Dostupni linkovi

logo-print

Irački kurdski “tigar” se okreće Turskoj


Erbil

Erbil

Piše Patrick Cockburn (The Independent), priredio Dragan Štavljanin

Irački Kurdistan je bio poprište najvećih zločina Sadama Huseina. Međutim, sada je središte najnovijih bogatih nalazišta nafte u Iraku, što nudi velike mogućnosti – ali je i pretnja – njegovom narodu, piše Patrik Kokbarn u britanskom „Indipendentu“. Stara savezništva se raskidaju, a zakleti neprijatelji približavaju. Lider Kurdistana Masud Barzani, koji je dugo bio demoniziran u Turskoj, nedavno je bio pozdravljen ovacijama na konferenciji vladajuće Erdoganove partije Pravde i razvoja (AKP). Irački Kurdi se okreću ka Turskoj i udaljavaju od Bagdada.

Kurdistan se predstavlja kao novi ekonomski tigar Bliskog istoka, s obzirom na bogata naftna polja koja omogućavaju ubrzani razvoj. Visoke kule dva nova luksuzna hotela uzdigle su se iznad prestonice Erbila, najstarijeg naseljenog grada na svetu, čijim su nebom hiljadama godina dominirale tvrđave iz antičkih vremena.

U blizini, blještavi novi aerodrom je zamenio stari vojni. U poređenju sa Bagdadom i drugim iračkim gradovima, automobili na ulicama Erbila su noviji. Povrh svega, za razliu od ostatka zemlje, ovde stalno ima struje.

“Ne mogu da nađem nikoga ko bi radio na naftnom polju. Ne mogu čak da nađem ni sobu u novim hotelima za direktore koji dolaze, jer su puni”, žali se jedan kurdski menadžer u zapadnoj kompaniji.

Konvoji luksuznih crnih automobila sa delegacijama biznismena iz Nemačke, Francuske, Ujedinjenih arapskih emirata i Turske prolaze gradom.

Mnogi od onih koji sada dolaze u Kurdistan, samo pre nekoliko godina nisu mogli da ga nađu na mapi, a često i kada odu iz njega i dalje nisu sigurni gde se nalazi – pomalo sarkastično kaže lokalno stanovništvo.

Automobili u Erbilu

Automobili u Erbilu

Međutim, neupitna je zainteresovanost i entuzijazam stranih biznismena za Kurdistan, polunezavisnu enklavu na severu Iraka koja napreduje brže od svih drugih delova zemlje. Jedan kurdski biznismen kaže:

“Imamo koristi od buma u vreme štednje i sporog rasta u ostatku sveta, tako da su menadžmenti međunarodnih kompanija izuzetno zainteresovani za nas.”

U srži ovog buma je 50 do 60 stranih kompanija koje teže da pronađu i eksploatišu naftu u Kurdistanu pod boljim uslovima, većom bezbednošću i podrškom lokalnih zvaničnika nego u ostatku Iraka.

Ova pomama je počela sa malim stranim kompanijama - sa kapitalom nejasnog porekla – ubrzo nakon pada Sadama Huseina 2003. godine.

U međuvremenu je raslo interesovanje stranih investitora, a stizale su i sve veće kompanije. Tako je Ekson Mobil (ExxonMobil) potpisao 2010. godine ugovor sa regionalnom vladom u Kurdistanu o istraživanju naftnih polja. Centralna vlada u Bagdadu je bila besna zbog toga i zapretila je kažnjavanjem Eksona, koji takođe ima poslovne interese na jugu Iraka. Međutim, odustala je od kaznenih mera jer su i druge velike kompanije – Ševron (Chevron), Total i Gazprom – takođe potpisale ugovore sa vlastima u Kurdistanu.

Kada su Kurdi podsticali strane kompanije da razmotre eksploataciju nafte na njihovoj teritoriji, Bagdad je bio optimističan jer nije previše verovao u realizaciju tih projekata.
Tako je irački ministar za naftu Husein Šahristani rekao 2007. godine novinaru “Indipendenta”, da ako strane kompanije čak i nađu naftu, neće biti u stanju da je eksploatišu, postavljajući sarkastično pitanje: “Da li će ga prenositi u kantama?”

Prva isporuka nafte iz Kurdistana u Tursku krenula je 2009. Foto sa ceremonije puštanja nafte.

Prva isporuka nafte iz Kurdistana u Tursku krenula je 2009. Foto sa ceremonije puštanja nafte.

Šahristani je u međuvremenu postao zamenik premijera, a kalkulacija iračkih vlasti se dramatično promenila od prošle godine. Gradi se novi naftovod između Kurdistana i Turske, koji teoretski omogućava Kurdima da izvoze ovaj energent i dobiju novac bez traženja dozvole od Bagdada.

To bi omogućilo da pet miliona iračkih Kurda imaju ekonomski i politički nezavisnu državu po prvi put u istoriji, a posle nekoliko decenija ratova, etničkog čišćenja i genocida. S druge strane, Turska može zaključiti da nije u njenom interesu da prkosi Bagdadu i izazove raspad Iraka.

Kurdistan je blizu samoopredeljanja, ali još nije u potpunosti ostvario cilj. Jedan kurdski posmatrač ističe: “Mi, Kurdi, imamo jednu od najkomplikovanijih političkih situacija na svetu.” To se lako gubi iz vida ako se fokusira samo na trenutni ekonomski prosperitet regiona. Prvo, Kurdistan je okružen sa svih strana regionalnim silama – Turskom, Iranom, Sirijom i ostatkom Iraka – koje ugnjetavaju ili su ugnjetavali Kurde u nedavnoj prošlosti.

Kurdistan je možda u ovom trenutku mirno utočište, ali nasilje može da eskalira u svakom trenutku. Sirija, Irak i Turska se bore sa pobunjeničkkom gerilom u blizini ove regije. Nedavno su bombaši samoubice iz redova Al Kaide digli u vazduh policijsku stanicu u Kirkuku, oko 80 kilometara južno od Erbila i ubile generala i njegove telohranitelje u Mosulu koji je na istoj udaljenosti ka zapadu.

Distanciranje Kurda od Bagdada

Politička geografija na Bliskom istoku se menja na način koji za sada ide u prilog iračkim Kurdima, mada trendovi mogu da se promene.

Kurdistan čine tri provincije – Erbil, Dohuk i Sulejmanija. Faktički je stekao autonomiju 1991. posle pobune Kurda po okončanju Zalivskog rata. Ova teritorija je znatno povećana 2003. godine jer su kurdske snage napredovale u trenutku kada su snage Sadama Huseina doživele poraz.

Kurdi su zauzeli Kirkuk i naftna polja u njegovoj okolini kao i delove teritorije severno i istočno od Mosula i mala je verovatnoća da će ih se odreći.

Ugovor sa Eksonom iz 2010. je skopčan sa rizicima, jer tri od šest naftnih polja koja treba da istražuje, nalaze se izvan Kurdistana, ali unutar teritorija oko kojih se spore Kurdi i Arapi, kao i vlade u Erbilu i Bagdadu. Prošle godine su se konfrontirale kurdske snage i iračke trupe duž takozvane “okidač” zone, koja se proteže od sirijske do iranske granice.

Ovo je trenutak neviđenih promena do sada u regionu. Irak, kao jedinstvena država, bliži se raspadu, ali to nije neizbežan ishod.

Erdogan i Barzani

Erdogan i Barzani

Stara savezništva se raskidaju, a zakleti neprijatelji približavaju. Lider Kurdistana Masud Barzani, koji je dugo bio demoniziran u Turskoj, nedavno je bio pozdravljen ovacijama na konferenciji vladajuće Erdoganove partije Pravde i razvoja (AKP).

Irački Kurdi se okreću ka Turskoj i udaljavaju od Bagdada. Decenijama su turske kompanije investirale u Kurdistan, a njihova trgovina dostiže godišnju vrednost od najmanje 8 milijardi evra.

Šiitsko-kurdsko savezništvo je činilo okosnicu političke nagodbe i rešenja nakon pada Sadama Huseina, a što su izdejstvovali Amerikanci. Međutim, to savezništvo sada izgleda pohabano i dovedeno je u pitanje.

Barzani i irački premijer Nuri al-Maliki jedva da govore. Kurdi, kao i ostali Malikijevi protivnici, smatraju da se Maliki u više navrata nije pridržavao sporazuma o podeli vlasti, pre svega kada je reč o postavljenjima u vojsci i bezbednosnim službama.
Kada se 2003. godine počela nazirati mogućnost da SAD napadnu Irak sa severa uz angažman 40 hiljada turskih vojnika, Kurdi su bili zastrašeni i žestoko su protestvovali.

Sada savezništvo Kurdistana sa Turskom mnogima izgleda kao bezbedna alternativa u poređenju sa suočavanjem sa haotičnom i sve neprijateljskije nastrojenom vladom u Bagdadu.

Arapsko-kurdske veze slabe na mnogim nivoima. Kurdski uticaj u Bagdadu sve je manji kada je reč o najvišim ešalonima vlasti, naročito otkako se razboleo predsednik Iraka Džalal Talabani (etnički Kurd), koji je igrao pomiriteljsku ulogu na političkoj sceni.

Erbil, trgovine

Erbil, trgovine

U svakodnevnom životu, sve manje Kurda govori arapski, u poređenju sa razdobljem od pre 20 godina kada su bili regruti u iračkoj armiji. Sve manje Kurda putuje u Bagdad osim zbog hitnih poslovnih obaveza, jer je opasno. Istovremeno, mnogi irački Kurdi odlaze u Tursku na odmor, dok bi samo pre nekoliko godina zvanična Ankara zatvarala most Kabour, glavni granični prelaz između Kurdistana i Turske, što je stvaralo ogromne saobraćajne gužve.

Sada Bagdad potencira na izolaciji Kurdistana. Na primer, nije dozvolio da avion u kome je bio turski ministar energije na putu na konferenciju u Erbilu, koristi irački vazdušni prostor.

Kurdistan se dramatično promenio od pada Sadama Huseina. Nekoliko puta u poslednjih 40 godina kurdsko pitanje je izgledalo izgubljeno nepovratno. SAD i iranski šah Reza Pahlavi okrenuli su 1975. godine leđa kurdskim snagama, koje je predvodio Mustava Barzani, otac sadašnjeg lidera, tako da ih je porazila iračka armija.
Sadam Husein se osećao trijumfalistički i izgledalo je da je mogućnost samoopredeljenja Kurda iščezla zauvek.

Međutim, nakon pada Reze Pahlavija i Sadamove invazije Irana 1980, Teheran je obnovio podršku iračkim Kurdima, koji su zauzeli deo zemlje. No, nakon što je Iran bio prinuđen da sklopi primirje 1988, Kurdi su bili ponovo prepušteni Sadamovoj osveti. Mnogi su bili ugušeni gasom u Halabji a 180 hiljada civila je ubijeno u al-Anfal kampanji 1988-9.

Njihova pozicija je bila beznadežna sve do Sadamove invazije Kuvajta i njegovog poraza 1991. Kurdi su se ponovo pobunili, ali pošto je izostala američka pomoć, bili su prinuđeni da masovno beže zbog kontraofanzive iračkih snaga.

Zbog negodovanja međunarodne javnosti, SAD su popustile i spasle su Kurde uspostavljanjem zone zabranjenog leta. Međutim, Kurdistan je bio devastiran. Sravnjeno je sa zemljom oko 3.000 sela i manjih gradova.

Ova represija se može porediti sa zločinima Hitlerovih armija u Poljskoj i Ukrajini. Zemljište je bilo masovno prekriveno minama nalik na velike žute i bele pečurke. Situaciju je dodatno pogoršao potpuno nepotrebni, žestoki građanski rat dve glavne partije – Demokratske partije Kurdistana Masuda Barzanija i Patriotske unije Kurdistana Džalala Talibanija.

Centar Erbila noću

Centar Erbila noću

Mnogima bi zastao dah zbog zapanjujuće razlike između Kurdistana kao razorenog bojišta i sadašnjeg izgleda. To takođe može pomoći njegovim liderima da shvate šta je ostvarljivo.

Jedan kritičar kaže: “Mi pravimo sada iste greške sa Turcima, kao što smo činili sa Amerikancima i iranskim šahom 1975. Ponovo postajemo previše zavisni od stranih sila.”

Kurdski “tigar” ili “Koruptistan”

Bez obzira na ekonomski razvoj, Kurdistan i dalje u mnogome zavisi od dobijanja 17 procenata u prihodima Iraka od nafte (na osnovu broja stanovnika). Vlasti ove regije žele da predstave sebe kao “drugi Irak”, mnogo različitiji od ostatka zemlje. Međutim, neke stvari su iste. Na primer, oko 660 hiljada Kurda je zvanično zaposleno, mada najmanje polovina njih u suštini nema šta da radi.

Znatan deo prihoda regionalne vlade odlazi na isplati zaradi takvim zaposlenicima, tako da bi njena ekonomija doživela slom, bez dobijanja dela profita od iračke nafte.
“Veoma je dobro što je lakše poslovati u Erbilu nego u Bagdadu. Međutim, to je koještarija u poređenju sa ostatkom sveta”, kaže jedan biznismen.

Dramatičan pad cena nekretrnina u Erbilu u poslednja tri meseca, pokazatelj je da mnogi Kurdi uviđaju da njihova regija i dalje ekonomski zavisi od Bagdadu, sa kojim su lokalne vlasti u sve učestalijim nesporazumima.

Kurdistan je možda bezbedniji prostor i ima bolji politički smer nego Bagdad, ali je na sličan način korumpiran. “Ja ga zovem Koruptistan”, kaže jedna žena. “Živim u delu grada okruženim generalnim direktorima koji rade za vladu”, kaže drugi građanin. “Imam veću platu od svakog od njih, ali njihove kuće su tri puta veće od moje." Ovaj građanin se žali da mu je bilo potrebno nekoliko meseci da pronađe pristojnu školu za ćerku, kao i dobru bolnicu za bolesnog prijatelja.

Tačno je da Erbil ima nekoliko hotela sa pet zvezdica, ali u njih ulaze malobrojni Kurdi.

U mnogo čemu preterana očekivanja od “Kurdskog tigra” podsećaju na ona koja su okruživala “Keltskog tigra” u Irskoj pre 2008.

Obe nacije su male, dugo su bile ugnjetavanje, osiromašene su i smatraju da nisu bili pravedno tretirane kroz istoriju.

Pošto su dugo trpele, obe nacije su možda previše ranjive tako da gledaju na trenutni ekonomski bum kao trajno stanje iako je u njemu delimično ugrađen mehur koji može svakog trenutka da pukne.

Kurdi i njihovi susedi moraju da donesu važne odluke kada naftovod ka Turskoj bude završen. Jedan ekspert za Kurdistan postavlja pitanje: “Da li Turska blefira ili diže ruke od Bagdada? Da li smatra da je definitivno pao u ruke Irana?”.

Kurdi nastoje da dobiju veći ulog u balansiranju između Turske, Irana i Bagdada. Do sada su to uspešno činili, ali postoji opasnost da se u tome preigraju.
XS
SM
MD
LG