Dostupni linkovi

logo-print

Istorijski sastanak Evropske centralne banke: Evro neoboriv


Mario Dragi

Mario Dragi

Predsjednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi predstavio je u četvrtak dugo očekivani program otkupa državnih obveznica 17 članica evrozone kako bi se smanjili troškovi pozajmljivanja prezaduženih zemalja.

Dragi je na konferenciji za novinare rekao da će ukupna količina obveznica planiranih za kupovinu biti objavljivana nedeljno, dok će se plan za pojedinačne zemlje objavljivati jednom mesečno.

On je istakao da će taj plan da pruži „u potpunosti efikasnu pomoć“ i da je evro "neoboriv".

Mario Dragi je dodao da je potez ECB usledio kao odgovor na pad privrednog rasta evrozone 2012. a pad se očekuje i tokom 2013.

Zemlje koje žele da ECB kupi njihove obveznice prvo zvanično moraju da zatraže pomoć od evropskih fondova i da prihvate "striktne i efikasne" uslove za budžete, a ECB može prestati da kupuje obveznice neke zemlje ako se ona ne bude pridržavala nametnutih uslova.

Međunarodni monetarni fond pomagaće u nadzoru koliko se vlade pridržavaju tih uslova.

ECB će, prema Dragijevim rečima, imati isti status kao i drugi kreditori - ako zemlja bude nelikvidna, ECB će snositi gubitke. Takva odluka je doneta da investori ne bi izbegavali obveznice koje kupuje Evropska banka.

Dragi je rekao će program OMP (Outright Monetary Transactions) biti "potpuno delotvorna podrška".

Najavama Evropske centralna banke da će usvojiti mere za kupovinu obveznica, kako bi se smanjili troškovi zaduživanja i olakšala dužnička kriza, oštro se usprotivila nemačka Bundesbanka.

I dok je Dragi iznosio planove ECB-a, nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je sa španskim premijerom Marijanom Rahojem o krizi u evrozoni.

"Moramo da vratimo poverenje u evro u celini kako bi međunarodna tržišta imala poverenje da će zemlje članice ispuniti svoje obaveze“, rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za novinare.

"Želimo da otklonimo svaku sumnju na tržištima o kontinuitetu evra“, dodao je Rahoj.

Protivljenje Nemačke

Španija trenutno plaća 6,42 odsto kamate za obveznice na 10 godina, a Italija 5,51 procenat, mada je u pojedinim trenucima nedavno ta cifra prelazila i sedam odsto, što se dugoročno smatra neodrživim i u tom slučaju Madrid i Rim bi morali da zatraže zajam za spasavanje, kao Grčka, ili da proglase bankrot, odnosno da nisu u mogućnosti da vraćaju dugove.

Međutim, ovom programu kupovine obveznica se protive mnogi političari u Nemačkoj, koja obezbeđuje najviše novca za budžet EU i pomoć zaduženim zemljama. Oni smatraju da se ta mera svodi na direktnu finansijsku pomoć, tako što će Evropska centralna banka štampati novac da bi pokrila dugove država u krizi.

Predsednik Bundes banke Jens Vajdman (Weidmann) smatra da bez snažnog pritiska tržišta, zadužene zemlje neće sprovesti neophodne reforme u cilju smanjenja potrošnje i duga, već će se previše oslanjati na pomoć Evropske centralne banke.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) podržala je plan Evropske centralne banke o kupovini obveznica po nižim cenama, upozoravajući da kriza u evrozoni predstavlja najveći rizik za globalnu ekonomiju.

"Zabrinutost zbog mogućeg izlaska pojedinih zemalja iz evrozone utiče na povećanje pozajmica na vladine obveznice, što povratno pojačava strah od raspada ovog bloka“, upozorava OECD, dodajući da je ključno da se spreči širenje strahova da će neke države odbaciti evro i ponovo uvesti svoje nacionalne valute. „To se može postići intervencijom Evropske centralne banke na tržištu obveznica“, ocenjuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

Tri članice evrozone – Irska, Portugalija i Grčka – već su dobile finansijsku pomoć od Evropske Unije i Međunarodngo monetarnog fonda vrednu nekoliko stotina milijardi evra

Grčka trenutno nastoji da ponovo pregovara o uslovima za drugi paket pomoći bez kojeg, kako se procenjuje, neće moći da ostane u evrozoni. Njeno napuštanje evra i vraćanje na drahmu, moglo bi da izazove nove turbulencije na globalnom finansijskom tržištu i dodatno optereti ostale članice evrozone.

Strahuje se da bilo kakva pomoć koju bi u budućnosti zatražile Španija i Italija prevazišla mogućnosti njihovih partnera u evrozoni.

Brisel je već obećao Španiji pomoć od 100 milijardi evra za saniranje njenih banaka koje se suočavaju sa velikim problemima.

U slučaju da Madrid zatraži veći spasilački paket, moraće da primeni još oštrije mere štednje, a španska ekonomija već posrće pod teretom od 25 procenata nezaspolenih i recesijom koja dugo traje.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG