Dostupni linkovi

logo-print

Imaju li desničarske "Dveri" šanse na izborima


Bilbord "Dveri" u Beogradu

Bilbord "Dveri" u Beogradu

Na lokalnim i parlamentarnim izborima, koji će u Srbiji, prema poslednjim informacijama biti održani 29. aprila ili 6. maja, učestvovaće i Dveri, politički pokret proistekao iz istoimene desničarske organizacije, poznate po podršci haškim optuženicima, negiranju srebreničkog genocida, protivljenja približavanja Srbije EU i NATO, kao i organizovanju Porodičnih šetnji kao kontri Paradama ponosa.

Nakon prebrojavanja izbornih listića, jasnije će se videti dalja politička budućnost ovog pokreta, koji je, iako nikada nije otvoreno pozivao na nasilje prema neistomišljenicima, ideološki gotovo identičan organizacijama „Obraz“, „1389.“ i „Naši“, čija je zabrana zbog agresivnih akcija i govora mržnje tražena pred Ustavnim sudom Srbije.

Pravnik Goran Miletić iz organizacije Zaštitnici građanskih prava, inače jedan od organizatora prošlogodišnje Parade ponosa koja je otkazana usled pritiska desničara, ukazuje da bi alarm morala da predstavlja i sama činjenica da je jedan takav pokret video da na političkoj sceni Srbije postoji prostor i za njih.

„Zbog svega onoga što se u medijima u Srbiji gura, dakle neki animozitet prema EU, naročito sada, u poslednjih šest meseci, Dveri su se veoma dobro pozicionirale i našle svoje mesto. Mislim da je to prilično opasno, naročito u situaciji kada su građani razočarani u postojeće političke opcije, uključujući i one desne. I dalje ne smatram da će Dveri uspeti da uđu u Parlament, naročito ne same, ali da mogu postati veoma zanimljiva opcija, za neku od desnih opcija – Demokratsku stranku Srbije ili radikale, da postanu koalicini partner, to je svakako vidljivo“, kaže Miletić.

Povezanost desničarskih pokreta i politike u Srbiji nije nova tema. Još uvek se, na primer, istražuje ko je naredio da se policija povuče i ne obezbeđuje ambasade tokom nemira koji su izbili u Beogradu nakon mitinga „Kosovo je Srbija“ 2008. godine, kada je nekoliko diplomatskih predstavništava zapaljeno, a centar Beograda razrušen.

Takođe, više puta su, uz neposrednu podršku pojedinih političara, lepljeni plakati podrške haškim optuženicima ili prekidane tribine neistomišljenika. Veza politike i desničara zainteresovala je i filmske radnike, pa je ta tema i noseća priča igranog filma „Šišanje“, reditelja Stevana Filipovića.

Mladi reditelj kaže da ne može da poveruje u mogućnosti da pripadnici jednog desničarskog pokreta sednu u skupštinske klupe.

„Ne mogu, ne mogu to da zamislim... Bez ikakve šale, za mene bi to bila kap koja bi prelila već poprilično punu čašu“, rekao je Filipović.

Konkurencija za DSS i radikale

Dveri, u međuvremenu, na tribinama širom Srbije promovišu svoj program, koji se ukratko svodi na zamrzavanje odnosa sa EU, odbranu Kosova, socijalni patriotizam, borbu protiv bele kuge... Ono što nude se, kako tvrde, razlikuje od ponude aktuelnih političkih partija.

„Nismo želeli da uđemo u politički život Srbije ako ne možemo da vam ponudimo tri stvari koje se potpuno razlikuju od svega već viđenog. Prva je program, radikalno različit od svega već viđenog. Druga stvar jesu ljudi, nove ličnosti koje će taj program zastupati i konačno, nova organizaciona forma, da bi smo nekako prevazišli tu stranačku, negativnu selekciju“, rekao je predstavnik Dveri Boško Obradović, na jednom od nedavno održanih promotivnih skupova. Kako tom porukom, tako i predizbornim sloganom
Bilbord "Dveri" u Beogradu

Bilbord "Dveri" u Beogradu


„Konačno imam za koga da glasam“, Dveri sugerišu da je u pitanju pokret koji će u politiku uneti nešto novo.

Međutim, prateći njihove aktivnosti, Goran Miletić zaključuje da su u pitanju samo populizam i poruke kakve su se već više puta čule od desno orijentisanih stranaka, koje već deluju na političkoj sceni Srbije.

„Dakle kod Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke. Ovo kod Dveri je samo nešto još malo pridodato, kao neki dodatak plus“, ocenjuje Miletić.

Sa takvom ocenom saglasan je i sociolog Vladimir Vuletić, koji veruje da ulazak Dveri u izbornu trku pre može ugroziti broj glasova na koje bi mogli da računaju Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice i radikali Vojislava Šešelja, nego što će ka desnici privući neke nove ljude.

„Drugim rečima, hoću da kažem da bi Dverima mogli da daju glas pre svega oni koji su na neki način zagovornici tih ideja, ali su na ovaj ili onaj način razočarani u stranke desnice. Tako da ne očekujem da će njihova pojava nešto mnogo promeniti na političkoj sceni Srbije, ali to ne znači da oni sami kao stranka ne bi mogli da osvoje određeni procenat glasova“, kažeVuletić.

Upravo procenat glasova koji Dveri ostvare na izborima, do kojih je ostalo još nešto više od dva meseca, biće, prema oceni reditelja Stevana Filipovića i pokazatelj odnosa društva prema desničarskim organizacijama.

„Baš me zanima kako će to da prođe na izborima, jer to stvarno više ne može da se predvidi... Da li postoje ljudi koji će to zaista podržati. A onda će to zapravo da bude pravi pokazatelj gde se nalazimo kao društvo“, zaključuje Filipović
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG