Dostupni linkovi

logo-print

I dalje nema udžbenika za Albance s juga Srbije


Ilustracija

Ilustracija

Protesti Albanaca s juga Srbije, koji su obeležili početak prošle školske godine, očigledno nisu pomogli da se situacija sa osnovnim i srednjim obrazovanjem te nacionalne manjine u ovoj godini popravi.

„Dajte nam knjige!“, uzvikivali su svojevremeno mladi Albanci na protestu u Bujanovcu. Uprkos tome, u toj opštini je u šest osnovnih i jednoj srednjoj školi i ovog septembra više od 6.000 učenika krenulo na časove gotovo bez ijednog udžbenika koji odgovara standardima i programima koji se primenjuju u ostalim školama u Srbiji. Ista situacija je i u osam osnovnih i dve srednje škole u Preševu, u kojima se školuje više od 7.000 đaka.

„Za albansku decu koja nastavu prate na albanskom jeziku, za sada nema ni jednog adekvatnog udžbenika koji bi upotrebili za školovanje ni u osnovnim niti u srednjim školama“, kaže predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa.

Nepostojanje udžbenika na albanskom jeziku, dugogodišnji je problem na jugu Srbije. Do proglašenja nezavisnosti Kosova osnovci i srednjoškolci koristili su tamošnje knjige, ali je od 2008. godine, uvoz udžbenika sa Kosova zabranjen, te se u Srbiji udžbenici na albanskom jeziku ne mogu nabaviti legalno. Đaci se snalaze tako što pozajmljuju knjige od starijih učenika, ali se često dešava da su one zastarele usled izmena nastavnog plana i programa. Da se snalaze su prinuđeni i predavači, koji takođe nemaju udžbenike za svoje predmete, pa lekcije diktiraju đacima koji posle uče iz beleški.

„Stvarno smo u velikim poteškoćama jer u srednjim školama, a ja radim u srednjoj školi, nedostaju skoro svi udžbenici. Tu je jedna velika katastofa, država nije gotovo ništa investirala da se obezbede udžbenici za srednje škole. Mi se snalazimo, dajemo beleške... To su metode iz prošlog veka, znamo, međutim nemamo izbora... Za neke udžbenike, koji odgovaraju planu i programu, koristimo knjige sa Kosova, koje nisu legalne, ali nemamo izbora. Takođe, treba da prevedemo udžbenike sa srpskog jezika“, rekao nam je profesor s juga Srbije, Zejni Fejzulahu.

Na problem sa obrazovanjem na jugu Srbije, već godinama upozorava nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava. Jasmina Lazović iz Inicijative kaže da bi Ministarstvo prosvete Srbije trebalo da pristupi sistematskom rešavanju toga što gotovo i da nema udžbenika na albanskom jeziku.

„Poslednjih dvadesetak godina, od kada postoji ta politička priča, problem sa Albancima, niko nije ozbiljno radio na rešavanju udžbenika. Želimo da otvorimo ovo pitanje jer, kada se god priča o Preševu i Bujanovcu, čak i kada se govorilo o samom problemu udžbenika, uvek se govorilo o protestima albanske strane koja nešto traži, a zapravo traže nešto što je obaveza države Srbije koja je potpisala i međunarodne konvencije i nešto što je i u Ustavu i u zakonima ove zemlje – obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina je obavezno da bude obezbeđeneo, a uz to ide i obezbeđivanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina“, kaže Jasmina Lazović.

Vrtimo se u krug

Ministar prosvete Žarko Obradović, odbacuje međutim tvrdnje da nema knjiga na albanskom jeziku. On tvrdi da zapravo fali samo manji broj udžbenika, a za njihovo kašnjenje odgovornost prebacuje na Savet albanske manjinske zajednice, koja, kako navodi, nije ispoštovala rokove za predaju knjiga.

„Na našem sajtu možete naći i za prvi, drugi, treći i četvrti razred naći koji su udžbenici prevedeni, ko su autori i ko su izdavači, uključujući tri domaća i jednog stranog, iz Albanije. Za nas sve ide svojim tokom, a ono što stoji jeste da Savet albanske manjinske zajednice nije ispoštovao rokove vezano za predaju određenih knjiga i njihovu procenu“, rekao je Obradović.

Ilustracija

Ilustracija

Profesor sa juga Srbije Zejni Fejzulahu, inače predsednik Komisije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje pri Nacionalnom savetu Albanaca, kaže da je tvrdnja ministra da albanska zajednica nije dostavila knjige na vreme, samo delimično i uslovno tačna jer im je, kako dodaje „uskraćeno pravo da koristimo udžbenike sa Kosova koji odgovaraju planu i programu, jer je, do skoro, bio isti nastavni plan i program i za Srbiju i za Kosovo“. „I samo ministarstvo prosvete kasni sa odobrenjem pojednih udžbenika“, dodaje Fejzulahu.

„To vrlo dobro zna i ministar prosvete Obradović... Za matematiku za prvi, drugi i treći razred čekamo još od 2010. godine. Stalno se vrtimo u krug, idemo napred – nazad, a još nemamo odobrenje od strane ministra“.

Mladi Albanci sa juga Srbije i njihovi politički predstavnici, nepostojanje udžbenika i adekvatnih školskih programa na albanskom jeziku vide kao diskriminaciju, koja, kako kažu, traje već dugi niz godina. „Stop diskriminaciji“ bila je i jedna od poruka na prošlogodišnjim protestima u Bujanovcu i Preševu. I Ragmi Mustafa smatra da je zastoj u obrazovanju političke prirode, dodavši da je to problem koji traje već tri decenije.

„Ni jedna vlast do sada taj problem nije rešila i još uvek je neko stanje očekivanja da se ovaj problem reši. Obaveza je države da obezbedi udžbenike na maternjem jeziku, to jest da te udžbenike izdaje Zavod za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu. To još, međutim, nisu u stanju da reše“, kaže Mustafa.

U prethodnoj školskoj godini, jedini udžbenik na maternjem, albanskom jeziku koji su prvaci sa juga Srbije imali bio je Bukvar, dok učenici ostalih razreda, osim udžbenika za jezike, nisu imali nijednu drugu knjigu na svom jeziku. Prema podacima Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, za nesmetano odvijanje nastave potrebno je oko 100 udžbenika za osnovne i oko 400 za srednje škole svih profila.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG