarati o formalizaciji konačnog dokumenta", izjavio je Idrisov tokom sastanka sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim.

Idrisov je dodao da će potpisivanje ovog dokumenta otvoriti nove perspektive u odnosima između tri države.

Evroazijska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana trebalo bi da doprinese razvoju boljih ekonomskih integracija ove tri države, koje već sada imaju carinsku uniju.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG