Dostupni linkovi

logo-print

Ispovest radnika: Kako je uništavan Agrohem


Radnici, ilustrativna fotografija

Radnici, ilustrativna fotografija

Tragom izveštaja Medjunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara koji je objavio RSE i u kome je objavljeno da je bivši makedonski ministar ekonomije i kontroverzni biznismen Žanko Čado imao ključnu ulogu u bankrotu srpskih firmi “Agrohem”, “Fidelinka” i “Navip” prebacivanjem njihovih sredstava na račune svojih ofšor kompanija, razgovaramo sa jednim od radnika i malih deoničara novosadske fabrike Agrohemom Milojicom Hrvaćaninom. Bivši šef nabavke Agrohema, a sada radnik obezbeđenja, odnosno portir u jednoj firmi u Novom Sadu detaljno objašnjava kako se dogodila propast ove, nekada uspešne fabrike koja je snabdevala jugoslovensko tržište azotnim đubrivom.

Hrvaćanin: Ja sam živio i radio u Osijeku. Inače sam rodom od Prijedora. Tamo sam završio gimnaziju. Poslije završene gimnazije dolazim u Osijek na fakultet, koji i završavam. Nalazim posao, ženim se, stvaram porodicu. Imam suprugu, kćerku i sina.

RSE: Kakva vam je sudbina bila u ratno vreme?


Hrvaćanin: Kao i svima, nisam ja izuzetak. Ja sam iz Osijeka. Kada sam istjeran, odem dole u rodni kraj, u Prijedor. Iskreno sam razmišljao da će neko lupiti šakom u sto i da će se sve to smiriti, da ćemo se mi vratiti, tako da nisam nigdje išao van granica bivše Jugoslavije. Međutim, to je uzelo maha i onda je počela borba za goli život.

RSE: Koliko ste dugo radili u Agrohemu?


Hrvaćanin: Od 8. marta 1998. godine do 24. februara 2005. godine.

RSE: Šta sada radite?


Hrvaćanin: Sada, nepunu godinu dana, radim kao obezbjeđenje sa ekonomskim fakultetom. Radim kao klasičan portir.

RSE: Agrohem je bila uspešna firma?


Hrvaćanin: Ona je bila fabrika NTK đubriva. To je bilo traženo đubre. Bila je to strateška roba. Cijeli teren EX YU je to trebao, a to je bila jedna od najjačih fabrika tog proizvoda.

RSE: Koliko je radnika zapošljavala?


Hrvaćanin: Oko 400 radnika. U fabrici je bilo pet pogona.

RSE: Kada je doneta odluka da se privatizuje?


Hrvaćanin: Privatizacija je počela krajem devedesetih godina i tada počinju procene dolaskom nove vlasti. Konkretno, gospodina Vlahović je to pokrenuo. Oni to nisu gradili i stvarali a kada tuđe prodaješ, onda koliko god dobiješ, dobiješ. Kod nas je 37% bio državno vlasništvo. On je to prodavao i njega nije interesovalo naših 63%.

RSE: Mali deoničari su imali 63%. Šta je bilo sa vama?


Hrvaćanin: Otjerali su prethodnog direktora, Samardžiju, vjerovatno da bi mogli da urade posao. Gospodin Dušan Grahovac je bio postavljen poslije i on je u to vrijeme bio direktor. Kasnije je ostao miljenik gospodina Čaga Žanka.

Institut prodaje je pisao o namerama. Kao neka ponuda. To je aukcijska prodaja. Bio je još jedan naš komitent, odnosno dobavljač koji je poslao ponudu, Anik. Imao je dvije firme, jednu registrovanu u Beogradu, a drugu na Kipru. On nam je nabavljao sirovine. Poslao je pismo namere i ta ponuda je jednostavno sakrivena. On je isto ponudio dva miliona dolara za revitalizaciju firme. Međutim, od toga nije bilo ništa. Odluka je pala za jedan dan.

Kupuje je SMN Metali i minerali. Ko stoji iza njega, taj izvjesni Čado Žanko. Ne znam ni ja šta je tu ime šta prezime. Čovjek je tada imao oko 35 godina. On u fabriku dođe kao na džoging. Naruči kompletan menadžment, najavi se u 12 sati, a onda dođe naveče u 18. Postrojava ih i ništa.

RSE: Kao mali deoničari, zašto ste vi prodali svoje deonice?

Bivši makedonski ministar ekonomije i kontroverzni biznismen Žanko Čado imao je ključnu ulogu u bankrotu srpskih firmi “Agrohem”, “Fidelinka” i “Navip”, prebacivanjem njihovih sredstava na račune svojih ofšor kompanija, piše “Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara”, u čiji je izveštaj Radio Slobodna Evropa imao ekskluzivno uvid.

​Autori teksta Đorđe Padejski i Majkl Hadson navode, uz ostalo, da je “Navip”, čiji su samo vinogradi vredeli oko 30 miliona evra, prodat je za manje od 6 miliona evra. novčanim tokovima. Ceo izveštaj pročitajte ovde

Hrvaćanin: Tu je postojala ekipa ljudi koji su nagovarali radnike da prodaju deonice. Pritisak je bio veliki. Radnicima su rekli da prodaju deonice inače će dobiti otkaz. Bilo im je bolje da išta dobiju, nego da izgube. Prva grupa od 130-ak radnika je dobila otkaz čim je postavljen novi vlasnik. Onda ste trebali da vidite kakav je tamo bio očaj, kako radnici izgledaju i kakav je šok kada dobijaju otkaze. Čovek koji je infarkt imao, i to teži oblik, bio je na operaciji u Sremskoj Kamenici. Bio je u bolnici i tamo je dobio otkaz. Ni tu nisu imali milosti.

RSE: Kada ste vi primetili da se fabrika urušava i da novi vlasnik zapravo ne može da razvija proizvodnju?


Hrvaćanin: Odmah se to primetilo. Ukinuo je sve pogone. Jednostavno ih je zatvorio. Nije više radio pogon tečnog đubriva, ni deterdženta, ni zaštite bilja.

RSE: A zašto mu je bilo u interesu da gasi pogone?


Hrvaćanin: Glavni fokus je bio na tom da se uzme to zemljište. Slušao sam jedne prilike ministra Mrkonjića kada je pričao o koridoru VII. Fabrika se nalazi na koridoru VII. Tu je vodeni koridor, evropska rijeka Dunav. Međunarodna pruga. Autoput. Na Koridoru VII je hektar zemljišta 100 miliona eura.

RSE: Da li ste se vi obraćali policiji?


Hrvaćanin: Jesam.

RSE: Šta ste prijavili?


Hrvaćanin: Prijavljivali smo sve slučajeve. I šta i kako se radi, pogotovo kada su poslije počeli sječu pogona. Prugu su digli. Obraćao sam se i železnici jer su digli kolosjek. Cisterne su rasprodali skoro za džaba. Pedeset vagonskih cisterni su dali za 800.000 eura.

RSE: Da li ste se obraćali nekome iz vlasti?


Hrvaćanin: Jesmo. Gospodin Žika Krstić, kao predstavnik malih akcionara, je slao dopise svima. Kako god ko dođe na vlast, on šalje komplet dokumentacije. Konkretno, on je poslao pismo gradonačelniku Novog Sada, Vučeviću iz SNS-a. Svima smo slali.

Najbolji primer krađe para je njihov metod, da tako nazovem, kreditni posao. Oni su prali pare i pravili off shore kompanije. Gospodin Žanko se eksponira na svim papirima izvoznim i uvoznim. Na primer, pravi se ugovor za uvoz sirovine za đubrivo. Đubrivo je strateška roba. I rok isporuke je dva meseca. Plati se avansom milion evra za isporuku đubriva. Od toga nema ništa, niti ima namere da bude nešto. Narodna banka im to ovjerava na zahtev. Oni samo u tom ugovoru promijene član, da je rok isporuke 1.950 dana, odnosno pet godina. I da neko razmišlja da su to čisti poslovi? To je potpisivao direktor Dušan Grahovac i izvršni direktor Radmila Manojlović. I to je sve rađeno 2005., 2006. , i 2007. godine.

U Narodnoj banci, po meni, rade neznalice, kada oni mogu njima za sirovinu da daju kreditni posao koji odlaže uvoz. To je isto kao da pekar, koji treba brašno da peče hleb, traži da mu za pet godina dođe brašno. A šta će sa hlebom? Nema ga. To je banalan primer. To je strateška roba i to odmah treba da stigne. Kod Narodne banke imate listing svih obaveza.

Sve to sam rekao na stečajnom postupku, na parnici, kada su oni dali listing povjerilaca. Pitao sam ih gde su dužnici? Tada su proglasili bankrot, a ne može u bankrot firma koja potražuje oko 10 miliona evra, a duguje skoro dva miliona. I na moj zahtjev, stečajni upravitelj je tražio listing koji je i dobio od Narodne banke. Rok za vraćanje je 2011. godine, a niko ništa nije vratio. Znači pare su otišle tamo gde su otišle. Napravljeno je to da firma nestane. Stečaj je proglašen, a onda i bankrot. Nema više Agrohema i nema se kome vraćati. E toga se mi sada držimo. Dogovorili smo da idemo do Strazbura, do najviše instance ako treba.

Radili ste u jednom od preduzeća iz ovog izveštaja za koja se sumnja da su planski iskorištavana i rasporodavana, ili u nekom drugom koje je doživelo istu ili sličnu sudbinu?

Poznajete nekog ko je zbog finansijskih malverzacija tokom privatizacija u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji ili Hrvatskoj izgubio posao i ostao na ulici?


Podelite s nama vaša iskustva, otkrijte ono što drugi ne znaju.

Javite se Radiju Slobodna Evropa, pošaljite nam vaše svedočenje na email adresu slobodnaevropa@rferl.org ili putem ovog linka.

RSE: Šta tražite?


Hrvaćanin: Tražimo svoje. Samo da se obeštetimo. Tražimo naše akcije i naše dionice.

RSE: Kako sada izgleda firma?


Hrvaćanin: Grozno. Nisam ja ni znao. Oni su metalnu ogradu pomjerili skroz uz kućicu na ulazu i zavarili su ogradu, tako da sada nema pristupa unutra. Čuo sam da je Čeda Jovanović nešto skladištio ispred Sidelinke. Sada nema pristupa i sve je to devastirano. Sve što god je bilo metalno, oni su odrezali i odnijeli. To su prodavali kao otpadno gvožđe. Čujem da su se posvađali taj Grahovac i Ljubiša Popović oko toga kome će novac od tog otpada. Valjda je njima to Žanko dao da režu i prodaju. Šta će mu to, da se on ne bakće.

RSE: Šta je sa tim zemljištem?


Hrvaćanin: Oni su na prevaru uspeli da sazovu skupštinu i da registruju drugu firmu, Agroprodaju. Naravno, sedište je na istoj adresi gde i Agrohem. Bivši predsednik Sindikata, koji je ostao poslednji, taj gospodin Jošić, je rukopisom napisao zahtjev u Geoplanu da se prebaci imovina sa Agrohema na Agroprodaju. To je bio običan rukopis koji smo mi nosili uzalud na policiju. Dobili su rešenje o prebacivanju imovine za dvanaest dana. U Geoplanu mi nađemo da se sve zemljište vodi na NN lice.

RSE: Kada sve zajedno sada podvučete, koga vi krivite za to što se dogodilo sa Agrohemom?


Hrvaćanin: Krivimo vlast koja ih drži. Vidim i sada Grahovca kako se šeta, šta ga briga. Ja sam ga pitao zašto? A on kaže da je to morao. Ne znam, ko je potpisivao, neka i odgovara. Ne znamo ko je konkretno vlasnik zemljišta. Ne pojavljuje se uopšte. Mi hoćemo da uđemo u Agrohem, ali nam ne daju. Jedino kada se iskupi nas 120, pa ćemo na silu provaliti.

Kada je proglašen stečaj, mi smo se okupili ispred fabrike. Došao je nepoznat momak ispred većinskog vlasnika i donio papir. Da ironija bude veća, u potpisu Farmahem i SMM metali i minerali. To su firme koje su kupile Agrohem. Neki su ga hteli i tući, ali ja sam ga branio. Rekao sam im da on nije kriv, da on samo radi svoj posao. „Ubuduće“, rekoh, „pošto si mlad čovjek, elektronski si verujem pismen, proveri ko te šalje. Potpisani su SMM metali i minerali Beograd i Farmahem Beograd. Farmahem Beograd je firma izbrisana iz registra u avgustu 2011. godine, uopšte ne postoji. SMM Metali i minerali, fino piše, datum svež, firma u fazi likvidacije. Otkud bi mogao neko iz nepostojećih firmi da se predstavlja da je kao većinski vlasnik“. Znači, neko se krije.

RSE: Šta se danas dogodilo sa radnicima Agrohema. Vi ste diplomirani ekonomista i radite kao noćni čuvar.


Hrvaćanin: Taj posao sam dobio prošle godine u novembru. Prije toga sam radio na građevini, svuda. Putovao u Vrbas, svugde. Gde god je bilo nekog posla ja sam išao. Borim se. Kćerka i sin su bili studenti medicine. Završili su, hvala Bogu. Sada je borba i njima za posao. Kćerka je otišla, valjda će vani dobiti posao u Njemačkoj. Savladala je nemački. Sin je tu. Bio je student generacije. Možete misliti to, u svim tim mukama, ja podstanar. Znate kako mi je. Ostali radnici se bore. Ima ih dosta koji su od tih šokova i pomrli. Pola je gladno. Dosta porodica je rastureno zbog neimaštine i svega toga.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG