Stefan Lehne je bivši austrijski diplomata i izaslanik Evropske unije za Balkan. Aktivno je učestvovao u pregovorima o uspostavljanju prekida vatre i primirja nakon konflikta u Makedoniji i na jugu Srbije. Mišljenja je da ne postoji kriza širenja Evropske unije na Zapadni Balkan nego kriza evra i ekonomska kriza u samoj Uniji, koja se, razume se, negativno odražava i na region. Predstoji još nekoliko teških godina, kaže, a onda će krenuti pozitivan privredni razvoj u Evropi, koji će se reflektovati i na Zapadni Balkan.
Lehne smatra da u regionu nema velikih bezbednosnih problema, ne veruje da bi mogao da se razgori neki ozbiljniji konflikt, a kad je u pitanju odnos Srbije i Kosova, drži da bi aktuelna vlast u Beogradu mogla da bude spremnija za kompromise od prethodne jer je, s obzirom na svoj bekgraund, imuna na udare zdesna. Nemoguće je, naglašava, sada znati da li će Srbija pred ulazak u EU morati da prizna Kosovo, pored ostalog i, zato što niko sada ne zna ko će za osam do deset godina biti na kormilu Srbije, Kosova i same Evropske unije.
RSE: Najveći deficit na Zapadnom Balkanu je deficit optimizma, pa tako i evrooptimizma. Ovo je nedavna „dijagnoza“ poznatog bugarskog sociologa Ivana Krasteva. Slažete li se sa njom?
Lehne: Da, verujem i ja da je to jedan od najvećih problema sa kojim se suočavamo, da živimo iskustvo nedostatka optimizma, kako evrooptimizma, tako i optimizma uopšte uzev, ali mislim da je u izvesnom smislu i stvar mentaliteta da se situacija u regionu boji tamnijim bojama. Ja verujem da je, u osnovi, kao i do sada, perspektiva ovog regiona pozitivna, da u tom pogledu i evropske perspektive Zapadnog Balkana dobro stoje. Neke države regiona ostvarile su i ostvaruju pristojan napredak. Naravno, put do Evropske unije biće i dug i duži nego što se očekuje, ali važno je istaći da ni za jednu od ovih zemalja nema strategijske alternative članstvu u Evropskoj uniji. One su, štaviše, već danas, i to na više nego jednom planu, de facto deo Evropske unije, pa je jedino što se od njih očekuje da i dalje ka svom cilju, dakle, ka članstvu u evropskom klubu, konsekventno napreduju.
RSE: Kažete da nema strategijske alternative Evropskoj uniji kad je u pitanju put zapadnobalkanskih zemalja. Ali, kad se kaže „strategijski cilj“, unapred je jasno da će se do njega putovati još mnogo godina. Zar ne mislite da mnogi rizici, uključujući i bezbednosne, vrebaju na tako dugom putovanju? U junu mesecu ove godine pucano je u dvojicu nemačkih vojnika na severu Kosova. Dakle, mislilo se do tada da su mir i stabilnost osigurani u tom delu regiona, ali samo dva metka su tu iluziju srušila. Postoji li u Evropskoj uniji bojazan da bi do takvih ili sličnih incidenata ponovo lako moglo doći?
Lehne: Ja sam počeo da se bavim pitanjima Balkana 1999. godine, neposredno posle kosovske krize i deo moje tadašnje aktivnosti odnosio se na pregovore o uspostavljanju prekida vatre i primirja na jugu Srbije i u Makedoniji. Bio sam, dakle, konfrontiran sa veoma teškom, veoma komplikovanom situacijom. Verujem da kada čovek današnju situaciju uporedi sa tadašnjom, mora ustanoviti da je postignut enormno veliki napredak i to upravo u oblasti bezbednosti. Niko više niti očekuje niti veruje da će na Balkanu izbiti bilo kakav veliki rat ili veliki konflikt. Naravno, događaju se povremeno napetosti, incidenti, pre svega na severu Kosova, ali to su relativno izolovani slučajevi. Verujem, štaviše, da se pouzdano može reći da Balkan u današnjem svetu može da se tretira kao jedan od mirnijih regiona.
RSE: U kojim onda oblastima vidite danas najveće probleme na Balkanu?
Lehne: Najveći problemi su, po mom mišljenju, u ekonomskoj situaciji. Biće vrlo teško ostvariti održivu stabilnost ako ne bude nikakvog privrednog razvoja. Ako 40 ili 50 odsto mladih ljudi bude predugo nezaposleno i ne bude imalo nikakve perspektive, onda ne možete govoriti o tome da ćete moći da ostvarite dugoročnu stabilnost – i to je zaista ozbiljan problem. Međutim, napredak koji je u bezbednosnoj sferi ostvaren poslednjih godina, kao što sam rekao, zaista je enorman.
RSE: Da, ali sve više mladih ljudi, primerice, u Srbiji, kako kažu poslednja istraživanja, ne podržava nastavak puta svoje zemlje u Evropsku uniju. To svakako ima veze sa aktuelnom ekonomskom krizom. I sada, kada kažete da će ta kriza trajati još najmanje pet godina, a nemačka kancelarka Angela Merkel je upravo to rekla, ne otvara li se time prostor da se ovi mladi ljudi okrenu nacionalitičkim orijentacijama?
Lehne: Da, ali to je situacija koja ne pogađa samo Zapadni Balkan. Kad pogledate ulice i demonstracije u Atini poslednjih dana, kad pogledate kakvo je u tom pogledu stanje u Španiji, onda je jasno da situacija postaje sve opasnija i da to, ukupno gledano, nikako nije dobro po opštu stabilnost u čitavom jednom, i to ne malom, delu Evrope. Nažalost, sa tim problemom bićemo konfrontirani sve dok se ne horizontu ne pojavi izlazak iz aktuelne krize. Međutim, na drugoj strani, ipak se pojavljuju izvesni znaci stabilizacije u ovim zemljama. Na primer, grčki izvoz se prilično povećao, popravio se i trgovinski bilans Španije, a i u balkanskim zemljama ima uspešnih priča, dakle, ipak ne bi bilo korektno reći da će se, gledano na duži rok, situacija stalno pogoršavati. Pretpostavljamo da nas čeka još nekoliko teških godina, ali da će nakon njih u Evropi krenuti pozitivan privredni razvoj.
Balans između dva interesa
RSE: Kako komentarišete to da se sa gospodinom Tačijem sreo, sada već ne samo jednom, gospodin Dačić, a ne gospodin Tadić, demokrata?
Lehne: Verujem, razume se, da se pre toga i gospodin Tadić sreo sa gospodinom Tačijem. Bio sam zapravo i prisutan na raznim međunarodnim skupovima, kada su se oni jednostavno sretali. Ono što je od suštinske važnosti jeste da je dijalog između Srbije i Kosova već počeo u Tadićevom mandatu i da su postignuti izvesni važni pomaci, kao što je, recimo, sporazum o učešću i predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, sporazum o integrisanim granicama, odnosno, prelazima između Kosova i Srbije. Sada je, međutim, nastupila jedna nova faza procesa dijaloga i sada su na dnevnom redu politička pitanja, i to ne obična politička pitanja nego ona najteža, najvruća i najspornija. Moguće je da je ova nova vlada, upravo zbog svog nacionalističkog bekgraunda, u boljoj poziciji da postiže kompromise nego što je prošla koalicija.
RSE: Zašto?
Mitrovica
Lehne: Da je Boris Tadić išao u radikalnije kompromise, morao bi da računa da bi bio izložen žestokim udarcima od strane Nikolića, od strane Vučića, a dodatno bi bio izložen i žestokim udarima predstavnika Srba sa severa Kosova, koji bi svaki kompromis ugrađen u sporazume sa Kosovom doživeli kao udarac i izdaju njihovih nacionalnih osećanja. Ovi ljudi koji su sada na vlasti naprosto uživaju više kredibiliteta u njihovom sopstvenom biračkom telu. Oni su takoreći imuni na udarce koji dolaze zdesna, odnosno, sa nacionalističke strane. I u drugim napetim područjima, kao što je, recimo, Sinaj pokazalo se toliko puta da su relativno nacionalistički orijentisane ličnosti lakše rešavale velike konflikte i dolazile do sporazuma i kompromisa. Ne mogu tvrditi da će se to pokazati i u ovom slučaju, kroz dijalog između Kosova i Srbije, ali mogućnost da se to i ovog puta potvrdi svakako postoji.
RSE: Srbija stalno ponavlja da nikada neće priznati Kosovo. Vidite li bilo kakvo rešenje za učlanjenje Srbije u EU, kao i za odnose između Kosova i Srbije ako Srbija ni pred sam ulazak u Evropsku uniju ne bude htela da prizna Kosovo?
Lehne: Na pitanje da li će Srbija pred samo svoje učlanjenje u Evropsku uniju priznati Kosovo, odnosno, da li će tada morati da prizna Kosovo - iz današnje perspektive ne može se odgovoriti. Ulazak Srbije u Evropsku uniju neće se ni dogoditi pre 2020. godine. Niko ne može sada da zna, pa prema tome ni da kaže, ko će tada biti na vlasti – ni u Evropskoj uniji, ni u Srbiji, niti na Kosovu. Dakle, verujem da danas na to pitanje niko ne može da odgovori. Međutim, ono što je danas na dnevnom redu, ono što danas treba i mora da se postigne jeste normalizacija odnosa Srbije sa Kosovom - bez priznanja. Svi znaju da Srbija sada nije u situaciji da prizna Kosovo, ali ono što jeste realno da sada postigne, a što se od nje i očekuje jeste da uloži velike napore, preduzme sve što je neophodno da ohladi strasti i realizuje saradnju sa Kosovom. Konačno, šta god se desi, Srbija i Kosovo uvek će ostati susedi, prema tome, imaće mnogo zajedničkih interesa, ali i onih suprotstavljenih, koje će morati zajednički da rešavaju. Nema, dakle, alternative dijalogu i saradnji između Srbije i Kosova. Još jednom podvlačim, u ovoj fazi radi se o tome da se postigne normalizacija relacija sa Kosovom, bez njegovog priznanja. Verujem da to dobro razumeju i politički lideri u Srbiji i politički lideri na Kosovu i na toj osnovi mogu da sačine paket tema i problema za koje će kroz dijalog naći dobra i održiva rešenja.
RSE: Da li vi imate bar obrise rešenja za koje smatrate da bi bilo najbolje za sever Kosova? Hašim Tači, premijer Kosova izjavljuje da autonomija za sever ne dolazi u obzir.
Lehne: Po mom sudu, ovde se radi o tome da se pronađe balans između dva veoma važna i legitimna interesa: na jednoj strani, to je interes Srba na severu Kosova da svoj život samostalno uređuju i, takođe, da održavaju svoje veze sa Srbijom, i, na drugoj strani, to je interes Prištine za garancijama da će sever ostati deo Kosova. Jedino rešenje koje bi po mom mišljenju na adekvatan način zadovoljilo interese i jedne i druge strane jeste autonomija.
RSE: Izvinite, znači li to Ahtisari ili Ahtisari plus ili?
Lehne: Ahtisarijev paket sadrži zaista dobra rešenja kad je reč o lokalnoj samoupravi srpskih opština i ta rešenja mogu predstavljati temelje na kojima će se graditi, ali, po mom sudu nisu dovoljna samo ta rešenja.
RSE: Zašto nisu?
Lehne: Na primer, zato što problem policijskih jedinica na severu mora zaista da se uredi, a mora da se uredi i pitanje tamošnjih sudova, moraju se možda otvoriti i mogućnosti da se neki odgovori na pitanja srpske zajednice na severu zajedničkim naporima dveju strana nađu i u nekim okvirima i modalitetima koji nisu predviđeni Ahtisarijevim planom. Drugim rečima, Ahtisarijev paket sadrži veoma korisne elemente i po srpsku zajednicu na Kosovu i po interese Srbije – ta rešenja su, uostalom, u izvesnoj meri i rezultat ranijeg procesa pregovora sa Srbijom - ali za rešavanje izazova koji postoje u nekim oblastima smatram da Ahtisarijev plan nije dovoljan. Moraju se, dakle, naći rešenja koja su skrojena po meri specifičnih okolnosti i izazova koji postoje na severu Kosova.
