Dostupni linkovi

logo-print

Apel intelektualaca: Zaustavite degradaciju autonomije Vojvodine


Plakati i grafiti koji odražavaju stanje u Vojvodini

Plakati i grafiti koji odražavaju stanje u Vojvodini

Nezavisni intelektualci i predstavnici nevladinih organizacija iz Vojvodine uputili su apel društvu da se stane na put degradaciji vojvođanske autonomije i nepoštovanju Ustava.

Oni traže da republički politički vrh odustane od stvaranja krize u Vojvodini.
Iako je priča o Deklaraciji o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine trenutno u senci pregovora o Kosovu, pojedini intelektualci u pokrajini smatraju da će posle pregovora Prištine i Beograda, ponovo biti aktuelizovana tema Vojvodine. Kao odgovor na napade na vojvođansku autonomiju, grupa intelektualaca i nevladinih organizacija uputila je apel javnosti da se stane u odbranu građanskih vrednosti. U usvojenom dokumentu oni traže da se prekinu napadi na legalne i legitimne vojvođanske institucije.

Oni apeluju na političare da političku borbu nastave u institucijama. Od republičke vlasti zahtevaju da stanu sa generisanjem krize u Vojvodini. U tekstu koji je usvojen napominje se da građani pokrajine imaju pravo na autonomiju i da trenutna vlast treba da učini više da se ona sačuva.

Protest protiv Deklaracije u Novom Sadu

Protest protiv Deklaracije u Novom Sadu

Pojedina udruženja i opozicija u pokrajinskoj skupštini predvođena Srpskom naprednom strankom već nedelju dana traže ostavku pokrajinskog premijera Bojana Pajtića i raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora.

Oni su svoje zahteve na početku pravdali tekstom najavljene Deklaracije o zaštiti prava Vojvodine. Kako su tada tvrdili, on je separatistički. Nakon nekoliko dana razgovor na ovu temu sveden je na zahtev da se raspišu vanredni pokrajinski izbori.

Sukob između dve političke opcije mnogi vide kao sukob nacionalističkog i građanskog principa.Predstavnica Centra za razvoj civilnog društva, Snežana Ilić takođe smatra da je u pitanju zaštita ustavnih prava.

“Ovde se ne radi o sukobu Beograda i Novog Sada, nego o sukobu etničkog i građanskog principa. U pozadini sukoba te dve opcije stoji svesno delovanje beogradske političke elite da preusmeri ogorčenost srpskog biračkog tela zbog gubitka Kosova na vojvođansku političku elitu i da prikrije svoje protivustavno delovanje”, naglašava ona.

Iako se očekivalo da će predlog Deklaracije, ali i pretnje predsedniku vojvođanske Vlade, Bojanu Pajtiću, doneti veću podršku pokrajinskim institucijama, ona je izostala. Političke partije, koje za sebe tvrde da podržavaju građansku opciju, reagovale su uzdržano. Publicista Teofil Pančić smatra da je cilj ovakvog pristupa bio da se smanji tenzija u pokrajini.

“Ja mislim da se ta politčka scena još nije sredila, da se oni još nisu oporavili od šoka gubitka na republičkom nivou pa i na nivou raznih gradova u Vojvodini i da su oni malo čardak ni na nebu ni na zemlji. A sa druge strane možda u toj mlakosti ima i neka dobra crta, a to je da se ne potencira ova već ionako zaoštrena situacija. U nekim situacijama pametniji popušta. Treba, naravno, videti gde je ta granica”, smatra Pančić.

Dinko Gruhonjić

Dinko Gruhonjić

Tenziji u pokrajini u mnogome su doprineli i mediji. Huškačkim pristupom, cenzurom i neprofesionalnim radom su samo produbili politički sukob. Predsednik nezavisnog društva novinara Vojvodine, Dinko Gruhonjić smatra da su se pojedini mediji ponašali neodgovorno.

“Ponovo smo prisustovali senzacionalizmu, lažiranju brojki, činjenica, otvorenom laganju... A prisustvovali smo i nečemu što je još mongo opasnije a što odavno, nažalost, znamo, a to je huškanje, koje funkcioniše po obrascu ‘mi i oni’, gde smo mi naravno dobri, a oni su, naravno zli”, kaže Gruhonjić.

Mlaka je bila reakcija i građana Vojvodine na to da se organizuje protest protiv Deklaracije koja poziva na poštovanje ustava. Novinarka Žužana Serenčeš koja je pre 25 godina pratila dešavanja u Novom Sadu, kada je u takozvanoj jogurt revoluciji srušen vojvođanski politički vrh i ukinuta autonomija pokrajine, ćutnju građana okarakterisala je kao vrlo opasnu.

“Imam utisak da, i prosto me to plaši, da smo donekle sad još uvek u fazi neke stidljive ‘vojvođanske šutnje’. Da li je to zatečenost, a i ja sam na kraju krajeva sama zatečena, da li je moguće da takav upad u vremensku mašinu sa potpuno istim filmom ne može ljude da natera da razmisle svojom glavom?”, pita se ona.
  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG