Dostupni linkovi

logo-print

Predsednički izbori u Iranu


Iranci u petak biraju novog predsednika između jednog umerenog i pet konzernativnih kandidata koji će zameniti Mahmuda Ahmadinežada, koji nema pravo da se kandiduje nakon dva mandata na ovoj funkciji. Ipak, ko god bude izabran biće lojalan vrhovnom verskom vođi Aliju Hamneiju, koji ima ključnu reč o svim državnim pitanjima.

Više od pedeset miliona Iranaca sa pravom glasa bira između Hasana Rohanija, jedinog kandidata umerenih i reformatora, te pet konzervativna predstavnika: bivšeg šefa diplomatije Alija Akbara Velajatija, gradonačelnika Teherana Muhameda Bagera Galibafa, šefa pregovarača o nuklearnoj energiji Saida Džalilija te još dvojice koja nemaju većih izgleda - Mohameda Garazija i Mohsana Rezaja.

Islamski sveštenik Hasan Rohani izbio je na čelo umerenih kandidata, pošto se Mohamad Reza Aref, takođe iz redova umerenih i proreformski orijentisan, povukao iz trke u utorak.

Vrhovni vođa Islamske Republike Iran ajatolah Ali Hamenei jutros je među prvima glasao, pozivajući na masovno učešće ne želeći da javno pruži podršku nijednom kandidatu, ali je odbacio stavove onih koji dovode u pitanje demokratsku prirodu izbora.

“Nedavno sam čuo da je neko iz američkog Nacionalnog saveta za bezbednost izjavio: ‘Ne prihvatamo ove izbore u Iranu’. Pa, idite do đavola ako ih ne prihvatate”.

Hamnei nije kazao na čiju je izjavu mislio. Međutim, prošlog meseca je američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) izrazio sumnju u kredibilnost izbora u Iranu nakon što je diskvalifikovano nekoliko stotina kandidata, pre svega onih koje posmatrači smatraju potencijalnim reformatorima, kao i sve žene koje su želele da se nadmeću.

Keri je kritikovao “nedostatak transparentnosti” izbornog procesa, ističući da je u diskvalifikacija ključni kriterijum bio da ostanu samo oni “koji reprezentuju interese režima”.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, od šest kandidata najviše šansi imaju umereni islamski sveštenik i bivši pregovarač o nuklearnim pitanjima Hasan Rohani, koga podržavaju proreformske struje, i konzervativni gradonačelnik Teherana Muhamed Bager Galibaf.

Rohani se nedavno založio za veću slobodu izražavanja i obećao je oslobađanje političkih zatvorenika. On je takođe podržao nastavak kontroverznog iranskog nuklearnog programa, za koji mnoge zapadne zemlje smatraju da služi kao pokriće za pravljenje nuklearnog oružja.

Bivši iranski predsednici Mohamed Hatami i Akbar Hašemi Rafsandžani, kao i mlađi brat vrhovnog verskog vođe, Hadi Hamnei, podržali su Rohanija.

Drugi krug održaće se 21. juna ako nijedan od šest kandidata ne dobije više od 50 posto glasova. Prvi rezultati mogli bi biti poznati u subotu.

Dosadašnji kontroverzni šef države Mahmud Ahmadinedžad po iranskom ustavu nije mogao da se kandiduje za treći uzastopni mandat.

Na izborima pre četiri godine snage bezbednosti su ugušile proteste nezadovoljnih građana koji su tvrdili da je izbor Ahmadinedžada nelegalan zbog masovne krađe glasova.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG