Dostupni linkovi

logo-print

Dejevsky za RSE: Rusko priznanje Kosova u zamenu za Krim


Mary Dejevsky: Ne vidim neke posebne strateške ili bezbednosne interese koje Rusija može da ima na Balkanu

Cenjena britanska publicistkinja i dobra poznavateljka prilika u Rusiji Mary Dejevsky kaže u intervjuu za RSE da bi moguće rešenje između Zapada i Rusije bio sporazum o "priznanju ruske vlasti nad Krimom, u zamenu za priznanje Kosova od strane Rusije".

Ona ističe da bi za Zapad, koji je uveo sankcije Rusiji, bilo produktivnije ukoliko bi sagledao šta može uzeti zauzvrat za prihvatanje da Krim neće biti vraćen Ukrajini.

Dejevsky navodi da dugogodišnje veze Rusije i Srbije koje su istorijske, kulturne i emotivne nikako neće nestati, ali to ne znači da je priznavanje Kosova kao nezavisne države nemoguće.

RSE: U kojoj je meri ruski uticaj na Balkanu?

Dejevsky: Mislim da se radi o dugim tradicionalnim odnosima. Ne vidim neke posebne strateške ili bezbednosne interese koje Rusija može da ima na Balkanu. Smatram da se, pre svega, radi o dugim tradicionalnim odnosima sa Srbijom. To je nešto što neće izbledeti, ali ideja da će Rusija kapitalizovati jednu takvu vezu s bezbednosnim pitanjima – mislim da je privedena kraju.

RSE: Ali, poslednjih godina smo uočili širenje ruskog uticaja na Balkanu. Može li se očekivati dalja uključenost Rusije na ovim prostorima?

Dejevsky: Tokom ekonomske krize u Grčkoj, na primer, bilo je mnogih diskusija o tome da li će se Rusija više uključiti u toj zemlji i da li će je naterati da napusti EU; da li će eksploatisati njene ekonomske poteškoće s eurom, i u političkom smislu, Grčka prema Rusiji gaji simpatije zbog te pravoslavne veze. Lično, bila sam protiv tako nečeg. Mislila sam da su planovi o njenom upuštanju u takvim igrama bili neosnovani.

Zatim, ideja da Grčka gubi EU i da je u potrazi za pravoslavnim vezama sa Rusijom – bila je preuveličana. Uzmite za primer Bugarsku u kojoj su poslednji izbori doneli administraciju koja takođe gaji simpatije prema Rusiji. U postsovjetskom svetu, ako uzmemo za primer Bugarsku i Rumuniju, činjenica da tamo sada vlade i predsednici imaju veće simpatije za Rusiju, oni takođe imaju tu mogućnost da biraju, jer imaju taj luksuz da se osećaju sigurnim unutar EU. Dakle, imaju mogućnost da odluče drugačije a ne automatski, na prozapadni način. To je zato što imaju mnogo sigurnosti i nezavisnosti za tako nečim.

Tokom ekonomske krize u Grčkoj bilo je diskusija da li će se Rusija više uključiti u toj zemlji i naterati je da napusti EU: Dejevsky (na slici: zatvorene banke u Atini))

Tokom ekonomske krize u Grčkoj bilo je diskusija da li će se Rusija više uključiti u toj zemlji i naterati je da napusti EU: Dejevsky (na slici: zatvorene banke u Atini))


RSE: U jednom Vašem tekstu ste predvideli priznanje Kosova od Rusije. Zašto smatrate da Rusija može da poduzme taj korak?

Dejevsky: To je bio tekst koji su tražili da ga uradim, odnosno da predvidim budućnost predsedništva Donalda Trampa, kao i da pokrenemo mišljenja koja možda nisu realna, ali u koja želimo da verujemo.

Gledajući kartu postsovjetskih konflikata, koji se još trebaju rešiti – iako sa 20 ili 25 godina zakašnjenja, te mali zamrznuti konflikti kao što su Transnistrija, Abhazija ili Nagorno-Karabah, došla sam do ideje da postoji mala, potencijalna mogućnost da se dođe do rešenja ovih malih problema kako bi život bio lakši za sve, a to bi značilo i rešenje za Evropu.

Nakon toga sam spomenula Kosova. Razlog su ponovne visoke tenzije između Srbije i Kosova. Takođe, nakon aneksije Krima, Rusija je više puta to obrazložila da "menja granice slično kao što je Zapad menjao granice tako što je omogućilo Kosovu da proglasi nezavisnost". Rusija je, naravno, među onim zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Ukoliko budemo tražili jedno rešenje između Zapada i Rusije u pet narednih godina – polazeći od činjenice koju svi znamo, da Rusija neće odustati od Krima – pitanje je postoji li nešto o čemu Rusija može da pregovara? Zapad sada nudi jedno rešenje. Da li će nastaviti sa sankcijama tako što će "zamrznuti" Rusiju, posebno Krim, tako što Rusiju odstranjuje sa međunarodnih diskusija, ili će priznati rusku vlast u Krimu, a da zauzvrat dobije nešto u srednjoročnom ili dugoročnom planu.

Ono što sam mislila da može da se stavi na sto jeste da se Rusiji kaže "u redu, vi ste podvukli paralelu da ono što je Zapad uradio s Kosovom je ono što vi radite sa Krimom".

Postoji jedno moguće rešenje ovde, "da se – ukoliko mi prihvatimo vašu vlast na Krimu, bilo da se radi i o nepriznavanju potpunog suvereniteta, ili nešto kao u slučaju Hong Konga pre nego što se vratio Kini, – prizna ruska vlast na Krimu u zamenu da Rusija prizna nezavisnost Kosova". To je bila jedna ideja, mišljenje o razmeni sporazuma koji može da učini Južnu i Istočnu Evropu mirnijom.

Miting podrške ruskoj aneksiji Krima "Mi smo zajedno", moskovski Crveni trg, 2014.

Miting podrške ruskoj aneksiji Krima "Mi smo zajedno", moskovski Crveni trg, 2014.


RSE: Ono što kažete jeste da nije realno, ali je nešto o čemu ste razmišljali da može da se desi?

Dejevsku: Možda priznanje statusa jedne u zamenu za priznanje statusa druge.

RSE: Verujete li da je to moguće?

Dejevsky: Ne bih to u potpunosti odbacila. Nemam posebne informacije koje bi mi omogućile da to kažem. Ali ako gledate na pomirenje koje može da se desi, i ukoliko želite da ostavite Krim pod nadležnošću Rusije, onda naravno da želite nešto zauzvrat.

U ovom trenutku imamo sankcije Zapada prema Rusiji. Dok se njen ulazak u Krim bude gledao kao nelegalan – pošto Rusija, realno, neće odustati od njega – mislim da bi bilo produktivnije da se vidi šta se može preduzeti a što bi bilo u dobrobit Zapada i, uopšte, Evrope, u zamenu za da se prizna da se Krim neće vratiti Ukrajini.

RSE: Znači li to da bi se Rusija u potpunosti udaljila sa Balkana, tako što bi zaboravila staro prijateljstvo sa Srbijom, ali i sa Srbima Bosne i Hercegovine?

Dejevsky: Ne mislim da će Rusija odustati od svojih starih odnosa sa Srbijom. To neće uraditi jer većina zemalja mogu imati dobre odnose i sa Srbijom, ali i sa Kosovom. U pitanju su poteškoće između ove dve zemlje što stvara problem.

Može se reći da Rusija ima dugogodišnje veze sa Srbijom a da to nema veze za bezbednosnom situacijom. Zapravo, u pitanju su istorijske, kulturne i emotivne veze koje su posebne i koje se ne mogu izgubiti. Ali ne mislim da one mogu zauvek da potraju i da se automatski isključi mogućnost toga kako bi se Kosovo priznalo kao nezavisna država.

Tekst priredila: Amra Zejneli
  • 16x9 Image

    Arbër Vllahiu

    Arbër Vllahiu (1967) bavi se novinarstvom od 1982. Radio je za BBC, Deutsche Welle i Radio-televiziju Švedske. Radiju Slobodna Evropa se pridružio u maju 2016. godine, kao šef programa za Kosovo.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG