Dostupni linkovi

logo-print

IPA fondovi i suspenzije: Bh. vlast ravnodušna na novac EU


Sednica Odbora za praćenje IPA fondova, Sarajevo, 10. septembar 2013.

Sednica Odbora za praćenje IPA fondova, Sarajevo, 10. septembar 2013.

Evropska unija je, zbog nepostizanja dogovora vlasti u Bosni i Hercegovini o potrebnim koracima na realizaciji projekata iz IPA fondova, u julu suspendovala 4,5 miliona eura izdvojenih za projekte pomoći turizmu i uvođenju sistema upravljanja kvalitetom u mala i srednja preduzeća. Iz istih razloga je u junu obustavljeno pet miliona eura za projekte u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

O tome je u utorak bilo govora u Sarajevu na sastanku Odbora za praćenje ovih fondova. No, čini se da bh. vlasti i nisu pretjerano zainteresovane za ovaj novac, jer Evropska unija ima strogu kontrolu trošenja sredstava na projektima koji se finansiraju iz IPA fondova.

Bosna i Hercegovina je u proteklih šest godina iskoristila nešto više od 600 miliona eura ili 37 posto sredstava iz Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije. Time se ubraja u rijetke države koje ne koriste IPA fondove. Primjerice, Hrvatska je iskoristila 76 odsto, a Srbija oko 60. Za ovako mali iznos novca kojeg iskorištava BiH krivi su ovdašnji političari, tvrde u Delegaciji Evropske unije u BiH.

Portparolka Delegacije Jamila Milović Halilović kaže kako nisu u stanju da se dogovore o potrebnim aktivnostima za unapređenja projekata iz programa koji se finansiraju iz IPA fondova:

„Nekoliko projekata iz ovog programa kojima su podržani poljoprivreda, mala i srednja preduzeća i turizam trenutno su suspendovani. Odbor će odlučiti da li će ukinuti ove projekte. A kada je riječ o nekoliko projekata planiranih u području transporta i socijalne inkluzije, Odbor će odlučiti da li će otkazati sredstva određena za ovu namjenu. Sveukupno, BiH bi mogla izgubiti oko 25 miliona eura iz IPA fondova.“

Primamljiviji krediti

Za ekonomiste nema dileme - bosanskohercegovačkim političarima IPA fondovi nisu potrebni. Duljko Hasić iz Vanjskotrgovinske komore BiH to objašnjava činjenicom kako Evropska unija ima strogu kontrolu trošenja sredstava na projektima finansiranim iz ovih fondova, što je, kako navodi, jedan od razloga zbog kojeg bh. vlasti ne posežu za njima.

Sednica Odbora za praćenje IPA fondova, Sarajevo, 10. septembar 2013.

Sednica Odbora za praćenje IPA fondova, Sarajevo, 10. septembar 2013.

„Vlasti BiH prefeiriraju kreditna sredstva nego sredstva koja nudi EU iz razloga što se ova sredstva strogo kontroliraju kada je u pitanju trošenje, a kada su u pitanju krediti, vlasti mogu usmjeravati sredstva po sopstvenom nahođenju“, ocjenjuje Hasić.

S ovakvom ocjenom slaže se i Saša Marković, direktor nevladine organizacije “Omladinski kulturni centar”. Prema njegovim riječima, nevladin sektor, za razliku od bh. institucija, bez problema dobija sredstva iz IPA fondova:

„Još gora situacija je što onda predstavnici institucija, izbjegavajući fondove koji su nepovratni, ulaze u različite kreditne aranžmane, što znači da će to neko morati vratiti, ne samo taj dio novca nego uz sve one kamate i sve što ide uz taj kredit.“

Kao i u svim drugim oblastima, i kada je riječ o pretpristupnim fondovima Evropske unije, bosanskohercegovački političari se, naprosto, utrkuju da jedan drugog optuže za to ko je kriv zbog toga što se novac suspenduje. Ekonomista Duško Jakšić o tome kaže:

„Pošto je to tako, mi se politički nimalo ne trudimo da ispunimo neke zahtjeve koji su potrebni za korištenje tih fondova. To EU zna i pokušava kao krajnje sredstvo da izdejstvuje neke kompromise, ali mislim da od toga nema ništa.“

S obzirom na nezainteresovanost bh. vlasti za ovaj problem i njihovu okupiranost predizbornom kampanjom, nameće se pitanje znači li to da će i narednih godinu dana BiH ostati bez novca Evropske unije. Odgovor daje Duljko Hasić iz Vanjskotrgovinske komore BiH.

„S obzirom da je u BiH sve na tragu političkih dešavanja, plašim se da je i ova godina, kada su u pitanju IPA fondovi i sredstva koja bismo mogli povući za privredu BiH i BiH u cjelini, najvjerovatnije izgubljena“, zaključuje Hasić.
  • 16x9 Image

    Dženana Karabegović

    Diplomirani žurnalista. Od 1999. prelazi iz Tuzle u Sarajevo, gdje u bh. dopisništvu RSE počinje raditi kao novinarka. Obrađuje političke teme, uređuje i vodi radijske emisije i urednica je magazina TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG