Dostupni linkovi

logo-print

Makedonija: Igranje na političku kartu islamskog radikalizma


Molitva u skopskoj centalnoj džamiji Sultan Murat, foto iz arhive.

Molitva u skopskoj centalnoj džamiji Sultan Murat, foto iz arhive.

Islamska verska zajednica u Makedoniji je nekoliko puta do sada upozoravala na delovanje vehabija i da oni pokušavaju da preuzmu kontrolu nad nekoliko džamija. Upućeni kažu da je njihovo prisustvo u velikom broju bilo registrovano i u vreme oružanog konflikta u zemlji 2001. godine, naročito u kumanovsko-lipkovskom kraju. Vlasti u Skoplju ističu da u ovom trenutku vehabije ne predstavljaju opasnost.

Posle primedbi pojedinih predstavnika Islamske verske zajednice (IVZ) da u skopskoj opštini Gazi Baba ima “odmetnutih” džamija, posetili smo Hatundžek, jednu od džamija za koju su nam rekli da je pod kontrolom vehabija.

Fatmir Kovači je muslimanski vernik kratke crne kose i duge brade koga ljudi, zbog njegovog spoljašnjeg izgleda lako povezuju sa vehabizmom. Dokaz za to je bila i kratka rasprava sa jednim čovekom koji je zatražio objašnjenje zašto uvode promene u džamiji:

“600 godina se klanjamo na jedan način i vi dolazite i uvodite novi način i uzurpirate džamiju, to se ne kaže? Sada je novo, nisu znali oni, ovi znaju bolje.”

Nakon što je ovaj čovek napustio džamiju, Kovačja smo pitali kako se oseća kada ga ljudi etiketiraju. On kaže da mu je to normalno, jer su obični ljudi i vernici slabo informisani i misle da je sramno ako neko praktikuje veru na drugačiji način. On ističe da upravo to zloupotrebljavaju ljudi koji ne žele da se prevaziđu te razlike između vernika. Kovači kaže da su većina muslimanskih vernika u Makedoniji tradicionalisti, kao i čovek koji se raspravljao sa njim:

“Moja brada njemu smeta, na žalost. A upravo on treba nositi bradu, jer je stariji čovek. Ne bode oči, možda nije aktivan u zajednici, a ja sam aktivan. Iako znam da i vama bodem oči, ja nosim bradu, zato što verujem da treba da je imam.”


Naš sagovornik koji je stomatolog po struci, sebe definiše kao vernika koji želi da crpi iz izvornog. Kao intelektualac, kaže da se ne ograničava i da se informiše i o ostalim religijama, ali je svestan da se ljudi plaše drugačijeg praktikovanja religije. Ipak, ne želi biti etiketiran kao radikalni vernik

“Najlakše je etiketirati nekoga prema spoljašnjem izgledu ili prema načinu na koji se moli. Odmah kažu: evo ga, ovaj je. Ali da li me je neko pitao da li sam vehabija. Nisam, šta je to vehabija. To je pokret od pre 300 godina. Ako neko u ime islama radi nešto, onda je to njegov problem”.

Kovači kaže da u Makedoniji sa političkog aspekta nema vehabija, da je to termin samo za političke ciljeve i da ga koriste samo oni koji se boje promena.

Poglavar Islamske verske zajednice Sulejman Redžepi, koji je donedavno tvrdio da vlasti tolerišu vehabije i da su neke džamije pod njihovom kontrolom, sada kaže da je IVZ preko sudskih procesa vratila kontrolu nad tim objektima.

“Mi ne negiramo da oni postoje, ali smatramo da su dosta umereni. Mi kao IVZ ne možemo reći ko su oni, ali institucije sistema imaju spisak sa imenima i prezimenima svih tih ljudi. To je samo nekolicina koja ima materijalni interes”, tvrdi Redžepi.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Ivo Kotevski kaže da se stanje prati i da se redovno sarađuje sa IVZ oko ovog pitanja.

“Do sada je IVZ više puta tražila intervenciju od nas u određenim džamijama, ali na žalost ministarstvo ne može izaći u susret ovakvim zahtevima, jer je obavezano Ustavom i zakonima”, kaže Kotevski.

Analitičar za islamska pitanja Ramadan Ramadani kaže da je često pominjanje teme o islamskom radikalizmu igranje na političku kartu. On smatra da se ova tema koristi kao neka vrsta strašila kako bi se određene strukture zaštitile od promene.

“Oni na koje IVZ misli kada koristi temu kao strašilo su ljudi koji su, za razliku od nekih u IVZ, verski obrazovaniji. Zato se IVZ plaši da bi oni mogli da im konkurišu u smislu zauzimanja administrativnih funkcija u instituciji”, tvrdi Ramadani.

Poglavar IVZ Redžepi kaže da kao institucija nikada ne zloupotrebljavaju temu vehabizma nego da se, naprotiv, suprotstavljaju takvim strukturama. On istovremeno dodaje da politika može koketirati sa tim pokretom kako bi profitirala.
O vehabizmu

Vehabizam je konzervativni pokret u Islamu koji je utemeljio u Saudijskoj Arabiji u XVIII veku arapski filozof Muhamed bin Abdul Vahab. Rođen u vreme kada počinje stagnacija Otomanskog carstva, Vahab je smatrao da islam treba duhovno pročistiti od otomanske dekadentnosti i vratiti izvornim dogmama. Od sufista je preuzeo model konspirativnog verskog reda ali je odbacio obrede inicijacije i muziku u bilo kojoj formi. Takođe je osuđivao ukrašavanje džamija i poroke poput pušenja duvana. Odbacio je poštovanje islamskih svetaca i mesta i predmeta koji su s njima povezani.

Vahab je tvrdio da su se ubrzo posle smrti proroka Muhameda, muslimani ponovo vratili u neverništvo kao i pre pojave islama. On je smatrao da ljudsko društvo treba urediti po božjem a ne ljudskom zakonu.

Vehabizam se u suštini zasniva na redukcionističkim i izvornim idejama o islamu te interpretira veru drugačije od ostalih islamskih pravaca kao što su sunizam, sufizam i šiizam. Vehabizam nastoji zadržati muslimane na izvornoj interpretaciji Islama bez daljnjih naučnih, teorijskih i sličnih posredovanja u interpretaciji. Vehabizam je istorijski nastao kroz podelu u Saudijskoj Arabiji između političkog i religijskog života muslimana pri čemu je religijski život kontrolisan od strane vehabijskih propovednika.

Sloboda veroispovesti ne postoji. Islam je zvanična religija i svi građani moraju biti muslimani.Reč je o tumačenju islama koje i muslimane koji drukčije razmišljaju kvalifikuje kao nevernike, posebno šiite. Sami sebe nikad neće nazvati vehabijama i taj naziv smatraju pogrdnim.

Od svog nastanka pa do danas vehabizam je postao toliko ekstreman da su se mnogi islamski pravci kao što su sunizam, sufizam i šiizam počeli plašiti tog pokreta.

Nakon utemeljenja Saudijske Arabije 1932. godine, vehabijsko učenje islama postaje državna ideologija u ovoj zemlji.

U moderno vremenu vehabizam je najrasprostranjeniji u nemodernizovanim delovima Azije i mnogi ga okrivljuju za podsticanje i davanje ideološke osnove današnjim terorističkim grupama.

Više o ideološkoj osnovi pokreta u delu knjige "Al-Kai'da u BiH: Mit ili stvarna opasnost' Vlade Azinovića, u izdanju RSE.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG