Dostupni linkovi

logo-print

Iran: Nelogičan zahtev da smanjimo proizvodnju nafte


Novi model ugovora o nafti u Iranu, ilustrativna fotografija

Novi model ugovora o nafti u Iranu, ilustrativna fotografija

Iran smatra da je nelogično da se od njega traži da ograniči isporuke nafte o čemu su se u utorak dogovorili dva najveća svetska proizvođača Saudijska Arabija i Rusija.

Članice OPEK i ostale zemlje veliki izvoznici nafte nastavljaju u sredu pregovore u cilju postizanja sporazuma o ograničavanju proizvodnje kako bi se sprečio dramatičan pad ovog energenta koji traje od 2014. godine.

Cena nafte, koja je u utorak dostigla oko 35 dolara za barel u očekivanju sporazuma, u sredu je pala za tri dolara zbog skeptičnosti investitora.

Teheran je najavio u sredu da će nastaviti da povećava proizvodnju crnog zlata sve dok ne dostigne nivo pre uvođenja međunarodnih sankcija zbog njegovog spornog nuklearnog programa koje su ukinute u januaru.

Nelogično je tražiti od Irana da ograniči proizvodnju…Kada je bio pod sankcijama, pojedine zemlje su povećavale isporuke što je dovelo do pada cena. Kako mogu sada da očekuju od Irana da pristane na ovu meru i plati cenu”, izjavio je Mehdi Asali, predstavnik Irana u OPEK, koji okuplja deo najvećih proizvođača nafte, uglavnom sa Bliskog istoka.

Pol Stivens (Paul Stevens), stručnjak za energetiku sa londonskog “Četem hausa” (Chatham House) navodi za “Bi-Bi-Si” (BBC) da je Iran pre sankcija 2012. izvozio 4,4 miliona barela.

“Pre ukidanja sankcija sredinom januara ove godine Teheran je isporučivao 2,8 miliona barela. Iranski zvaničnici su izjavili da žele da povećaju isporuke preko četiri miliona u naredna tri meseca. Mislim da je to preoptimistično, ali bilo koje povećanje predstavlja veliki problem zbog zasićenosti tržišta".

Ministri za energetiku Venecuele, Iraka i Katara otputovali su u Teheran u nastojanju da postignu dogovor kako bi se podstakao rast cena nafte.

Ministar za naftu Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed el-Mazrouei napisao je na tviteru da je njegova zemlja otvorena za saradnju sa svim proizvođačima u zajedničkom interesu da se postigne stabilnost tržišta. Međutim, nije precizirao šta to praktično podrazumeva.

Kuvajt je saopštio da je privržen dogovoru o ograničavanju izvoza ukoliko ga i ostale zemlje podrže.

Specijalni uslovi za Iran

Prema predlogu koji bi mogao da dovede do prvog globalnog sporazuma o isporukama nafte u poslednjih 15 godina, najveći izvoznici bi zamrznuli proizvodnju na nivou iz januara. Međutim, Saudijska Arabija i Rusija, koje su se saglasile u utorak o ovoj meri, saopštile su da čitav paket zavisi od saradnje ostalih velikih izvoznika.

Rojters prenosi izjavu jednog neimenovanog sagovornika uključenog u pregovore da bi Iranu moglo da se ponude specijalni uslovi.

“Iran se vratio na tržište i treba mu dati posebnu priliku, ali je nužno i da učini izvesne ustupke”, navodi taj izvor.

Međutim, za sada nije jasno šta bi sve podrazumevali specijalni uslovi za Iran. Analitičari navode da je sve u igri – od izvesnog ograničavanja iranskog izvoza do povezivanja rasta njegovih isporuka u budućnosti sa povećanjem cena nafte.

Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, članice OPEK su nakon ukidanja sankcija Iranu u januaru povećale proizvodnju za 280 hiljada barela dnevno dostigavši ukupno oko 32 miliona barela.

Saudijska Arabija, vodeća članica kartela, povećala je isporuke na 10,21 miliona barela, Irak na 4,35 miliona, Venecuela, čija ekonomija posrće, na 2,4 miliona, Katar na 680 hiljada barela.

Istovremeno, Rusija, koja nije članica ove organizacije, nalazi se na prvom mestu po proizvodnji sa 10,9 miliona.

Činjenica da su Saudijska Arabija i Rusija dostigle skoro rekordan nivo proizvodnje dodatno usložnjava šanse da i ostale izvoznice prihvate ograničenje.

Analitičari ističu da zamrzavanje proizvodnje na januarskom nivou nije dovoljno da uklone predviđeni višak nafte na tržištu od 600 hiljada barela dnevno do kraja ove godine.

Doduše, OPEK je u januarskom izveštaju naveo da očekuje da će cena nafte tokom ove godine početi da se opravlja, pošto se predviđa da u narednih šest meseci države koje nisu članice kartela neće moći da održe proizvodnju na sadašnjem nivou.

Cena sirove nafte tipa “Brent” je skočila u utorak na 35,55 dolara za barel u očekivanju sporazuma, ali je ubrzo pala na 32,15 dolara što pokazuje da su investitori sumnjičavi da će sporazum biti postignut i poštovan, odnosno da neće dovesti do osetnijeg skoka cena ovog energenta.

Stivens se slaže da bi mogao da se učini izuzetak za Iran, ali smatra da dogovor dela zemalja “nije kredibilan”.

“Pretpostavljam da je Rusija prihvatila sporazum jer ima problem da zadrži postojeći (visoki) nivo proizvodnje. Stoga, zašto da nužnost ne pretvoriti u vrlinu”?

Stivens smatra da i Saudijci kalkulišu.

“Oni su prihvatili dogovor znajući da je malo verovatno da će to i drugi učiniti, ali posle nekoliko meseci teških reči to im omogućava snažnu moralnu poziciju i nastavak njihove strategije očuvanja svog udela na tržištu nauštrb cene nafte”, ocenjuje Stivens.

Rusija i Saudijska Arabija imaju dijametralno suprotne stavove i oko Sirije. Moskva podržava režim predsednika Bašara el-Asada, kome pomaže i Iran, dok Rijad pomaže opozicione snage.

Globalni sporazum je poslednji put postignut 2001. kada je Saudijska Arabija ubedila Meksiko, Norvešku i Rusiju da smanje proizvodnju, mada Moskva nikada nije primenila tu meru, povećavaju u međuvremenu izvoz.

Izvoznice nafte uzdrmane budžetskim deficitima

Cilj smanjenja izvoza nafte je da podstakne rast cena koje su pale za 70 odsto – sa 116 dolara za barel u junu 2014 na ispod 30 dolara za barel poslednjih dana. Razlog je usporavanja svetske ekonomije, pre svega u Kini i Evropi, zatim zabrinutost investitora od nove krize, te prekomerne ponude podstaknute i proizvodnjom nafte iz škriljuaca u SAD.

Dramatičan pad cene crnog zlata izazvao je velike potrese u zemljama proizvođačima nafte, čiji budžeti u velikoj meri zavise od izvoza energenata.

Naftne platforme, ilustrativna fotografija

Naftne platforme, ilustrativna fotografija

Saudijska Arabija je, prema zvaničnim podacima, u 2015. godini zabeležila budžetski deficit od 98 milijardi dolara, dok Međunarodni monterani fond (MMF) procenjujue da je stvarni deficit čak140 milijardi dolara, zbog čega je upozorio vlasti u Rijadu da pod hitno uvedu mere štenje, uključujući i ukidanje subvencija na vodu, struju i energente.

Saudijska Arabija se do sada opirala bilo kakvom ograničenju isporuka nafte zbog čega je poslednji sastanak OPEK u decembru završen žučnim raspravama i optužbama na račun Rijada da zbog svog beskompromisnog stava dovodi u nezavidnu situaciju ostale članice.

I Rusija se dugo opirala sporazumu. Međutim, pošto oko 70 odsto prihoda u njenom budžetu dolazi od energenata, pad cena nafte kao i recesija u koju je upala zbog sankcija SAD i EU zbog njene umešanosti u krizu u Ukrajini, očito su je primorali na pregovore.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG