Dostupni linkovi

logo-print
Oktobarska poskupljenja gotovo svih namirnica, goriva, cigareta i drugih proizvoda osim udara na budžet građana, otvorila su i pitanje masovnih sindikalnih protesta širom Srbije. Do toga će, prema tvrdnjama sindikalnih udruženja doći ukoliko razgovori sa nadležnima o vraćanju cena na nivo pre poskupljenja 1. oktobra - čija je prva runda prošla neuspelo - ne daju nikakve rezultate.I dok su građani sve nezadovoljniji ekonomskom politikom novih vlasti, ostaje nejasno imaju li sindikati u Srbiji kapacitet za protest koji bi doveo do neke stvarne promene na bolje u položaju radnika.

Zahtev jednog od reprezentativnih sindikata u Srbiji – Saveza samostalnih sindikata nadležni za sada nisu usvojili. Od države su dobili odgovor da neće kontrolisati cene namirnica, što znači da se posle poskupljenja s početka meseca, njihov iznos neće smanjiti. To je, pod pretnjom masovnih protesta članova tog sindikata širom Srbije, bio uslov stavljen pred ministra trgovine.

Potpredsednik Samostalnog sindikata Zoran Mihajlović kaže da će nadležnima dati još nekoliko dana da reaguju. Ukoliko se to ne dogodi, njihov sledeći korak je organizovanje demonstracija.

"Mi nećemo raditi kao do sada da zovemo ljude u Beograd, da oni budu tu sat-dva, pa se onda raziđemo nego ćemo u svim gradovima u Srbiji organizovati proteste, blokadu nekih ustanova i puteva", najavljuje on.

Na pitanje koliku masovnost očekuje s obzirom na sve slabiju moć sindikalnih organizacija, Mihajlović kaže:
Sa jednog od protesta u Srbiji - iz arhive

Sa jednog od protesta u Srbiji - iz arhive


"Svesni smo toga da su ljudi već uveliko u nekoj apatiji. Na nama je kao sindikalnoj organizaciji da pozovemo ljude, sve građane ne samo naše članove na jedan socijalni bunt ukoliko se ne bude ništa desilo. Videćemo koliko i kako će se odazvati."

Istovremeno, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata se već mobiliše za proteste. Predstavnica tog sindikata Ranka Savić objašnjava da su počeli sa slanjem poziva na demonstracije, pošto su, građani novim talasom poskupljenja dovedeni na rub egzistencije. Nedopustivo je da, kada se cela Evropa diže na noge srpski sindikati budu pasivni, kaže ona.

"Mene počinje da bude sramota da barem pokažemo nezadovoljstvo svim ovim merama i dešavanjima u Srbiji, kao i cela Evropa ili veći njen deo. Ti ljudi žive duplo bolje nego mi, a srpski sindikati ćute. Od vlade tražimo drugačiju politiku, tražimo da nema ovakvog skoka cena. Analogno penzionerima tražimo trinaestu platu za sve one radnike koji imaju manja primanja", ističe.

Na konstataciju da nije pomenut obračun s monopolima i kartelima, Savić kaže:

"I to smo predvideli, prozivamo na odgovornost ministra trgovine i vladu koji monopole moraju da spreče."

Mala očekivanja

Dok sindikati usaglašavaju stavove o protestima, građani su sve nezadovoljniji ekonomskom politikom vlasti, jer su im plate sve manje – a namirnice kojima se snadbevaju sve skuplje, zbog čega ih se sve više odriču.



Poslednjih nekoliko godina, uprkos pompeznim najavama o „vrelim sindikalnim jesenima i zimama“, protesti sindikalnih organizacija u Srbiji nisu ispunjavali očekivanja radnika. Predstavnici radnika su najčešće u pregovorima sa nadležnima revidirali svoje zahteve i bili zadovoljni postizanjem bilo kakvog dogovora.

Zbog toga Aleksandar Stevanović iz Centra za tržišna istraživanja ne očekuje mnogo od obećanja o burnim protestima.

"Da postoje kladionice koje se bave time koliko sindikati ljudi mogu da izvedu na velike demonstracije, a pod time mislim na barem 10 000 ljudi u Beogradu u da oni pritom zaista i demonstriraju – kvota na takav događaj bi bila tako velika i da bi se kladio da se to neće desiti. Oni i sami znaju da je njihova moć ravna nuli. Mogu reći da su ovi zahtevi koje jedan sindikat uputio besmisleni. Ako hoćete jedno društvo da upropastite samo uvedite kontrolu cena i za pola godine će da ode u paramparčad. Sindikati ne bi trebalo da predlažu još socijalizma koji je inače Srbiju doveo ovde gde jeste nego da se lepo založe za slobodnu trgovinu", ističe Stevanović.

Inače, ovde u Srbiji se za razliku od svetske prakse, kada se na praznik rada 1. maj gotovo u svim metropolama organizuju protesti sa kojih se skreće pažnja na položaj radnika, neradni dani koriste za roštiljanje i boravak na mnogoborojnim izletištima. Po svemu sudeći većina radnika na svoja prava misli po povratku sa izleta.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG