Dostupni linkovi

logo-print

Đurović: Balkanska konferencija uvod u zajedničke projekte


Gordana Đurović

Gordana Đurović

Za dva dana se u Berlinu održava Konferencija šefova vlada, ministara vanjskih poslova i ministara ekonomskih poslova o Zapadnom Balkanu, koju organizuje Savezna kancelarka Njemačke Angela Merkel. Da li se mogu očekivati konkretni rezultati sa ovog skupa, za naš program govori profesorica Gordana Đurović. Đurović konstatuje da će teme konferencije biti teme demokratije i vladavine prava u regionu, ali i legitimno insistiranje premijera zemalja regiona da ekonomska saradnja i zajednički infrastrukturni projekti budu teme konferencije.

RFE: U najavi balkanske konferencije njemačka kancelarka Angela Merkel istakla je spore demokratske procese, a dok su premijeri zemalja regiona na sastanku u Cavtatu istakli ekonomsku i infrastrukturnu oblast kao prioritet, posebno jadransko-jonski auto put. Kako gospođo Đurović tumačite različite prioritete kancelarke Merkel i na drugoj strani premijera regiona?


Đurović: Koliko se može razumjeti iz dostupnih podataka, svakako da će na dnevnom redu Konferencije biti pitanja iz oblasti demokratije i vladavine prava, na kojima Evropska unija tradicionalno stavlja veći akcenat. Ali, svakako i pitanja oko rasta konkurentnosti regiona i ukupnog ekonomskog razvitka, gdje zemlje regiona insistiraju na tome da i to bude jednako na listi prioriteta. Znači, pitanja regionalne infrastrukture, jačanja saradnje u oblasti ekonomije, projekata u oblasti životne sredine, tansporta, energetike, rasta konkurentnosti, inovacija, obrazovanja, zapošljavanja i naravno poljoprivrede i ruralnog razvoja. Tako je profilisana i pretpristupna podrška.

Znači sa jedne strane vladavina prava i demokratske reforme, a sa druge strane strukturne reforme i ekonomski prioriteti. Zato se tradicionalno na konferencijama toga profila nalaze, u prvom redu politička pitanja, negdje tu i bezbjednosna, ali svakako i ekonomska pitanja. I sasvim je legitimno da lideri zemalja regiona insistiraju na snažnijoj ekonomskoj podršci. Kriza je već pet godina, oporavak ne ide planiranom dinamikom i svakako da je tu negdje prostor za više saradnje, za intenzivniju saradnju, za veće prisustvo evropskih banaka na zajedničkim projektima nadasve moguć. Zato je dobar tajming ove konferencije, ona sad već nastavlja desetogodišnjicu poruka iz solunske agende, ulazimo u novu finansijsku perspektivu. I svakako da poruke regionu povremeno moraju biti osnažene i pojačane, jer to se prosto očekuje da ekonomski oporavak zemalja bude kanalisan tehničkom i ekonomskom podrškom zemalja članca Evropske unije.

RFE: Da li se konkretno mogu očekivati i kakvi rezultati, po vama, od predstojeće balkanske konferencije. Jednostavno da li ovakve vrste skupova mogu rezultirati konkretnim projektima?


Đurović: Pa naravno, oni mogu da iniciraju i konkretne projekte i oni su ustvari prethodnica konkretizacije pojedinih, da kažem, investicionih projekata i konkretnih finansijskih linija. S jedne strane svakako Evropske banke, s druge strane pretpristupna podrška kao jedan pomoćni instrument za kofinansiranje pojedinih razvojnih projakta i naravno uz nacionalno kofinansiranje u pravom smislu riječi. Interesantan je i format skupa. Svakako da se među državama Zapanog Balkana koje preferiraju članstvo u EU, nalaze i dvije države članice a to su Slovenija i Hrvatska. Samim tim što su i te zemlje zastupljene na Konferenciji sa svojim predstavnicima je, da kažem obećavajuće i dobro da se Slovenija i Hrvatska deklarišu suštinski i politički, da su zainteresovane da Zapadni Balkan. Da taj naš zapadnobalkanski prsten okružen Evropskom unijom zaista što prije – prvo ekonomski a onda i institucionalno bude dio EU, odnosno evropske integracije.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG