Iran i šest vodećih svetskih sila postigli su na maratonskim pregovorima u Beču istorijski dogovor kojim se ograničava nuklearni program Teherana, a zauzvrat biće mu ukinute međunarodne sankcije. Izrael osuđuje ovaj sporazum kao istorijsku grešku.
Iranski ministar spoljnih poslova i šefica evropske diplomatije kazali su da je postignuti dogovor označava novo poglavlje nade.
"Verujem da je ovo istorijski trenutak", rekao je na konferenciji za novinare šef iranske diplomatije Mohamad Džavad Zarif.
"Postigli smo sporazum koji nije idealan ni za koga, ali je to ono što je bilo moguće i važno je dostignuće za nas", naveo je Zarif.
"Danas je mogao biti kraj nade po ovom pitanju, ali mi ipak sada otvaramo novo poglavlje nade. Nastavimo to graditi", poručio je Zarif.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogherini navela je da je dogovor postignut nakon dugih pregovora koji su bili mnogo više nego razgovori samo o nuklearnom pitanju.
"To je odluka koja može otvoriti put za novo poglavlje u međunarodnim odnosima i pokazati da diplomatija, koordinacija, saradnja mogu prevladati decenije tenzija i konfrontacija", naglasila je Mogerini.
"Mislim da je ovo znak nade za celi svet", dodala je.
Obama: Šansa koju treba iskoristiti
Amerčki predsednik Barak Obama je kazao da sporazum omogućava kretanje u novom smeru u međunarodnim odnosima, što treba iskoristiti.
“Da nije postignut dogovor, povećale bi se šanse za rat na Bliskom istoku”, istako je američki predsednik.
On je naglasio da sporazum nije zasnovan na poveerenju već na verifikaciji,
“Prvi put ćemo biti u poziciji da osiguramo sprovođenje svih ovih obaveza", rekao je američki predsednik.
Obama je rekao da je Iranu ovim sporazumom blokiran svaki put ka nuklearnom naoružanju i da će Iran ukloniti dve trećine svojih centrifuga za obogaćivanje uranijuma i 98 odsto nuklearnog materijala.
Po njegovim rečima, Iran će modifikovati i svoj reaktor da ne bi mogao da obogaćuje uranijum.
Obama je upozorio da ukoliko Iran bude prekršio sporazum, međunarodne sankcije će biti vraćene.
On je dodao da ovim sporazumom neće biti rešene sve nesuglasice sa Iranom.
Američki predsednik očekuje žestoku raspravu u Kongresu o ovom sporazumu ali je upozorio da će staviti veto na svaki zakon koji bi imao za cilj da spreči sprovođenje ovog dokumenta.
On je naveo da će ostati na snazi sankcije Iranu zbog kršeja ljudskih prava.
Iranski predsednik Hasan Rohani pozdravio je sporazum, naglasivši da je njime rešena nepotrebna kriza posle pregovora u poslednjih 20 meseci.
"Ovaj sporazum pokazuje da konstruktivan angažman daje rezultate. Pošto je ova nepotrebna kriza rešena, pojavljuju se novi horizonti sa fokusom na zajedničkim izazovima", saopštio je Rohani na "Tviteru".
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da sporazum predstavlja odlučan izbor u pravcu stabilnosti i saradnje.
"Svet sada može da odahne", saopštio je Putin na veb sajtu Kremlja.
Ruski predsjednik dodao je da su "pregovarači, uprkos pokušajima da se opravdaju scenariji zasnovani na sili, napravili čvrst izbor u korist stabilnosti i saradnje".
Putin je rekao da će ovaj sporazum doprineti saradnji Rusije i Irana u oblasti civilne nuklearne tehnologije i borbe protiv terorizma na Bliskom istoku.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je kazao da Rusija računa da će SAD ispuniti obećanje iz 2009. godine da neće razmjestiti protivraketni štit u Evropi ukoliko se sa Teheranom postigne sporazum o iranskom nuklearnom programu.
Izrael nezadovoljan
Dogovor je postignut nakon više od decenije prekida i nastavaka razgovora, a sporazum bi mogao da promeni Bliski istok.
Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je osudio postizanje sporazuma.
''Islamska država Iran će jednostavno doći do nuklearnog oružja uz jackpot stotina miliona dolara, što će joj omogućiti da nastavi s terorom. Ovo je velika greška istorijskih razmera'', kazao je Netanjahu.
Sporazum će sprečiti Iran da proizvede dovoljno materijala za pravljenje nuklearnog oružja za najmanje narednih 10 godina i uvešće nove odredbe za inspekciju iranskih postrojenja, uključuući i vojnih.
Zauzvrat bi trebalo da se postepeno ukine set sankcija UN-a i Zapada koje su zablokirale iranske izvoznike nafte i ekonomiju i njegovu ekonomiju.
Nakon dogovora, očekuje se usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti tokom ovog meseca, a mere koje će preduzeti obe strane - uključujući iranska ograničenja nuklearnog programa i ukidanje sankcija Teheranu - trebalo bi da uslede u prvoj polovini 2016. godine.
Zvaničnici su ranije opisali da je najteži deo razgovora bio o ukidanju sankcija.
Sporazum, takozvani Zajednički sveobuhvatni plan delovanja, postignut je posle više od dve nedelje teških pregovora u Beču, tokom kojih su probijena tri roka za postizanje konačnog dogovora.
Zarif i državni sekretar SAD Džon Keri, koji su vodili većinu pregovora, pretili da će napustiti pregovarački sto i uzajamno su se optuživali za nepopustljivost.
Ključni kompromisi
Preokret je došao posle nekoliko ključnih kompromisa.
Prema navodima diplomata, Iran je prihvatio da se nastavi UN embargo na oružje Teheranu za narednih pet godina, s mogućnošću da se prekine ranije, ako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) definitivno potvrdi da se ne radi na nuklearnom oružju u Iranu.
Sličan uslov je stavljen na restrikcje UN na prenos tehnologije za balističke rakete Teheranu, koji može da traje do osam godina.
Vašington je želeo da se zadrži zabrana Iranu da uvozi i izvozi oružje zabrinut da bi Iran, mogao da poveća vojnu pomoć sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu, Huti pobunjenicima u Jemenu i libanskoj militantnoj grupi Hezbolah i drugim snagama koje su suprotstavljene američkim saveznicima na Bliskom istoku kao što su Saudijska Arabija i Izrael.
Iranski lideri su insistirali na tome da se embargo okonča pošto se njihove sile bore protiv regionalnih neprijatelja kao što je Islamska Država.
Imali su određenu podršku Kine i Rusije koja želi da poveća vojnu saradnju i prodaju oružja Teheranu.
Drugi značajan kompromis je to što će UN inspektori moći da traže da posete iranske vojne lokacije u okviru svojih redovnih aktivnosti nadzora, čemu su se iranski lideri dugo protivili.
Pristup nije automatski garantovan i može da bude odlagan, što će dati materijal kritičarima sporazuma.
Sporazum s Iranom postignut je posle skoro deset godina međunarodnih diplomatskih napora koji su do sada bili neuspešni.
Prekidi u pregovorima nekad su trajali mesecima, a iranski nuklearni program se razvijao do te mere da su zapadne obaveštajne agencije navodile da treba samo nekoliko meseci da razvije sposobnost pravljenja atmskog oružja.
SAD su se pridružile pregovorima 2008. i američki i iranski zvaničnici su se tajno sastali četiri godine kasnije u Omanu da vide da li je mogući diplomatski napredak.
Ali proces je uglavnom bio u ćorsokaku do leta 2013. kada je Hasan Rohani izabran za predsednika najavivši da je njegova zemlja spremna za ozbiljne kompromise.
Zatim su usledili dalji tajni američko-iranski pregovori koji su kulminirali direktnim susretom američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem i iranskim ministrom spoljnih poslova Džavadom Zaifom.
Trebalo je ipak vremena da se dođe do konačnog sporazma, probijeni su rokovi u julu 2014. i novembru 2014. i na kraju su početkom aprila ove godine pregovarači postigli okvirni sporazum u Lozani u Švajcarskoj koji je prethodio ovom sporazumu postignutom danas.
Slede pregovori da se sporazum sprovede u delo.
Kongres SAD treba da razmotri sporazum u roku od 60 dana, a za to vreme predsednik Barak Obama ne može da sprovede bilo koji od ustupaka Iranu.
Konges takođe može da glasa protiv sporazuma i preduzme dalje mere.
U Iranu se tvrda struja protivi rasformiranju nuklearnog programa.
Osim Izraela, neće biti srećni ni sunitski arapski rivali šiitskog Irana, kao što je Saudijska Arabija.
Dok je Zapad strahovao od iranskog obogaćivanja urana i pratećih aktivnosti kao puta za stvaranje nuklearnog naoružanja, Teheran je tvrdio da su njegove nuklearne ambicije ograničene na proizvodnju električne energije i ostale mirnodopske aktivnosti.
Nafta je pojefitnila na svetskom tržištu poslije objavljivanja informacije da je na pregovorima u Beču postignut sporazum.
Barel nafte iz Severnog mora jeftiniji je za 1,6 odsto i sada iznosi 56,94 dolara, a barel sirove nafte u SAD je još jeftiniji i košta 50,48 dolara.
