Dostupni linkovi

logo-print

Interaktivne mape: Novi medij i korisno oruđe


Dragoceno sredstvo u kritičnim situacijama poput poplava i zemljotresa, snažno novinarsko oruđe, ili pak izlog turističke ponude. Važne su osobenosti interaktivne mape koja već neko vreme slovi za potpuno novi medij - jedna je od poruka sa debate u organizaciji nevladine organizacije „Tačka komunikacije“. Međutim, na putu njenog razvoja saglasni su učesnici, stoji slaba dostupnost relevantnih podataka kojih ili nema – ili su tajni.

Brojni životi su spaseni, a do ugroženih je u njihovim domovima ili prihvatnim centrima širom Srbije stigla pomoć zahvaljujući informacijama, koje su u kritičnim danima prošlogodišnjih poplava, munjevito sustizale jedna drugu na internet adresi poplave.rs.

Stanje u kriznim područjima i potrebe najugroženijih bili su dostupni svima zahvaljujući agilnosti tristotak ljudi – 250 volontera na terenu i 50 angažovanih na sajtu. Sibin Grašić bio je jedan od njih.

„Mapa prihvatnih centara nam je bila mnogo bitnija jer smo je koristili mnogo duže. Dok je trajala evakuacija i vraćanje ljudi praćenje ljudi. Konstantno nam je bilo potrebno da znamo koliko ima volontera, da li su potrebni voda, hrana, odeća i obuća. Mi smo sve to stavili u jednu tabelu koju su svi mogli da vide. Čak su je i novine šerovale, a podaci iz nje su prikazivani i na mapi Beograda. Imali ste mapu grada sa tačnom lokacijom centra, a sa desne strane se prikazivalo trenutno stanje“, priseća se Grašić.

Pošto je ispunio svoju filantropsku svrhu, ovaj sajt i mape danas su neaktivane kako ne bi izazvali zabunu ili bili meta eventualnih zloupotreba. Pouzdanost ga je u maju učinila izvorom na koji su se oslanjali mnogobrojni mediji.

Češća je međutim situacija da ih oni sami, zbog efektnosti i jednostavnosti u poslednje vreme plasiraju na svoje internet portale. Među njima je i naš slobodnaevropa.org koji je interaktivnim mapama i fotogalerijama, bilo da je tema praskozorje Prvog svetskog rata, zloglasni koncentracioni logor Aušvic, ili posledice poplava u regionu, izazvao veliku pažnju publike.

U tome ipak prednjači što možete doslovce čuti kako zvuči prestonica BiH Sarajevo..... Slikom i zvukom obići Ilidžu, Trg oslobođenja ili Baščaršiju. Ognjen Zorić, novinar RSE i autor ove nesvakidašnje sarajevske razglednice, smatra da se pojedine složene teme mnogo efektnije mogu predstaviti mapama nego serijalom tekstova.

Ognjen Zorić, foto: Vesna Anđić

Ognjen Zorić, foto: Vesna Anđić

„Želeli smo da napravimo mapu na kojoj ćemo autentično prikazati kako zvuči dvadesetak tačaka u Sarajevu. Trenutno je u izradi ista takva mapa i za Beograd. Nedavno smo povodom godišnjice oslobođenja Aušvica našli fotografije koje su slikane tada i danas. I uradili smo sistem slajda i preklapanja. Dobili smo veoma jak efekat. Te mape su vizuelno prijemčive, ljudi ih vole i šeruju, ali su izuzetno edukativne i mnogo informacija se dobije na nečemu što je u suštini relativno jednostavno i za napraviti, a pogotovo koristiti“, smatra Ognjen Zorić.

Zabrane i neažurnost

Međutim, ono što u Srbiji najviše sputava autore interaktivnih mapa u njihovom radu je slaba dostupnost podataka koji bi po važećim propisima trebalo da budu javno dostupni. Videlo se to u priličoj meri, onda kada je najmanje bilo potrebno, tokom prošlomajskih poplava, podvlači Sibin Grašić. Tada su u ažuriranju sajta poplave.rs partnere imali jedino u osoblju Crvenog krsta.

Sa debate, foto: Vesna Anđić

Sa debate, foto: Vesna Anđić

„Generalno smo bili oslonjeni samo na sebe i defenitivno bih se složio sa konstatcijom džaba mapa ako nema podataka. Srbija je po tom pitanju alarmantno kritična. Zanimljiva situacija vezana za mape: postoje topografske karte. Imate vojne i javne, a razlikuju se u razmeri. Javne, znači da bih ja na zahtev trebalo da ih dobijem da mogu da ih vidim. Ali ne može, jer su državna tajna“, podvlači Grašić.

Osim nelogičnih zabrana, prisutna je i neažurnost nadležnih. Očigledna je još od požara koji godinama zaredom pustoše šume u različitim delovima Srbije, upozorava Radmila Jovanović iz nevladine organizacije Mladi za turizam.

„Istraživali smo požare na Staroj planini. U Sektoru za vanredne situacije postoje tek 2010. godine su evidentirani. A gde su do tada? Kad se pogleda sajt Republičkog geodetskog zavoda, pošto su me interesovale te poplave, mi uopšte nemamo kartu prognoza. Oni su dobili snimak od 20. maja prošle godine dajući samo obaveštenje da su ga nabavili. To je njihovo? Oni su obezbedili? A gde je bilo pre toga?“, pita se Radmila Jovanović.

Radmila Jovanović, foto: Vesna Anđić

Radmila Jovanović, foto: Vesna Anđić

Ako su pak dostupni, oni su ili netačni, ili se za njih nadležnima koji ih obezbeđuju mora platiti suma od nekoliko stotina evra, na šta se tokom debate požalila nekolicina mladih istraživača koji se bave problemom minulih poplava i klizišta.

„Radimo naučni rad vezano za poplave i pojavu klizišta i imamo sporazum sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom o saradnji. Tražili smo im meteorološke podatke i dobili smo predračun da platimo 19.000 dinara (oko 160 evra) za to“, navodi ovaj mladi istraživač.

Ognjen Zorić, novinar RSE, podvlači da ovakvi slučajevi nužno podrazumevaju angažovanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja.

„Činjenica je da se do podataka jako teško dolazi. Da se mnogi vode kao tajna, ili da su zaglavljeni u nekoj vrsti administrativnih lavirinata. Ponekada dolazite u sukob sa nečijim interesima da se neki pojedini podatak vidi i vrlo često morate da se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i da tim kanalom insistirate da dođete do podataka koje treba da dobijete onda kada ih zatražite“, zaključuje novinar RSE Ognjen Zorić.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG