Dostupni linkovi

logo-print

Irak: Ekstremistički juriš na severu


Autor: Čarls Reknagel (priredio: Slobodan Kostić)

Za svega dva dana militanti su zauzeli četiri grada u severnim provincijama Iraka i nastavili ubitačnu ofanzivu tokom koje su bez napora preoteli od vladinih snaga kontrolu nad širokim pojasom severnog dela zemlja.

Sunitski fundamentalisti iz grupe Islamska država u Iraku i Levantu (ISIL) zauzeli su 11. juna irački grad Tikrit i oslobodili stotine zatvorenika. To se dogodilo svega šest sati nakon što su militantni osvojili Mosul, drugi po veličini grad u Iraku tokom trodnevnih borbi koje su trajale od 6. do 9. juna, porazivši iračku armiju koja je u rasulu ostavila za sobom ogromne količine naoružanja i municije.

Irački pobunjenici ušli su u četvrtak uveče u grad Džalavla, na istoku zemlje, nakon što su snage bezbednosti napustile svoje položaje. Pao je i grad Sadija.

Istovremeno, islamska država preuzela je isto tako kontrolu nad najvećom rafinerijom u Baiji i saopštila da se približava Kirkuku.

Brzina napredovanja Islamske države, ispostave Al Kaide koja je prethodnih meseci zauzela Faludžu i delove Ramade, dovela je u žižu pažnje pitanje o stanju vojske Iraka i njenoj sposobnosti da obezbedi sigurnost i stabilnost u zemlji, i to svega dve i po godine nakon povlačenja američkih snaga.

Pojedini stručnjaci smatraju da je slom vojske u Mosulu ogolio konkretne probleme na terenu sa kojima se ona suočila tokom borbi na severu, ali i duboke unutrašnje slabosti same iračke armije.

Stručnjak za Bliski istok Krispin Hoz upozorava da vojne snage na severu već mesecima potresa pad morala i učestala dezerterstva. To je posebno došlo do izražaja tokom borbi protiv pripadnika Islamske države u Faludži i Ramadi ostajući bez podrške na terenu, dok su na drugoj strani imali dobro naoružanog i motivisanog neprijatelja.

Posebno su učestala dezerterstva među sunitskim vojnicima koji su poreklom iz sunitskih oblasti u centralnom i severnom Iraku. "Njujork tajms" je 10. juna naveo reči jednog stručnjaka za bezbednost pri iračkoj vladi koji je nezvanično rekao da je pre sloma u Mosulu, iračka vojska gubila dnevno 300 vojnika zbog dezertiranja, pogibija ili ranjavanja.

Nuri al-Maliki

Nuri al-Maliki

Islamska država vešto je iskoristila nezadovoljstvo među sunitskom populacijom koja se oseća potpuno marginalizovano pod vladavinom iračkog premijera Nurija al-Maliki, čega nisu bile pošteđene ni vojne snage.

"Postoji pitanje lojalnosti većinskih jedinica sunitskih Arapa kojima komanduju šiitski oficiri nakon čistke sunitskih starešina tokom protekle tri godine pod Malikijevom vladom", primećuje Hoz.

Pripadnici Islamske države predstavljaju sebe kao borce sunitske zajednice koji se suprotstavljaju Malikijevoj vladi u kojoj dominiraju Šiiti. ISIL koji želi da stvori islamsku državu u Iraku i Levantu (što je bio zajednički naziv za zemlje koje leže uz obale istočnog Meditarana - Tursku, Siriju, Liban, Izrael, Jordan i Egipat) predvode irački Suniti koji su se naoružali i ojačali tokom borbi u Siriji pre nego što su proširili svoje delovanje na jug.

S druge strane, iračku vojsku vojsku na severu snažno je pogodio pad morala među šiitskim vojnicima koji većinom potiču sa juga zemlje, tako da oni ne osećaju ni regionalni niti nacionalnu pripadnost sa populacijom koju bi trebalo da štite. Ta populacija osim arapskih sunita uključuje kurdsku i turkmenistansku manjinu.

Hoz kaže da nedostatak dubiljih veza između većinski šiitske vojske i severnih delova Iraka dodatno komplikuje činjenica da je Irak pogođen oštrim verskim sukobima još od 2008. godine kada se zemlja našla na ivici građanskog rata.

"Jedinice u kojima dominiraju Šiiti ne osećaju potrebu niti imaju dovoljno poticaja da zaštite stanovništvo koje ih dozivljava kao neku vrstu stranog tela", dodaje Krispin Hoz.

Osim toga, sve su učestalije informacije o nezadovoljstvu koje vlada među vojnicima zbog toga što nisu dovoljno plaćeni, ili da uopšte ne dobijaju zarade, i to posebno oni koji se nalaze na severu zemlje.

Ta smeša različitih problema izgleda da je bila dovoljna da iračka vojska napusti Mosul takvom brzinom koja je omogućila pripadnicima Islamske države da zauzmu vojna skladišta u kojima su navodno bili tenkovi i helikopteri, zajedno sa municijom i lakim naoružanjem. Iračka vojska bila je u pojedinim trenucima čak primorana da bombarduje sopstvena skladišta kako bi sprečila da naoružanje padne u ruke militanata.

Obični ljudi koji su bili naterani da napuste svoje gradove opisuju da su bili šokirani traljavim otporom vojske.

"Videli smo pripadnike vojske kako bacaju unifrome na ulice, ostavljajući naoružanje i preoblače se u civilnu odeću", opisuje za Radio Slobodni Irak jedan od građana Mosula, koji se predstavio kao Abu Rajan. "Napuštali su čak i svoja vozila i odlazili. Nismo videli nikoga da nosi oružje i pokušava da se bori".

Prizor iz Kirkuka, 12. jun

Prizor iz Kirkuka, 12. jun

Tako je došlo do toga da zemlja pretrpi najteži vojni poraz iračkih snaga od kako su je 2011. napustile američke vojne trupe, mada dobri poznavaoci prilika u Iraku napominju da se tamnošnja vlada sada suočava sa istim problemima koji su već zadesili u toj zemlji i sam Vašington. On se pre svega odnosi na traženje rešenja za obračun sa protivnicima koji su u stanju da regrituju lokalno stanovništvo pre svega na osnovu nacionalnih sličnosti.

"Problemi u operacijama primorali su američke snage da potraže politička rešenja i neke drugačije puteve za uspeh kao što je bilo oslanjanje na suniteske Sinove Iraka, što je omogućavalo da izađu na kraja sa sunitskim okruženjem", objašnjava Ibrahim al-Sumaidi, nezavisni analitičar iz Iraka.

"S druge strane, Al-Maliki je uspeo da dovede do usijanja politička trvenja u 'vrućim zonama' pre svega u delovima gde žive Suniti", dodaje Sumaidi. "On je odustao od svih dogovora sa Sinovima Iraka i doveo do toga da se i sama vojska ponaša kao jedna od naoružanih frakcija".

Iračke vlasti našle su se sada pred izazovom kako da uče na osnovu sopstvenih grešaka koje su počinile na severu, kako bi sprečile napredovanje pripadnika Islamske države, tim pre što su njihove snage u kojima, prema procenama ima svega tri do pet hiljada boraca, prinudile na uzmicanje i samu regularnu armiju.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG