Dostupni linkovi

logo-print

Bone: Kosovu stolica u UN, ali ne zvanično priznanje


Henri Bone, foto: Medija centar Beograd

Henri Bone, foto: Medija centar Beograd

Nema novih uslova za Srbiju i očekujem da će početkom sledeće godine startovati pregovori sa EU, kazao je za Radio Slobodna Evropa Henri Bone (Henri Bohnet), direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji.

On ističe da je sada ključno definisati pregovarački okvir i u tome će nemački „non paper“ svakako imati uticaj. Bone smatra da treba utvrditi način da svako od poglavlja u pregovorima bude povezano sa kosovskim pitanjem.

„Veoma je važno da se na samom početku precizno definišu kriterijumi za svako poglavlje. Slažem se da je normalizacija odnosa veoma kompleksno pitanje i jedino se tokom pregovora može utvrditi šta ona konkretno znači na terenu. To znači da treba držati otvorenim ova poglavlja kako bi se moglo reagovati na izazove koji bi se u međuvremenu pojavili. Dakle, ne radi se o dodatnim kriterijumima već o konkretizaciji određenih pitanja koja bi se tokom njihove primene ponovo pojavljivala kao problem“.

Bone kaže da će poglavlja 23,24 i 35 biće otvorena na samom početku pregovora i zatvorena pri samom njihovom završetku. „To znači da u međuvremenu mogu biti dopunjavana i konkretizovana, imajući u vidu otvorena pitanja i konkretnu situaciju na terenu. To je bitno da bi se očuvala motivacija za reforme sve vreme pregovora“.

RSE: Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhem je kazao da nema dodatnih uslova za početak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Istovremeno, nezvanično se saznaje da bi pregovori mogli da se odlože za mart, jer Nemačka i Britanija insistiraju na dodatnim detaljima u primeni Briselskog dogovora.

Bone: Nema novih uslova. Jedino se postavlja pitanje da li je Srbija ispunila kriterijume, odnosno da li primenjuje Briselski sporazum. Kada je reč o poziciji Nemačke, mislim da će zvanični Berlin pomno pratiti koje su mere i reforme sprovedene, sve do 19. i 20. decembra kada Evropski savet treba da donese odluku.
Postoje još neka otvorena pitanja. U međuvremenu treba da se sastanu premijeri Dačić i Tači koji bi trebalo da ih reše i pokažu da je sporazum primenjen na zadovoljavajućem nivou. Ja sam optimista da će do zasedanja Evropskog saveta biti rešena preostala otvorena pitanja i da, onda, Berlin neće imati nikakvih rezervi za određivanje datuma za početak pregovora sa Srbijom.

RSE: Kažete preostala otvorena pitanja. Koje je najproblematičnije?

Bone: Prema mojim informacijama, još nije utvrđena lista srpskih policajaca koji žele da se integrišu, odnosno rade u kosovskoj policiji, kao i sudija koji bi se integrisali u kosovski pravosudni sistem, što je predviđeno Briselskim sporazumom, ali ove dve odredbe još nisu primenjene. Premijeri Dačić i Tači su se dogovorili o policiji na prošlom sastanku, ali još nema liste što je početna tačka za integraciju srpskih policajaca u kosovski sistema. Pravosuđe je još komplikovanije pitanje. Kada je reč o lokalnim izborima, oni su bili veoma uspešni. Međutim, problem je sloboda kretanja na carinike koji ne mogu da dođu na granične prolaze pešice ili automobilom, već moraju da se transportuju helikopterom. Tu je i pitanje Zajednice srpskih opština koja treba da se konstituiše nakon lokalnih izbora. Veoma je važno da se to uradi na konstruktivan način kako bi se omogućilo srpskoj manjini da se čuje njen glas u javnom životu Kosova, a da se, istovremeno, time ne ugrožava državnost Kosova.

RSE: To su otvorena pitanja koja će, pre ili kasnije, biti rešena. Međutim, postavlja se i pitanje pregovaračkog okvira. Pregovori će početi otvaranjem poglavlja 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom, na čemu insistira Nemačka.

Bone: Evropska komisija je već prihvatila taj predlog i o tome je postignut dogovor. Poglavlje 35 se odnosi na regionalnu saradnju Srbije, u tom kontekstu i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Naravno, to se ne može odvojiti od rešavanja ostalih pitanja, kao što su transport, odnosno probleme prilikom prelaska granice – i ljudi i roba. U svakom slučaju, obema stranama je jasno da bi pregovori tekli bez zastoja, nužno je u startu utvrditi jasne kriterijume koje treba ispuniti u svim poglavljima, posebno u poglavlju 35, što će biti potvrda napretka u pregovorima u svim segmentima, kao i uspeha pregovora u celini.

RSE: Ako pregovori počinju otvaranjem poglavlja 35, kada će ono biti zatvoreno – na kraju celokupnog procesa ili ranije?

Bone: To će biti urađeno na sličan način kao i u slučaju poglavlja 23 i 24 (odnose se na vladavinu prava i ljudske slobode). Dakle, biće otvorena na samom početku pregovora i zatvorena pri samom njihovom završetku. To znači da u međuvremenu mogu biti dopunjavana i konkretizovana, imajući u vidu otvorena pitanja i konkretnu situacije na terenu. To je bitno da bi se očuvala motivacija za reforme sve vreme pregovora.

RSE: To znači da će kosovsko pitanje sve vreme biti tesno povezano, odnosno od odnosa Srbije prema njemu zavisiće njen napredak u pregovorima o članstvu u EU?

Bone: To je jasno obema stranama i dogovoreno je unutar EU. I Beograd je to prihvatio i mislim da se već pripremio za takav format pregovora.

RSE: Da li je jasno definisano šta podrazumeva poglavlje 35, ili se može desiti da tokom pregovora budu dodati novi kriterijumi u okviru ovog poglavlja o normalizaciji odnosa sa Kosovom?

Bone: Veoma je važno da se na samom početku precizno definišu kriterijumi za svako poglavlje. Slažem se da je normalizacija odnosa veoma kompleksno pitanje i jedino se tokom pregovora može utvrditi šta ona konkretno znači na terenu. To znači da treba držati otvorenim ova poglavlja kako bi se moglo reagovati na izazove koji bi se u međuvremenu pojavili. Dakle, ne radi se o dodatnim kriterijumima već o konkretizaciji određenih pitanja koja bi se tokom njihove primene ponovo pojavljivala kao problem.

RSE: Pre nekoliko meseci se pojavio nemački i britanski „non paper“ kojim se pooštravaju uslovi za napredak Srbije na evropskom putu, tako što mora da obezbedi da njeno zakonodavstvo ne bude u suprotnosti sa normalizacijom odnosa sa Kosovom. Da li će to dovesti do odlaganja početka pregovora za mart sledeće godine, kako se spekuliše?

Bone: Nemam informacija o planovima za odlaganje pregovora do marta. Koliko znam, predlog za zasedanje Evropskog saveta još nije pripremljen. Evropska komisija i ostali akteri, uključujući i Nemačku, još drže sve opcije otvorenim, prateći napredak u razgovorima Beograda i Priština. U svakom slučaju, nijedna strana nije potvrdila glasine da će pregovori biti odloženi za mart. Svima je poznata sadržina „non paper“-a. Sada se samo postavlja pitanje kako definisati pregovarački okvir i u tome će „non paper“ svakao imati uticaj. Kao što sam već rekao, treba utvrditi kako će svako od poglavlja u pregovorima biti povezano sa kosovskim pitanjem i kako će osim za poglavlje 35 biti formulisani kriterijumi i za ostala poglavlja.

RSE: Međutim, može li samo definisanje kriterijuma biti problem. Srpski premijer Ivica Dačić je izjavio juče da su pregovori „tako blizu a tako daleko“, naglašavajući da bi za Srbiju bilo neprihvatljivo postavljanje novih uslova?

Bone: Najpre, ne mislim da će biti novih uslova. Drugo, pratim nekoliko godina izjave srpskih zvaničnika i stekao sam utisak da ponekad to što izjave danas sutra opovrgnu, odnosno da menjaju mišljenje. Međutim, u osnovi srpska strana je veoma konstruktivna, daleko je odmakla u pripremi za pregovore i očekuje da dobije datum, najkasnije u januaru.

RSE: Da li se može desiti da tokom pregovora Srbije i EU u okviru poglavlja 35 budu dodati novi uslovi, kao što su prihvatanje stolice u UN za Kosovu, a da se na kraju pregovora, pre ulaska Srbije u EU, od nje zatraži zvanično priznanje Kosova, imajući u vidu negativna iskustva u Uniji sa podeljenim Kiprom?

Bone: Jedan od poželjnih ishoda za EU bio bi da jedna zemlja ne može da blokira drugu, kao u slučaju spora Skoplja i Atine oko imena Makedonije. Beograd i Priština, zapravo, treba da strateški razmišljaju o krajnjem ishodu. U ovom trenutku, jasno je predočeno da je potrebno utvrditi neku vrstu pravno obavezujućeg dokumenta. U širem smislu to može podrazumevati i zvanično priznanje. Međutim, mislim da je važno pronaći kreativno rešenje koje bi omogućilo Kosovu stolicu u UN, ali koje ne bi uključivalo njegovo zvanično priznanje od strane Srbije. Beograd bi trebalo da razmišlja o krajnjem potezu koji treba da povuče pre ulaska u EU i što pre pokrene inicijativu za pronalaženje kreativnog rešenja, manja je verovatnoća da će biti doveden u situaciju da se od njega traži zvanično priznanje Kosova.

RSE: Hoće li nemački parlament, koji je dosada postavljao najoštrije uslove, na kraju pregovora sa Srbijom tražiti od nje zvanično priznanje Kosova pre nego što uđe u EU?

Bone: Teško je o tome spekulisati. U ovom trenutku u Bundestagu ne postoji rezolucija sa takvim zahtevom Beogradu. Mi znamo iz nemačke istorije da postoje kreativna rešenja za probleme kao što je bio predstavljanje Istočne Nemačke u Ujedinjenih nacijama. Ugovorom Zapadne i Istočne Nemačke pronađena je solucija za njihovo članstvo u svetskoj organizaciji, a da to nije podrazumevalo njihovo međusobno priznavanje. Dakle, neka vrsta ugovora između Beograda i Prištine, po ugledu na nemačko-nemački, može biti rešenje a da to ne uključuje priznanje Kosova od strane Srbije.

RSE: Kada očekujete početak pregovora Srbije sa EU?

Bone: U 2014-oj godini.

RSE: Početkom ili krajem?

Bone: Teško mi je da procenim. U svakom slučaju, obe strane se uveliko pripremaju da pregovori počnu što pre. Veoma je važno da Srbija i Kosova do sastanka Evropskog saveta 19. i 20. decembra primene što veći broj odredbi Briselskog sporazma. Ja sam optimista. Ne znam da li će pregovori početi u januaru s obzirom na pravoslavne praznike, ili u februaru, ali je velika verovatnoća da će se to desiti početkom sledeće godine.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG