Dostupni linkovi

logo-print

Oko 280 kamiona krenulo je iz Moskve ka istočnoj Ukrajini gde besne oružani sukobi, dan pošto je ukrajinska Vlada prihvatila dolazak međunarodne misije humanitarne pomoći u pobunjenički region na istoku zemlje, izvestili su ruski državni mediji.

Međutim, u Crvenom krstu ističu da uprkos opštem sporazumu između svih uključenih strana prvo treba da se razjasne praktični detalji, kao i da nemaju "informacije o sadržaju" koji prenose kamioni niti se zna kuda su tačno krenuli.

Zapadni zvaničnici ponavljaju da ruska humanitarna pomoć ni u kom slučaju ne sme da se iskoristi kao povodom za njenu vojnu intervenciju.

"Sve je dogovoreno sa Ukrajinom", izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov za "Biznis radio".

Međutim, Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine je u saopštenju dostavljenom Radiju Slobodna Evropa istaklo da ne prihvata samostalni dolazak ruskog konvoja bez saradnje sa nadležnim međunarodnim institucijama ili pratnje posmatrača.

Jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik je kazao Bi-Bi-Si-ju (BBC) da ruski kamioni ne bi trebalo da uđu u Ukrajinu već da pomoć na granici preuzme Crveni krst ili da se pretovari u ukrajinske kamione.

Portparol Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Kijevu Andre Lerš rekao je za Asošiejted pres da, uprkos opštem sporazumu između svih uključenih strana prvo treba da se razjasne praktični detalji, kao i da nema "informacije o
sadržaju" koji prenose kamioni niti zna kuda su tačno krenuli.

Lorer Korbac, šef odeljenja Crvenog krsta za Evropu i Centralnu Aziju, kaže da je neophodno da ova organizacija dobije od Moskve “bez ikakvog odlaganja sve neophodne podatke o pomoći, uljučujući obim i vrstu, kao i zahtev za transport i skladištenje”.

Iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta je saopšteno je da su tokom pregovora sa ukrajinskim i ruskim vlastima o isporuci ruske humanitarne pomoći istoku Ukrajine određene stroge smernice za dostavljanje pomoći bez oružane pratnje.

Crveni krst je potvrdio da je situacija u istočnoj Ukrajini kritična za hiljade ljudi koji nemaju vode, struje i medicinske pomoći.

Ruski mediji navode da je humanitarni konvoj krenuo iz grada Alabino u blizini Moskve i da bi trebalo da na ukrajinsku granicu stigne za dva do tri dana.

Ruska televizija u utorak ujutru javila je da su ka Ukrajini krenuli kamioni koji nose dve hiljade tona humanitarne pomoći – hranu, lekove, medicinsku opremu, vreće za spavanje i pokretne generatore za struju.

Novinari su naveli da je konvoj kamiona, ofarbanih u belo i sa oznakama Crvenog krsta, deo međunarodno dogovorene misije pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Bivši ukrajinski predsednik Leonid Kučma kaže da bi konvoj trebalo da prate predstavnici OEBS-a i da uđe iz Rusije u region Harkova, koji je udalje od poprišta borbi. Potom bi, po njegovim rečima, nastavio do grada Luganjsk. Kučma je sa ruskim ambasadorom učestvovao u trodnevnim pregovorima u nastojanju da se okončaju sukobi.

Predsednik Rusije Vladimir Putin u ponedeljak je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barosom izjavio da ruska strana zajedno sa predstavnicima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta šalje u Ukrajinu humanitarni konvoj.

To je potvrdio i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov:

Sergej Lavrov

Sergej Lavrov

"Mogu vam reći, mada sa opreznim optimizmom, da se nadamo otklanjanju svih mogućih i nemogućih izgovora. Nadam se da će u najbližoj mogućoj budućnosti doći do humanitarne misije u okviru međunarodnog Crvenog krsta. Usaglasili smo sve detalje sa predstavnicima vlasti Ukrajine. Nadam se da zapadni partneri neće sabotirati ovu akciju”.

Baroso je upozorio da je neprihvatljiva jednostrana vojna akcija u Ukrajini, pod bilo kojim izgovorom, uključujući humanitarni.

Generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen je rekao da postoji "velika mogućnost" da bi Rusija mogla da vojno interveniše na istoku Ukrajine pod vidom slanja humanitarne pomoći i da Alijansa ne vidi naznake da Moskva povlači 20 hiljada vojnika koje je razmestila u blizini ukrajinske granice.

"Vidimo vojno nagomilavanje koje može da se iskoristi za vojne operacije u Ukrajini i da se kao izgovor uzme humanitarna opercija", rekao je Rasmusen.

Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus je upozorio da bi slanje konvoja mogao da bude pokušaj Moskve da osigura stalno prisustvo u Ukrajini.

Moramo da budemo veoma oprezni jer to može biti pokriće za Ruse da se utvrde u blizini Luganjska i Donjecka i tako nas stave pred svršeni čin. Slanje ovog konvoja je opravdano samo ako to odobri Crveni krst”.

SAD su upozorile da bi ruska operacija u Ukrajini bez pristanka Kijeva bila "neprihvatljiva" i predstavljala kršenje međunarodnog prava.

Američki državni sekretar Džon Keri izrazio je očekivanje da diplomatija može da smanji tenzije između Ukrajine i Rusije.

Džon Keri

Džon Keri

"Nadamo se da ćemo narednih dana i nedelja pronaći način da ukrajinski predsednik Porošenko precizira neka pitanja sa Rusima tako da se obezbedi dostavljanje neophodne humanitarne pomoći na istoku, zatim olakša temeljna istraga (pada malezijskog aviona), otpočne uključivanje separatista u politički proces – onih koji su iz Ukrajine – a oni koji su došli sa strane da napuste zemlju”.

Keri je, obraćajući se tokom boravka u Australiji, rekao da očekuje da bi serija sastanaka u Evropi ove nedelje između zvaničnika međunarodne organizacije Crvenog krsta, Nemačke, Ukrajine, moguće i Rusije, mogla da dovede do formule po kojoj bi pomoć mogla biti dostavljena bez straha da je to pokriće za rusku vojnu intervenciju.

Prethodno je Ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu zatražio od žitelja Donjecka i Luganska da napuste te gradove preko koridora koje su formirali ukrajinski vojnici, jer se trenutno priprema napad.

Najmanje 1.500 ljudi je poginulo otkako je nova ukrajinska vlada poslala vojsku kako bi ugušili pobunu proruskih separatista u regijama Donjeck i Lugansk sredinom aprila.

Proruski separatisti vode četveromesečnu borbu s ukrajinskim vladinim snagama nakon što su osvojili velike površine istoka zemlje i proglasili nezavisnost od Ukrajine.

Zbog sukoba je raseljeno nekoliko stotina hiljada ljudi, od kojih su mnogi pobegli u Rusiju.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG