Dostupni linkovi

logo-print

Ima li osnova da BiH ponovo tuži Srbiju za genocid?


Pečat Međunarodnog suda pravde

Pečat Međunarodnog suda pravde

Nešto manje od godinu dana do isteka roka za reviziju procesa BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, sve je izvjesnije da će BiH to i učiniti. U Srbiji tvrde da za to nema dokaza.

Preduslov za ponovno pokretanje tužbe BiH protiv Srbije su nove činjenice i dokazi koji se uveliko traže, ponajprije u haškoj presudi Radovanu Karadžiću, kaže član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović.

"Nećemo pod tepih gurati patnju kroz koju su ovi narodi i ova zemlja prošli i pokrenućemo reviziju, ali nam je potreban novi dokaz“, kaže Izetbegović.

"Profesionalci, prije svega naš agent koji i jedini ima legitimaciju da pokrene reviziju će se udubiti u samu presudu i njen sadržaj i videćemo ima li novih elemenata. Ako ih bude, nećemo bježati od toga. Nećemo pod tepih gurati patnju kroz koju su ovi narodi i ova zemlja prošli i pokrenućemo reviziju, ali nam je potreban novi dokaz“, navodi Izetbegović.

Za reviziju u zemlji ne postoji konsenzus. RS protiv je bilo kakvog procesa, jer smatraju, to narušava odnose dvije zemlje. Jednostrani akti nisu dopustivi, navodi predsjednik RS Milorad Dodik.

"Obnavljati bilo kakvu tužbu u ime BiH to znači saglasnost i RS, odnosno srpskog člana Predsjedništva BiH, a ja sam u potpunosti uvjeren da toga od strane Mladena Ivanića ili bilo koga drugog neće biti. U svakom slučaju, nema ni elemenata za to. To pokazuje i ova presuda Karadžiću na koju se poziva Bakir Izetbegović. Srbija je stabilnost u regionu", poručio je Dodik.

Ministar vanjskih poslova BiH Igor Crnadak smatra da je u interesu BiH da se svi okrenu pitanjima koja su od interesa za sve narode na Balkanu, te u tom kontekstu komentariše i najnovije najave.

"Ja sam ubijeđen da za sve nas koji živimo u BiH, i sve narode, i srpski i hrvatski i bošnjački, je mnogo bolje da se okrenemo boljoj saradnji sa susjedima a ne ka pisanju nekih novih ili obnavljanju starih tužbi“, konstatovao je Crnadak.

Pokretanje postupka po tužbi za genocid prokomentarisao je i predsjedavajući Predsjedništva BiH Dragan Čović.

"Ne vjerujem, jer je previše otvorenih pravnih pitanja kod nas. Vidjeli ste uostalom i komentare nakon prvostupanjske presude u Hagu", rekao je Čović.

Međunarodni sud pravde

Međunarodni sud pravde

Za reviziju tužbe, kako navode stručnjaci, ipak, nije potrebna saglasnost srpskog člana Predsjedništva BiH, jer se ne radi o novom postupku.

Novca ima, samo je potrebno pribaviti nove dokumente, kaže Fadila Memišević iz Fondacije pravda za BiH. Novi dokazi, smatra, mogu se naći prvenstveno u zapisnicima sa sjednica Vrhovnog savjeta odbrane Jugoslavije, te presudi Karadžiću.

"Radi se o dokumentu koji se odnosi na Slobodana Miloševića, zapisnici Vrhovnog savjeta odbrane, oni su zatamnjeni, ipak je u periodu ovih deset godina neko i prije gospodina Izetbegovića već mogao uložiti trud da pošalje naše službe da istraže da dobiju taj dokument - u tome je poenta. Svejedno, sada nakon presude Karadžiću mi imamo elemenata. Sada treba pročitati presudu, a ono što mene ohrabruje je udruženi zločinački poduhvat. Šta je udruženi zločinački poduhvat, jer znamo da je Karadžić bio desna ruka Slobodanu Miloševiću“, navodi Fadila Memišević.

Haški Tribunal, podsjetimo, skinuo je oznaku tajnosti sa dijela stenograma sjednice Vrhovnog Savjeta odbrane Jugoslavije u slučaju protiv generala Vojske Jugoslavije Momčila Perišića, koji je kasnije oslobođen optužbi.

Nakon što je skinut embargo na mogućnost revizije ukazao je i bivši tužilac Tribunala Geoffrey Nice, što je nedavno potvrdio i u intervjuu za sarajevsku Face TV.

"Mislim da bi za budućnost BiH bilo puno bolje da se pred Međunarodnim sudom pravde obnovi proces protiv Srbije za genocid, koji bi mogao doprinijeti rješavanju nagomilanih pitanja na Balkanu. Veliki broj advokata, uključujući i mene besplatno pomažu vladi BiH još od 2007. godine i od tada nije urađeno mnogo po pitanju ove tužbe“, ocijenio je Nice.

Brojni zagovornici tužbe smatraju da postupak revizije ponajprije treba provesti zbog odnosa Srbije prema genocidu u Sreberenici.

Nema novih dokaza

Ideja Bosne i Hercegovine da ispita eventualne dokaze za reviziju tužbe protiv Srbije nije nerazumna, ali ne vidim da ima činjenica koje bi je nakon presude Radovanu Karadžiću dovele na sud, izjavio je za RSE profesor međunarodnog prava Tibor Varadi.

Tibor Varadi

Tibor Varadi

“Verujem da to nije podloga za neki novi postupak protiv Srbije. Ako je reč o eventualnom oslanjanju na presudu Karadžiću, ono što bi moglo da bude osnova za reviziju to nisu činjenice o tome da je počinjen genocid, to je i do sada utvrđeno, u Srebrenici, nego bi trebale da budu nove činjenice o tome da je to pripisivo Srbiji. U presudi vidim samo argumente o tome da je to pripisivo Radovanu Karadžiću. Ne vidim nove okolnosti o tome da bi to bilo pripisivo Srbiji. Niti sam čuo da se neko pozvao na takve okolnosti. Tako da, po mom čitanju presude, ovde nema takvih momenata koje bi bile relevantne nove činjenice u pogledu pripisivosti Srbiji”, ocenjuje Varadi.

O tome kako vidi da će se dalje razvijati situacija, Varadi kaže:

“Ako sam dobro čitao izjavu gospodina Bakira Izetbegovića, on nije tvrdio da postoje nove činjenice nego da stručnjaci treba da ispitaju da li ih ima. To nije nerazumno od strane predsednika države da stručnjacima da nalog da ispitaju da li postoje nove činjenice. Po mom mišljenju, takve nove činjenice ne postoje. U ovom slučaju, ako sam dobro čitao, još nema tvrdnji da činjenica ima, nego samo ima naloga da se ispita da li one postoje.”

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo takođe smatra da nema novih dokaza koji bi Srbiju izveli pred Međunarodni sud pravde.

“Mislim da je sve to hipotetički. Da stvarno postoje dokazi koji do sada nisu otkriveni, trebalo bi onda da dođe do revizije. Ali procenjujem da za to nema novih činjenica. Čini mi se da sada treba da uslede neki drugi koraci koji će da budu fokusirani na ispravku percepcije uopšte kako mi govorimo o žrtvama, ko su one, kako se odnosimo prema žrtvama”, smatra Kandić.

Međutim, kaže Nataša Kandić, sadašnja retorika ne pomaže pomirenju o kom se godinama govori.

"Sada se, znači, uzimaju suđenja za ratne zločine kao instrumenti kojima se odmaže pomirenju", ocjenjuje Nataša Kandić.

“Sada se Bakir Izetbegović optužuje da on hoće nekim novim činjenicama da dovede do novog nasilja. Znači, ne dozvoljava se uopšte mogućnost da ima nekih novih činjenica. Sada imamo i to da premijer Srbije kaže o tome, eto, na primer, da bi neki novi postupak za utvrđivanje odgovornosti države Srbije bio protiv pomirenja. Sada se, znači, uzimaju suđenja za ratne zločine kao instrumenti kojima se odmaže pomirenju”, konstatuje Nataša Kandić.

Bakir Izetbegović, presedavajući Predsedništva BiH, izjavio je posle osuđujuće presude Radovanu Karadžiću u Hagu, kojom je bivši predsednik Republike Srpske osuđen na 40 godina zatvora, da se razmatra mogućnost pokretanja revizije postupka po tužbi protiv Srbije za agresiju i genocid i da se sa tim ciljem presuda Karadžiću pažljivo analizira.

“Nećemo pod tepih gurati patnju kroz koju su ovi narodi i ova zemlja prošli i pokrenut ćemo reviziju, no potreban nam je novi dokaz”, prenele su agencije reči Izetbegovića sa sastanka sa liderima vladajuće koalicije u Bosni i Hercegovini.

Sa druge strane, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Izetbegović traži izgovor za “pokretanje nove spirale nasilja”.

“Po svemu sudeći, dobro sam naslutio da neko ne želi pomirenje u regionu, već ide protiv 35 odsto stanovništva vlastite zemlje i traži bilo kakav dovoljan razlog da pokrene spiralu, najpre političkog, a onda ko zna kakvog nasilja", rekao je Vučić za Politiku.

Nataša Kandić zaključuje da je jedini pravi put ka pomirenju to da nema uslovljavanja.

“Tako se zapravo ne dolazi do rezultata u suočavanju sa prošlošću. Nego samo odnosom prema drugim žrtvama i prihvatanjem odgovornosti. Onda se stvara prostor za poštovanje i svojih žrtava. Ono što Srbija stalno traži, poštuj druge žrtve ali moraju da se poštuju i srpske žrtve”, komentariše Nataša Kandić.

Međunarodni sud pravde je u februaru 2007. godine kao neutemeljenu odbacio tužbu BiH protiv SRJ, odnosno protiv Srbije za agresiju i genocid. Presudom je ostavljena mogućnost revizije u roku od deset godina.

Rok za pokretanje revizije ističe u februaru 2017. godine. Kako podsećaju pravni stručnjaci, postoji i rok od šest meseci od dana saznavanja novih činjenica, tako da bi, ukoliko su u pitanju eventualni novi dokazi iz presude Radovanu Kradžiću, taj rok bio do kraja septembra.

  • 16x9 Image

    Dženana Halimović

    Bavi se istraživačkim novinarstvom, temama ratnog zločina, organizovanog kriminala i korupcije. Dobitnica nagrada 'Global Human Rights Award' i Unije novinara BiH 2003. godine.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG