Dostupni linkovi

logo-print

Iran 1953: Prevrat za koji je čuo ceo svet


Frud Bezhan (preveo Mihailo Rakić)

Pre 60 godina iranski vojni zvaničnici podržani od strane američkih i britanskih tajnih službi pokrenuli su državni udar čije se posledice i danas osećaju širom sveta.

Te 1953. srušena je prva demokratski izabrana iranska vlada i sa njom popularni premijer Muhamed Mosadek, a državni udar smatra se poprilično zaslužnim za podsticanje neprijateljstva prema Zapadu koje je nekoliko decenija kasnije kulminiralo Islamskom revolucijom.

Ali događaji koji su se odigrali u tom periodu (od 15. do 19. avgusta), odjekivali su daleko izvan iranskih granica. Prevrat je izmenio geopolitički pejzaž Bliskog istoka i postao recept za tajne američke napore da podržavaju nove udare i destabilizuju vlade pedesetih godina XX veka, ali i pružio Sovjetskom Savezu ideološko uporište tokom Hladnog rata.

Teorija je, iako po nekima osporavana, bila ta da su CIA i britanska tajna služba MI6 osmislile ovaj udar kako bi sačuvale kontrolu nad iranskim nalazištima nafte i sprečili da Teheran padne pod sovjetski uticaj posle Drugog svetskog rata.

Mosadek je imao istaknutu ulogu u nacionalizaciji iranske naftne industrije 1951. godine, koja je dugo bila pod kontrolom Velike Britanije. Ovakva odluka dovela je do bojkota iranske nafte širom sveta sa namerom da obuzda Mosadekovu vladu koji je na kraju propao posle čega je sačinjen tajni plan za njegovo svrgavanje.

Smenom Mosadeka i dolaskom pažljivo izabranog premijera, generala Fazolaha Zahedija, otvorio se put za tada relativno slabog iranskog Šaha da zadobije gotovo apsolutnu moć u iranskoj konstitutivnoj monarhiji.

Sa snažnom vojskom i ekonomskom podrškom Vašingtona, Šah Muhamed Reza Pahlavi preuzima ulogu autokrate sve do Islamske revolucije 1979. godine.

Stepan Kinzer, autor knjige ''Svi Šahovi ljudi: Američki udar i koreni nasilja na Bliskom istoku'', prevrat vidi kao kratkoročnu pobedu Vašingtona. Ali, kako kaže, intervencija Vašingtona će se dugoročno pokazati kao štetna za njegov položaj u Iranu.

''Iz istorijske perspektive, udar nije bio povoljan za Ameriku. Revolucija 1979. godine bila je dugoročan rezultat rastuće represije šaha koji je došao na vlast nakon udara. Islamska revolucija je na vlast dovela fanatično anti-američki režim koji je preko 30 godina radio na tome da podrije američke interese širom sveta.''

Šezdeset godina kasnije, prevrat i dalje navire u iranskoj nacionalnoj svesti i ostaje trn u oku u odnosima države sa Zapadom.

Mark Gasiorovski, autor knjige ''Muhamed Mosadek i državni udar 1953. u Iranu'', kaže da je zbacivanje Mosadeka utrlo put za dve političke struje – radikalne islamiste predvođene Ajatolahom Ruholahom Homeinijem i radikalne levičare u formi militantne grupe Mužahedin-e-Halk – da steknu uporište decenijama nakon prevrata.

''Rezultat udara je bilo izbacivanje umerenih i sekularnih elemenata iranske politike i stvaranje prilike za iranske islamiste i radikalne levičare da umesto njih ''isplivaju'' kao ključne opozicione frakcije (šezdesetih i sedamdesetih godina). Udar je imao suštinski uticaj u eliminisanju ovih prodemokratskih frakcija i uticaj na iransku politiku u nadolazećim godinama.''

Gasiorovski, profesor političkih nauka na Tulan univerzitetu u Nju Orleansu, navodi da je za mnoge u Iranu prevrat bio dokaz dvoličnosti Vašingtona. Sjedinjene Američke Države, koje su gajile imidž zaštitnika slobode, viđene su kao one koje pribegavaju bezočnosti kako bi se otarasile demokratski izabrane vlade zarad svojih strateških interesa.

Gasiorovski kaže da je udar 1953. godine ostavio velike posledice i na region. On navodi da je Iran postao ključni deo američke strategije kojom je obuzdavan uticaj Sovjetskog saveza na region, čime se Bliski istok dodatno podmetao kao ključno bojno polje tokom Hladnog rata.

''Prevrat je u regionu dodatno je zaoštrio hladnoratovsku polarizaciju. Naravno, to je bio glavni motiv SAD. Amerika se plašila komunističkog uticaja na Iran i želela je da je, uz Tursku i Pakistan, od Irana načini bojno polje kako bi parirala Sovjetskom Savezu.''

Kao odgovor na to, Sovjetski Savez je pojačao svoje aktivnosti u regionu, pružajući pomoć i naoružanje vladama Egipta, Sirije, Iraka, Libije i nizu drugih država Bliskog istoka i severne Afrike.

Kinzer, nagrađivani novinar i predavač na univerzitetu u Bostonu, navodi da je iranski udar bio prekretnica za uspon CIA-e, osnovane 1947. godine. Državni udar 1953. godine, kaže Kinzer, bio je prvi uspešan projekat agencije za rušenje neke strane vlade i postao recept za njene buduće akcije.

''Da operacija u Iranu nije uspela, ideja tajnih operacija koje su tokom '50-ih i kasnije postale sastavni deo američke spoljne politike, možda danas ne bi bila toliko dopadljiva.''

Godinu dana nakon iranskog udara 1953. godine, CIA je uspešno sprovela i prevrat u Gvatemali, ali nije uspela da svrgne sirijskog predsednika 1957. godine i osramotila se prilikom neuspešnog vojnog upada na Kubu 1961. godine.

Sjedinjene Američke Države decenijama su negirale da su igrale ikakvu ulogu u iranskom državnom udaru. Od takvog stava odustalo se tek 2009. godine, kada je Barak Obama priznao umešanost Vašingtona.

U međuvremenu, britanski javni servis (BBC) objavio je 2011. godine detalje o emitovanju anti-Mosadekovih programa čija je uloga bila da podrije njegovu vladu.

Tajni dosijei i memoari operativaca CIA-e pokazuju da je ona imala vodeću ulogu u iniciranju i planiranju tajne operacije ''Ajaks'' sa ciljem da se sa vlasti zbaci Mosadek.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG