Dostupni linkovi

logo-print

IDIL razmestio operativce u Evropi znatno ranije pre napada u Briselu


Belgijska policija nakon nedavnih napada u Briselu, mart 2016.

Belgijska policija nakon nedavnih napada u Briselu, mart 2016.

Dve godine pre terorističkih napada u Parizu i Briselu, militanti Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) već su zauzeli pozicije za napade po Evropi.

Planirani su manji napadi u cilju testiranja efikasnosti evropskog bezbednosnog sistema, piše "Njujork Tajms" (The New York Times), na osnovu transkripta s ispitivanja osumnjičenih i ostalih dostupnih dokumenata.

Međutim, vlasti zemalja članica EU su zanemarile upozorenja o planovima terorista, kvalifikujući ih kao izolovane slučajeve, ne proveravajući njihovu vezu sa IDIL-om.

Svakog dana snage bezbednosti u Evropi otkrivaju nove tačke u terorističkoj mreži povezanoj sa IDIL-om čiji je cilj da nastavi krvoproliće na Starom kontinetnu. Ova mreža koristi evropske otvorene granice i birokratsku sporost i podele koje opterećuju različite obaveštajne i policijske agencije, ocenjuje "Forin polisi" (Foreign policy).

Evropske službe zanemarile opasnost

Evropske službe su zanemarile i Reda Hamea (29), stručnjaka za kompjutere iz Pariza, koji je nakon samo sedam dana provedenih na obuci u kampu IDIL-a poslat natrag da izvede teroristički napad u Francuskoj.

Zbog francuskog pasoša i znanja informacionih tehnologija bio je idealan regrut za IDIL.

Odmah je obučen kako da puca i baca granate. Njegov ubrzani kurs uključivao je i korišćenje programa za šifrovanje (TrueCrypt), prvi korak u nastojanju da se prikrije komunikacija sa njegovim nadređenim u IDIL u Siriji, čije je kodno ime "Dad" (tata).

Njegova misija je počela 12. juna prošle godine, kada ga je "Dad" dovezao sa još jednim militantnom do turske granice. Osim opreme dobili su po dve hiljade evra.

"Dad" je poslao Hamea u Francusku savetujući mu da odabere lake mete, ubije što više civila i drži taoce sve dok ga snage bezbednosti ne učine "mučenikom".

"Budi hrabar", kazao mu je "Dad" zagrlivši ga. Njegov saborac je krenuo u Španiju.

Hameu je naloženo da svoj put prikrije predstavljajući se kao turista sa ruksakom na letovanju. Najpre je otišao u Istanbul gde je nekoliko dana proveo tumarajući ulicama u blizini trga Taksim.

Potom je odleteo za Prag i kupio karticu za mobilni sa češkim brojem okrenuvši turski broj svog nalogodavca "Dad"-a, kako bi ostavio trag o svom napretku. Iste procedure je ponovio i u nastavku putovanja u Amsterdam, onda Brisel pre nego što je vozom stigao u Pariz.

Po dolasku kući Hame je trebao da uspostavi šifrovanu poruku sa liderima Islamske države Iraka i Levanta očekujući dalje instrukcije.

Njegov saborac je ubrzo uhvaćen u Španiji, otkrivši plan Hamea koga je francuska policija takođe uhapsila u majčinom stanu u Parizu u avgustu, tri meseca pre najkrvavijeg terorističkog napada u ovom gradu.

Hame je prihvatio da sarađuje sa istražiocima i potvrdio je da grupa planira napade po Evropi i da se već namerila da napadne jednu salu za koncerte.

"Ti se ljudi nisu naprečac okupili u poslednjih šest meseci", kazao je Majkl Flin (Michael T. Flynn), penzionisani general, koji je vodio obaveštajnu agenciju unutar američkog Ministarstva odbrane između 2012. i 2014.

"Planirali su napade na stranom tlu još od 2012. kad su došli u Siriju", rekao je Flin.

IDIL je naročito od 2014. bio opsednut idejom da izvede terorističke akcije širom Evrope.

Od 2014. je odaslat najmanje 21 operativac IDIL u EU da napadnu manje ciljeve i razvuku službe bezbednosti tako da ne mogu da adekvatno reaguju na najteže napada kao u Parizu i Briselu.

U međuvremenu je odaslat najmanje 21 operativac obučen u Siriji sa ciljem da napadnu manje ciljeve širom starog kontinenta i razvuku službe bezbednosti tako da ne mogu da adekvatno reaguju na najteže napada kao što su bili u Parizu i Briselu, proizilazi iz nalaza sudova, ispitivanja uhapšenih i snimaka razgovora osumnjičenih a u koje je imao uvid "Njujork Tajms".

Evropske bezbednosne službe su u međuvremenu utvrdile da je "Dad" zapravo Abdelhamid Abaoud, visoki operativac IDIL-a iz Belgije koji je odabrao i trenirao mnoge borce poslate širom Evrope, a i on je došao u Pariz da bi nadgledao i koordinisao napad u novembru.

Ostali iz njegove grupe stoje i iza napada u Briselu kao i u pariskim predgrađima prošle sedmice.

"Napašćemo vas u vašim domovinama", pretio je ranije Abaoud i pozvao muslimane širom sveta da izvrše pokolj Evropljana, "naročito prljavih Francuza".

"Tamo je kao u fabrici", rekao je Hame istražiteljima u Francuskoj nakon hapšenja. "Usredsređeni su na napade na Francusku, ili negde drugde u Europi", dodao je.

Ibrahim Boudina je uhapšen u Grčkoj početkom 2014. Policija je pronašla kod njega dokument “Kako napraviti bombu u ime Alaha”. Ali, grčka policija ga je pustila jer nije bilo poterncie za njim.

Jedan od prvih nagoveštaja da IDIL sprema napade izvan Bliskog istoka bilo je hapšenje Ibrahima Boudina (23), francuskog državljanina u januaru 2014, u grčkom gradu Orestiada u blizini turske granice.

Policija je pronašla u njegovim stvarima 1.500 evra i dokument na francuskom čiji je naslov bio "Kako napraviti artisanal bombu u ime Alaha".

Međutim, pošto za njim nije bila raspisana međunarodna poternica, grčke vlasti su ga pustile.

No, francuska policija je već pratila aktivnosti Boudinea, kao člana ćelije od 22 radikalizovanih muslimana u jednoj džamiji u Kanu. Kada je grčka policija obavestila evropske službe o zaustavljanju Boudine, francuska policija je već prisluškivala njegove prijatelje i rodbinu. Na kraju je uhapšen 11. februara 2014. u blizini porodičnog stana.

Prema izveštaju francuske obaveštajne službe, Boudine je bio prvi evropski građanin koji se pridružio IDIL-u u Siriji i potom vratio sa ciljem da izvrši teroristički napad u Evropi.

Francuska policija, Pariz, mart 2016.

Francuska policija, Pariz, mart 2016.

Međutim, i njegove veze sa ovom ekstremističkom grupom prekrila je birokratska papirologija i nije povezivan sa kasnijim slučajevima terorizma na Starom kontinentu, iako je kod Boudine nađena improvizovana bomba, koja je potom korišćena u napadima u Parizu i Briselu.

Borci su stizali u parovima ili pojedinačno na svaka dva-tri meseca tokom 2014. i u prvoj polovini 2015.

Kao i napadači u Parizu i Briselu, svi ovi operativci su govorili francuski – bili su, uglavnom, francuski i belgijski državljani, uz grupicu imigranata iz bivših francuskih kolonija, uključujući Maroko.

Većina od pomenute grupe od 21 ubačenog operativca IDIL-a je uhapšena i to u Italiji, Španiji, Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Turskoj i Libanu planirajući da napadnu jevrejske radnje, policijske stanice i karnevalske proslave.

Bili su opremljeni rezačima sa kutije, automatskim oružjem, voki-tokijima, mobilnim telefonima za jednokratnu upotrebu kao i triacetnim triperoskid eksplozivima (TATP) u obliku kristalnog praška.

TATP eksploziv je lako napraviti a teško uočiti. Veoma je nestabilan i lako eksplodira snagom 80 odsto jačom od TNT eksploziva. Zato su ga teroristi nazvali "Satanina majka".

Ovaj sastojak je veoma lako napraviti a teško uočiti. Pri tom je veoma nestabilan i dovoljan je lakši udarac da bi TATP eksplodirao snagom 80 odsto jačom od prosečnog TNT eksploziva. Zato su ga teroristi nazvali "Satanina majka".

Pri tom se sastojci za njegovu izradju mogu kupiti u svim bolje opremljenim farmaceutskim prodavnicama i apotekama. Iako nestabilnost ovog eksploziva pravi probleme i napadačima, stručnjaci IDIL-a uveliko rade na njegovom poboljšanju. On je korišćen prilikom napada u Parizu i Briselu.

Napadi u Briselu mogli su biti i pogubniji, jer je policija prilikom pretrage stanova napadača pronašla još materijala za pravljenje eksplozivnih naprava.

Militant IDIL-a

Militant IDIL-a

Policija je na osnovu pronađenih filmova zaključila da su teroristi pripremali napad u Parizu nekoliko meseci pre novembra. Službe bezbednosti su sprečile te pokušaje. Međutim, u nastojanju da uđu u trag militantima snage bezbednosti su bile razvučene tako da nisu uspele da spreče napad u novembru.

Stručnjaci smatraju da je Islamske država Iraka i Levanta prilagodila Al Kaidinu strategiju. Naime, lideri IDIL-a su procenili da će njihova organizacija postati nefunkcionalna ako se bude fokusirala samo na velike napade za čije su izvođenje potrebni meseci ako ne i cela godina.

Umesto velikih napada poput 11. septembra opredelili su se za seriju malih, ili napada srednje veličine napada, koristeći i propagandu kao snažno oružje da bi podstakla potencijalne saborce u inostranstvu, pre svega na Zapadu, da samostalno izvode napade.

Primenili su i delove Auftragstaktika, borbene doktrine još iz 19. veka koju je koristila nemačka vojska. Naime, komandanti IDIL-a su utvrđivali ciljeve svojim podređenim da ih ostvare uodređenom roku, ali su im ostavljali slobodu prilikom izvršavanja, odnosno "kompletnu taktičku autonomiju".

"Svi su signali bili tu, samo je trebalo obratiti pažnju".

"Svi su signali bili tu, samo je trebalo obratiti pažnju", ističe Majkl Smit (Michael S. Smith), analitičar koji je radio za Vladu Sjedinjenih Američkih Država.

Nedovoljna saradnja evropskih službi bezbednosti

Svakog dana snage bezbednosti u Evropi otkrivaju nove tačke u terorističkoj mreži povezanoj sa Islamskom državom Iraka i Levanta čiji je cilj da nastavi krvoproliće na Starom kontinetnu. Ova mreža koristi evropske otvorene granice i birokratsku sporost i podele koje opterećuju različite obaveštajne i policijske agencije, navodi "Forin polisi" (Foreign policy).

Policijske operacije u Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj poslednjih dana kao i potraga za osumnjičenima širom Evrope, pokazuju važnost prikupljanja i razmene obaveštajniih podataka kako bi išli u korak sa terorističkom mrežom koja se širi unutar izlovanih muslimanskih zajednica.

Međutim, saradnja i koordinacija u Evropskoj uniji u borbi protiv terorizma je često na žalosno niskom nivou uprkos seriji napada u poslednjih više od 15 godina.

"Forin polisi" navodi primer da su vlasti u Ankari uhapsile i deportovale Ibrahima al Bakraouija, jednog od dvojica bombaša samoubica na briselskom aerodromu prošle sedmice, prošle godine u Holandiju.

Turski zvaničnici procenjuju da je Bakraoui putovao u Siriju i pridružio IDIL-u i tome su obavestile belgijske vlasti. Međutim, belgijska policija nije reagovala na tu informaciju iako su Ibrahim i njegov brat Halid, koji se razneo u metrou, imali dug i obiman kriminalni dosije.

"Evropske bezbednosne i obaveštajne službe deluju izolovano jedne od drugih", izjavio je senator Angus King koji se kao član delegacije Komiteta Senata SAD za obaveštajne poslove prošle sedmice boravio u Parizu i Berlinu.

Evropljani su sada gde su bile SAD pre terorističkih napada na 11. septembra.

King je izjavio za "Forin polisi" da ga brine to što rivalstva i politika sprečavaju protok informacija ne samo među 28 članica EU, već i unutar zemalja – kao što je bio slučaj sa CIA i FBE pre napada 11. septembra.

"Evropljani su sada gde smo mi bili pre terorističkih napada na SAD 2001.", kazao je King.

Evropski lideri odavno ukazuju na ovaj problem još od terorističkog napada na Madrid 2004. u kome je poginulo 192 ljudi, zatim Londona 2005. kada je ubijeno 52 lica pa prošle godine Pariza.

EU je ustanovila poziciju koordinatora za borbu protiv terorizma nakon napada u Madridu pre 12 godina. Međutim, on "nema nikakvu vlast. Ima raskošnu titulu i piše odlične izveštaje, ali mu je mandat limitiran i nema resurse", kaže Erik Rosand (Eric), bivši zvaničkih američkog Stejt departmenta zadužen za ovu oblast.

Žil de Keršov

Žil de Keršov

Koordinator Žil de Keršov (Gilles de Kerchove) upozorio je u izveštaju za ovaj mesec da razmena informacija još uvek ne odražava ozbiljnost pretnje.

U ovom izveštaju se ističe da nadležne službe u nekoliko zemalja članica nisu u potpunosti "operativne" sa zajedničkom bazom podataka sa DNK, otiscima prstiju i registarskim tablicama za automobile za osumnjičene teroriste.

Takođe, nisu se sve države članice povezale sa Interpolovom elektronskom bazom podataka na prelazima na spoljašnjim granicama EU.

Osim birokratskih barijera, prikupljanje obaveštajnih podataka komplikuju i zakoni kojima se štiti privatnost građana. Tek nakon napada u Parizu u novembru prošle godine, Belgija je ukinula zakon koji je onemogućavao policiju da pretražuje noću kuće osumnjičenih.

Američki zvaničnici kažu da ih već duže vreme frustrira odugovlačenje EU u razmeni podataka o putnicima u vazdušnom saobraćaju.

Prema mišljenju Filipa Hajeza (Philippe Hayez), bivšeg zvaničnika francuske spoljne obaveštajne službe (DGSE), problem evropskih država je kako da objedine obaveštajne podatke kojima bi mogle da raspolažu mnoge obaveštajne službe i policija. Posao otežava i različiti nivo osposobljenosti država članica.

Hajez ističe da je reč o novom talasu terorizma koji je drugačiji od napada levičarskih grupa 1970-ih kao što Bader Majnhov u Nemačkoj i Crvene brigade u Italiji.

"Neprijatelj je ne samo izvan nego i unutar (EU)", navodi Hajez.

Mnogi dobrovoljci u IDIL nisu posvećeni muslimani, već sitni kriminalci i mladići koji su napustili srednju školu u potrazi za svrhom, pripadnošću i “da od nikoga postanu heroji".

Lokalna policija odnedavno nastoji da uspostavi bliskije kontakte za muslimanskim zajednicama u Belgiji i drugim evropskim gradovima u nastojanju da izgradi poverenje sa roditeljima, liderima ovih grupacija i imamima.

Mnogi dobrovoljci u terorističkoj mreži IDIL-a nisu posvećeni muslimani koji su regrutovani u džamijama, već sitni kriminalci i mladići koji su napustili srednju školu u potrazi za svrhom, pripadnošću i "da od nikoga postanu heroji. Radikalizacija se odvija super brzinom", zaključuje Metju Levit (Matthew Levitt), bivši američki zvaničnik za borbu protiv terorizma.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG