Pripremili: Dušan Komarčević, Milan Nešić i Jasmina Lazić
Lemi Kilmister (Lemmy), frontmen kultnog rock benda Motörhead, preminuo je u 70. godini. Autor hard rock i heavy metal klasika poput "Ace of spades" i "Overkill" umro je nakon teške bolesti.
"Naš plemeniti prijatelj Lemi preminuo je nakon kratke borbe protiv ekstremno agresivnog raka. Ne možemo da izrazimo šok i tugu, ne postoje reči, ali za sada, molimo vas… pustite Motörhead glasno, pustite Lemijevu muziku glasno", saopštio je njegov bend na zvaničnoj Fejsbuk stranici.
Bivši gitarista Motörheada Edi "Fast" Klark (Eddie Clarke), koji je bio deo postave benda od 1976. do 1982, napisao je na Fejsbuku: "Svet sada izgleda kao prazno mesto. Imam problem da nađem prave reči. Živeće u našim srcima. Počivaj u miru, Lemi!"
Na vest o Lemijevoj smrti reagovali su brojni svetski muzičari.
"Izgubio sam jednog od najboljih prijatelja. Mnogo će mi nedostajati. Bio je borac i legenda", napisao je na Tviteru heavy metal pevač Ozi Ozborn (Ozzie Osborne).
Bend Metallica se na svom Tviter nalogu ovako oprostio od poznatog muzičara: "Lemi, ti si jedan od glavnih razloga zbog kog ovaj bend postoji. Zauvek ćemo ti biti zahvalni na tvojoj inspiraciji".
"Počivaj u miru, Lemi. Protresi raj, prijatelju moj", napisao je bas gitarista grupe Kiss Džin Simons (Gene Simmons).
Lemi Kilmister rođen je 1945. u engleskom gradiću Stok na Trentu. Muzičku karijeru započeo je kao roudi u bendu Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix).
Nekoliko godina svirao je u bendu Hawkwind. Motörhead je osnovao 1975. godine. U četiri decenije dugoj karijeri snimio je 22 albuma, a svetski uspeh postigao je 1980. sa legendarnim "Ace of spades".
Lemi i bivša Jugoslavija
Motörhead ima ogromnu bazu obožavalaca na prostorima nekadašnje Jugoslavije još od šezdesetih godina kada je frontmena Kilmistera, kao jednog od prvih rokera koji su ovde svirali, dočekao i Josip Broz Tito.
Beogradski rok kritičar Dragan Kremer, se priseća zanimljive anegdote u vezi tog gostovanja.
"Sredinom šezdesetih je njegov bend koji se zvao 'Rockin' Vickars' gostovao u okviru neke studentske razmene. Sa naše strane išlo je kulturno umetničko društvo, a nama je u uzvratnu posetu, između ostalih, došao i bend uredno očešljanih, mada dugokosih momaka, u cvetnim košuljama. Jedan od njih je bio Lemi. Nakon nastupa bili su na prijemu kod druga Tita i Lemi ima fotografiju s njim. Na jednom od ranih albuma grupe Motörhead na unutrašnjem omotu nalazi se upravo fotografija sa tog prijema - Lemi bez i jedne bore, bez prstenja, metala i svega ostalog... A onda je svoju fascinaciju produžio time što je, kad je kasnije počeo da skuplja ordenje svih vrsta i svih zemalja, znajući šta je šta, uspeo da kupi na crnom tržištu, verovatno u Britaniji ili zapadnoj Evropi, čak tri ordena Narodnog heroja, jer je znao da samo drug Tito ima tri takva ordena i ja sam bio u prilici da mi u jednoj kućnoj poseti Lemi to ordenje i pokaže. Dakle, možete da zaključite kakav je to bio lik", reči su Kremera.
Svog prvog susreta sa Lemijem Kilmisterom priseća se i beogradski rok kritičar, Petar Janjatović.
"Tokom leta 1982. godine moj kolega Dragan Kremer i ja bili smo u Londonu i obilazili sve ono što je bitno za mlade rok novinare, a to su koncertna mesta i razni pabovi. Onda sam jedne večeri na Portobelo roudu, u jednom pabu, to jest na ulici ispred paba, za jednim od stolova, video Lemija, upoznao se sa njim, nazdravili smo, izmenili dve tri rečenice i to je moj jedini sustret sa njim", kaže Janjatović i dodaje kako je Lemi bio jedan od tih vrlo iskrenih i amblematičnih simbola rok en rola i po načinu sviranja i po muzici i po intervjuima.
"Bio je neko ko je zadržao tu izvornu rokenrol vatru", ističe Janjatović.
Jedan od poslednjih intervjua Lemi Kilmister je dao zagrebačkom Jutarnjem listu. Zoran Stajčić, koji je taj intervju radio, i sam je veliki obožavalac Motörheada.
"Obzirom da imam 44 godine, dakle inficiran sam Motörheadom još u mlađoj dobi da tako kažem, mislim da je to bilo i pre srednje škole. Tad smo se mi klinci delili u dve vrste. Jedni su bili šminkeri, a drugi su slušali Motörhead, AC/DC, Ramones, Doors, Deep Purple... Prvi put sam Motörhead gledao uživo u Zagrebu, 1986. godine", kaže Stajčić, te naglašava:
"Motörhead... Teško je ne zavoleti taj bend, bar meni i mojoj generaciji uopšte. To je bilo vreme kada super heroji nisu dolazili iz nekih video igara ili filmova, već iz muzike, a Lemi je bio savršeni antijunak i dakakao savršeni roker i to je ostao do kraja", tvrdi Stajčić koji je ovom bendu ostao odan decenijama.
"Pratio sam Motörhead celo vreme, iako mnogi kažu da je to sve isto, a nije isto. Jednostavno taj bend se ili voli ili ne voli. Ne znam kako bih to drugačije objasnio", zaključuje Zoran Stajčić.
Svojim promuklim glasom i načinom na koji je svirao "Rikenbejker" bas gitaru - bio je sinonim za prljav i glasan rock’n’roll.
Njegov uticaj na mainstream i altrenativne rock'n'roll bendove i muzičare je ogroman, podseća u razgovoru za RSE rock novinarka Jadranka Janković Nešić, koja je sa frontmenom Motörheada uradila na desetine intervjua i lično ga poznavala.
"Ne znam čoveka koji je čuo Motörhead a da je ostao indiferentan prema tom bendu. Zanimljivo je to što su oni podjednako bili zanimljivi i pankerima i heavy metalcima."
"Ne znam čoveka koji je čuo Motörhead a da je ostao indiferentan prema tom bendu. Zanimljivo je to što su oni podjednako bili zanimljivi i pankerima i heavy metalcima. Tada su se ljudi, uglavnom, delili na te dve struje kada je taj zvuk u pitanju. Tokom nekog intervjua davno smo konstatovali da je on najveći panker među metalcima i najveći metalac među pankerima. On je uvek govorio da muziku nikad ne treba klasifikovati, nego da jednostavno Motörhead sviraju rock’n’roll", navodi Janković Nešić.
Pečat Motörheada oseća se i na ovom području, dodaje naša sagovornica, s obziriom na to da su pojedini albumi ovog hard rock benda licencno objavljeni i u bivšoj Jugoslaviji.
"Nema koga od naših muzičara nisam videla na koncertima Motörheada - od Caneta iz Partibrekersa, Gileta iz Električnog orgazma, Đuleta iz Van Gogha, momaka iz Hladnog piva, do Bajage... Svi ti ex-Yu bendovi su barem jednom bili na Lemijemov koncertu na ovim prostorima. Bez obzira na žanr, svako od njih je barem jednom bio na koncertu Motörheada i smatrao da je to čovek koga treba slediti. On je bio čovek van svih klišea i nije postojala nijedna osoba na svetu s kojom si mogao da ga porediš po bilo kom pitanju", ističe Jadranka Janković Nešić.
Na bini do samog kraja
Poslednji nastup u Srbiji, Lemi je imao ove godine na festivalu Exit.
"Sad kad sam ga videla u Novom Sadu videlo se da je bolestan, to nije moglo da se spori kad ga vidiš u backstageu, ali na bini je dao svoj maksimum. Zaista se trudio da publici na najbolji način pruži sve što je želeo. Mislim da nikome na Exitu nije nedostajao ni gram energije koju je on pružao na koncertima. On je uvek bio motivisan kad svira pred srpskom i ex-Yu publikom, zato što je znao koliko su ljudi ovde pratili njegovu karijeru i koliko ga cene. 'The Ace of spades' je himna koju je u ona vemena kad su bile sankcije i kada smo putovali u Mađarsku da ga gledamo, posvećivao svim ljudima sa ex-Yu teritorija na koncertu. Maltene je poimence znao svakog od nas koji smo dolazili na koncert i posvećivao nam je tu pesmu", kaže naša sagovornica.
U intervjuima, Lemi Kilmister često je govorio da će svirati dok god ga noge budu držale.
Poslednji koncert imao je u Berlinu, pre manje od tri sedmice. Nisu ga zanimale inovacije i eksperimentisanja u muzici Motörheada.
Četiri decenije svirao je rock'n'roll. Živeo ga je čitavog života.
