Dostupni linkovi

logo-print

Srpska delegacija odlučila da ide u Brisel na nastavak pregovora


Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić

Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić

Članovi delegacije Srbije nisu stigli ni da raspakuju kofere nakon povratka iz Brisela, a već je stigao poziv da se tamo vrate i u petak nastave da traže rešenje za sever Kosova sa prištinskim pregovaračima.

Delegacija Srbije u četvrtak uveče putuje u Brisel na nastavak razgovora sa Prištinom, javili su državni i nezavisni mediji u Srbiji, pozivajući se na informaciju iz kabineta premijera Ivice Dačića, ali zvaničnog saopštenja nije bilo.

"Ovo predstavlja užasan napor jer smo danas došli iz Brisela", rekao je Dačić, prenosi Beta.

Prema nezvaničnim informacijama, srpska delegacija u Brisel odlazi u nešto izmenjenom sastavu. Na nastavak pregovora putuju premijer Srbije Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, savetnik predsednika Marko Ðurić i šef vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin. U odnosu na prošli put, ovoga puta izostaje potpredsednica Vlade Suzana Grubješić.

Dvema stranama ostalo je još vrlo malo vremena za postizanje sporazuma, s obzirom da posrednica Catherine Ashton već u ponedeljak, 22. aprila u Luksemburgu podnosi izveštaj Savetu ministara spoljnih poslova o ishodu dijaloga Beograd-Priština.

U pauzi između devete i desete runde dijaloga uglavnom se ponavljao stav da je za Srbiju neprihvatljiv zahtev da Kosovo postane članica međunarodnih organizacija, uključujući i Ujedinjene nacije, iako ga Srbija neće sprečavati u procesu evrointegracija.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić rekao je da Beograd "vrlo autentično i iskreno" hoće da postigne "nešto što bi se zvalo dogovorom" sa Prištinom, koji bi bio u interesu Srbije, a ne bi štetio interesima druge strane. On je izrazio nadu da međunarodna zajednica nikoga neće okriviti za neuspeh dijaloga u Briselu:

"Može da se desi ovoga puta da niko ne bude kriv. To je u stvari i težnja, da niko ne bude odgovoran za neuspeh, nego da svi proslavimo neki uspeh", rekao je Mrkić. On je istakao da je "bitnije da se dođe do takvog sporazuma koji će omogućavati normalan život, koji će pre svega garantovati bezbednost našima dole na Kosmetu, što će dozvoliti Srbima da se koncentrišu na razvojna pitanja, na pitanja normalnog života. To može da omogući samo solidan sporazum koji će apsorbovati Evropska unija. Onda ćemo imati sigurnu situaciju koja će omogućiti da kroz vreme pravimo sasvim solidne, dobre, odnose sa kosovskim Albancima, specijalne veze, jer mi ćemo se sasvim sigurno pomagati u raznoraznim oblicima života”, rekao je Mrkić.

Drugačije poruke zvaničnom Beogradu, međutim, stižu sa severa Kosova od prestavnika tamošnjih Srba. Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković rekao je da bi sporazum o kojem se sada priča bio štetan za Srbe. Srpsku zajednicu, kazao je, ne zanimaju regionalni komandiri policije, već suština sporazuma, odnosno da li će biti prepušteni kosovskim institucijama.

Na pitanju Kosova se lomi budućnost Srbije

S druge strane, analitičari smatraju da je sporazum Beograda i moguće postići, kao, uostalom, i datum pristupnih pregovora sa EU je moguće dobiti. Uslov za to je, kaže za Radio Slobodna Evropa Vladimir Pavićević, docent Fakulteta političkih nauka, da se delegacija Srbije u pregovorima sa Prištinom usmeri na uslove života Srba na Kosovu:

“Mislim da je za pregovarački tim Srbije važno da tokom odlučivanja ima na umu da je Srbiji zaista neophodno rešenje kosovskog pitanja. Budući da se na tom pitanju lomi budućnost Srbije, ja smatram da naši pregovarači treba da nastupe sa pozicija koje podrazumevaju daje teritorija izgubljena i da se usmere ka ostvarenju uslova koji se tiču života Srba, kako na onih severu, tako i onih južno od Ibra. Jedino što Srbija u ovom trenutku može jeste da pregovara o uslovima pod kojima će da prihvati nezavisnost Kosova. Ako se ti uslovi tiču jednog posebnog autonomnog statusa Srba na Kosovu, koji zaista jesu jedna ranjiva zajednica zbog svega što se dešavalo na Kosovu, onda ja misim da to jeste jedno dobro usmerenje koje vodi ka ostvarenju dogovora”, smatra Pavićević.

Beogradski pregovarači su se od povratka iz Brisela uglavnom bavili “varenjem” razloga neuspeha devete runde dijaloga, ukazujući na tačku koja je, kako tvrde, naknadno bila ubačena u pregovore.

Da je ta famozna tačka 14, čiju preciznu formulaciju, ako uopšte i postoji, niko, osim kruga učesnika dijaloga i ne zna, bila naknadno ubačena u igru, potvrđuje dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak, pozivajući se na diplomatske izvore bliske dijalogu.

“To je u međuvremenu izraslo kao zahtev, što nije bilo prisutno od početka i to je uradila kosovska strana. Kao što znamo, oni su još pre dve nedelje bili spremni da prihvate sporazum i Hashim Tači bio je pomalo nervozan jer se odjednom našao u situaciji da se vrati u Prištinu prihvatajući manje nego prošli put, tako da izgleda da je kosovska strana taj zahtev iznenada ubacila u priču i sada krivi Srbiju što ponovo nije prihvatila sporazum”.

Neizvesno je u ovom trenutku da li će se koplja oko tačke 14 u Briselu lomiti i u petak i kako će se iz te situacije izaći, ali iznenadno zakazivanje još jedne runde dijaloga svakako svedoči o tome da su Brisel i Vašington, gotovo fanatično rešeni da pritisnu dve strane kako bi postigle sporazum.

A ukoliko sporazum ne bi bio postignut, to bi po Srbiju imalo veoma teške posledice, upozorava Vladimir Pavićević:

“Nepostizanje sporazuma do početka naredne nedelje ne bi donelo Srbiji ništa dobro, a ono što bi se u tom slučaju sigurno desilo jeste dalje slabljenje naše međunarodne pozicije i ulazak u jednu vrstu potpune dezorijentacije što se tiče spoljne politike Srbije, što bi za nas bilo bilo ravno katastrofi”, ocenjuje Pavićević.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG