Dostupni linkovi

logo-print
Uprkos optimizmu u Beogradu da su, nakon sporazuma o energetici i telekomunikacijama, otklonjene sve prepreke da pristupni pregovori Srbije sa Evropskom unijom počnu najkasnije u januaru iduće godine, dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak saznaje, pozivajući se na visoke diplomatske krugove u Briselu da unutar EU cirkuliše i scenario koji ide u pravcu daljeg odlaganja početka pregovora o članstvu sa Srbijom.

Naime, od trojice diplomata iz EU dobio je informaciju da, nasuprot ubedljivoj većini zemalja-članica EU, Nemačka, uz koju je još nekoliko zemalja, radi na dobijanju podrške za predlog da pristupni pregovori sa Srbijom ne počnu čak ni u januaru 2014. godine. Na drugoj strani, prvi čovek fondacije “Konrad Adenauer”, bliske namačkoj vladi, nema saznanja o takvoj nemačkoj inicijativi i ne veruje da će Berlin pred Srbiju postavljati nove prepreke.

Nemačka je, saznaje naš dopisnik od trojice visokorangiranih diplomata u Briselu, 2. avgusta članicama EU poslala čak i nezvanični radni dokument (non-paper) koji sadrži devet ili deset dodatnih uslova koje Srbija treba da ispuni pre početka pristupnih pregovora, a svi oni idu u pravcu mnogo brže dinamike potpune normalizacije odnosa sa Kosovom. Ispunjavanje tih uslova, ukoliko bi bili prihvaćeni, zahtevalo bi ne malo vremena, pa bi teško bilo da pristupni pregovori počnu pre jeseni iduće godine, kažu ti diplomatski izvori dopisniku našeg radija Rikardu Jozwiaku:

“Kad sam prvog visokopozicionisanog diplomatu upitao da li bi Nemačka prihvatila da pregovori sa Srbijom počnu u decembru, za šta se zalaže jedan broj zemalja-članica, on mi je odgovorio: ’Da li se vi to šalite sa mnom? Pa, 2. avgusta poslali su nam taj non-paper koji sadrži mnogo novih uslova; dakle, u trenutku kada smo svi verovali da stvari idu ka uspešnom završetku i da će pregovori početi u januaru iduće ili čak u decembru ove godine, odjednom se pojavio taj papir’, rekao mi je taj diplomata.

RSE: Kako objašnjava takav nemački stav?

Jozwiak: I ja sam to pitao i odgovor je bio vrlo otvoren: ’Nemačka ne želi dalje proširenje Evropske unije i najbolje bi po njoj bilo da se i ne otvaraju pristupni pregovori sa Srbijom’. Na moje pitanje da li bi se ta pozicija promenila ukoliko bi posle septembarskih izbora na vlast eventualno došla takozvana velika koalicija (demohrišćani i socijaldemokrati), on je rekao da verovatno ne bi. Imao je, dodao je, velike nade i u liberale, jer oni podržavaju politiku EU proširenja, ali oni nisu mnogo učinili jer glavnu reč u koaliciji vode demohrišćani. Ostavio je, doduše, izvesnu mogućnost za ublažavanje ovako tvrdog stava, pod uslovom, naravno, da Nemačka dobije tu ’veliku koaliciju’, ako bi socijaldemokratama pripao spoljnopolitički resor i njihov čovek bio šef diplomatije. Moguće je, dakle, da bi tada bila nešto popustljivija, ali Nemačka u ovom trenutku, dok ekonomska kriza u Evropi još traje, ne želi uopšte da razmatra pitanje širenja EU. Objašnjavajući i opravdavajući ovu svoju poziciju, Nemačka koristi i ono što je Srbija tokom leta propustila da učini. Iako je, konačno, sa Prištinom postigla sporazume o energetici i telekomunikacijama, Berlin podseća da tokom čitava tri meseca - od juna, kada je od Brisela dobila “zeleno svetlo”za datum početka pristupnih pregovora, do samog postizanja sporazuma - Srbija ništa nije uradila. Iz toga, stav je Nemačke, proizilazi da se Beograd konstantno mora uslovljavati. Još jedna novina, i to veoma važna, koju ta zemlja predlaže, kako mi otkrivaju trojica diplomata, jeste da se, umesto poglavljima 23 i 24, pristupni pregovori sa Srbijom otvore ekskluzivno poglavljem 35, koje se odnosi na Kosovo pošto Nemačka smatra da je ono mnogo važnije nego prethodna dva poglavlja.

Ivica Dačić

Ivica Dačić

Da li je o ovome i sam čuo ili nije nije otkrio, ali premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je pred Srbijom težak period jer u Evropskoj uniji ovih dana počinje rasprava o pregovaračkom okviru, pri čemu će neke članice verovatno tražiti da uslovi za Srbiju budu oštriji.

Nemačku inicijativu, međutim, ističe naš dopisnik, pozivajući se na pomenute diplomatske izvore, još uvek je preuranjeno uzimati kao nešto zakovano. Diplomati sa kojima je razgovarao napominju da su to samo nezvanični predlozi i da ni sama Nemačka verovatno ne očekuje da bi svi njeni prolozi mogli biti prihvaćeni, tako da sve to može biti bura u čaši vode. Osim toga, ističu njegovi sagovornici, mnogo toga će zavisiti od lokanih izbora na Kosovu 3. novembra. Ako oni od strane Evropske unije budu ocenjeni kao zadovoljavajući, onda bi Nemačka mogla imati problem da odbrani, odnosno, nametne, svoj stav većini drugih članica EU. Ipak, ovo bi, u najmanju ruku, moglo da ukazuje na to da bi se se na decembarskom samitu Evropskog saveta i ministara spoljnih poslova mogle očekivati velike rasprave.

Henri Bonet, direktor fondacije “Konrad Adenauer" u Srbiji, bliske vladajućoj koaliciji u Nemačkoj, koju predvoji Hrišćansko-demoratska unija kancelarke Angele Merkel, za Radio Slobodna Evropa kaže da ne veruje da će Nemačka Srbiji nametati nove uslove:

“Ja još nisam čuo o tom nemačkom radnom papiru koji sadrži dodatne uslove za Srbiju. Polazeći od odluka Bundestaga krajem juna, a oni ostaju na snazi, što znači da neće moći da ih promeni nov saziv parlamenta nakon izbora, kao i od odluka samita EU 28. juna, zaista ne vidim nikakav prostor za nametanja dodatnih prepreka Srbiji. Ono što je važno jeste da se u preostalom poluvremenu od postizanja sporazuma sa Prištinom do predstojećeg decembarskog EU samita obavi dosta preostalog posla.

Naravno, od sustinskog je značaja da lokalni izbori na Kosvou proteknu uspešno, posebno tamo gde su Srbi u većini, a treba sprovesti i neke druge obaveze koje proističu iz sporazuma, kao što su, recimo, finansiranje institucija na severu Kosova, koje će biti u domenu i Beograda i Prištine, slobodno kretanje kosovskih carinika, integracija policijskih snaga i sudija na severu Kosova. To su obaveze koje su preostale da se implementiraju, ali Beograd je na dobrom putu i ne vidim nikakav povod da nemačka politika nameće Srbiji dodatne uslove ili kriterijume. Smatram da je Nemačka do sada uvek pokazivala da se drži onog što kaže i zato ne verujem da će se zalagati za nekakva dodatna uslovljavanja”,
kaže Bonet za Radio Slobodna Evropa.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG