Dostupni linkovi

logo-print

Imigranti u Subotici: U potrazi za boljim životom


Jutarnje umivanje u Staroj ciglani u Subotici

Jutarnje umivanje u Staroj ciglani u Subotici

Ilegalni migranti iz kriznih područja Azije i Afrike već nekoliko godina na svom putu ka Evropi privremeno sklonište nalaze u napuštenoj ciglani ili čak gradskoj deponiji u Subotici. Sa dolaskom hladnih dana njihov boravak praktično pod vedrim nebom postaje zaista život na granici, praćen glađu i bolestima. Zbog nedefinisanog statusa ovih interkontinentalnih beskućnika teško je i organizovati neophodnu pomoć.

Svakoga dana, u proseku oko tridesetak izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Libije, Maroka u napuštenoj subotičkoj ciglani čeka vezu za uglavnom ilegalan prelazak preko mađarske granice. Nekim danima ih je i do stotinu, a njihov krajnji cilj je neka od bogatih i stabilnih evropskih zemalja, gde nameravaju da započnu drugačiji život od onog od kakvog su pobegli, ispunjenog siromaštvom i ratnim strahotama.

Arif ima samo 16 godina, a iz Avganistana je otišao pre tri meseca sa nekoliko prijatelja.

„Avganistan sam napustio zbog rata i talibana, i zato što tamo nema ni posla, ni hrane, ničeg dobrog. Verujem da će mi u Evropi biti mnogo bolje, i da će mi život tamo biti dobar“, kaže Arif.

Njegov prijatelj Zabiolah je iz istog razloga krenuo na ovaj neizvesni put.

„U Avganistanu su talibani i rat, i to je glavni problem. Moja porodica je još tamo, a ja se nadam da ću svoj život da provedem u nekoj lepšoj zemlji u Evropi“.

Abdulah je iz Avganistana stigao pre tri dana, a putovao je morem i kopnom do ove napuštene ciglane.

„Krenuo sam kolima, a onda smo išli preko planina, spavali u šumi, plovili preko okeana... Neki ljudi su umrli na moru, i u tim planinama. Ja se samo nadam da ćemo ipak uspeti da pređemo preko granice u Evropu, i da ćemo tamo moći da živimo kao ljudi...”

Većina ih je bez novca i potrebnih dokumenata, a nekima su do kapije Evrope bili potrebni meseci putovanja. Nakon svega, Srbija ih tretira kao ilegalne migrante, budući da mnogi nemaju azil, koji bi im, međutim, bio smetnja da taj status zatraže u Evropi. A budući da su ovde nezakonito, policija ima slobodu da ih privodi, hapsi ili deportuje u zemlju iz koje dolaze. Status ilegalnog boravka je problem i za humanitarne organizacije da im pruže neophodnu pomoć, te često sudbina ovih nepriznatnih migranata zavisi od ličnih inicijativa pojedinaca. U humanitarnoj organizaciji Istočnoevropska misija, koja konstantno brine o ovim zaista ugroženim ljudima, navode da su sa hladnim vremenom njima potrebni ne samo hrana, topla odeća i ćebad, nego i lekovi.

“Mnogi su bolesni, mi ih tada odvedemo lekari, a u nekim slučajevima tamo zahtevaju da ih ostavimo jer im je potrebno bolničko lečenje. U ovakvoj situaciji bi mnogo pomogli lekari bez granica, ali za njihov angažman treba dozvola države. Mi prosto osećamo kao moralnu, ljudsku obavezu da tim ljudima pomognemo da prežive, i ne nastradaju od gladi ili hladnoće.”

Pre tri godine, tokom sibirskih hladnoća u Srbiji, oko spasavanja stotinak izbeglica iz Pakistana i Aganistana, organizovalo se na desetine Subotičana, koji su zajedno sa medijima inicirali i zvaničnu pomoć grada, te zbrinuli gotovo promrzle ljude u stambene objekte i skloništa za beskućnike. Jedan od tadašnjih aktivista, koji i dalje ima uvid u probleme s kojima se imigranti susreću je Ljubo Zajović.

“Strašna je situacija u kojoj se ovi ljudi nalaze – bez vode, struje, grejanja, spavaju na goloj zemlji, nemaju se gde okupati. Naša ja obaveza i prema raznim konvencijama, ali i ljudska, d aim pomognemo. Zapitajmo se samo kako bismo se mi osećali da se nađemo u takvoj situaciji…Na žalost, često se događa da ih ljudi iskorišćavaju, koriste njihovu nesreću da bi imali neku korist, pre svega oni koji ih prevoze do Mađarske. Sa druge strane, naša država ne da im ne pomaže, nego ih često policija maltretira. Znam jer sam u kontaktu sa njima I žale mi se na mnogo šta. Pa ipak, kada ih pitate kako im je ovde, oni će vam obično reći – Srbi su dobri ljudi. “, kaže Zajović.

U Povelji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima inače se navodi sve zemlje članice imaju obavezu da pruže pomoć izbeglima, prognanima i svima kojima je egzistencija ugrožena na bilo koji način, bilo odakle da dolaze.

XS
SM
MD
LG