Dostupni linkovi

logo-print

Humanost pre svega - primer Miloša Pejčića


Mladi lekar iz Babušnice Miloš Pejčić, koji već godinu dana čeka posao, volonterski pomaže starim i iznemoglim osobama po nepristupačnim planinskim selima pored granice sa Bugarskom.

U tim selima mladih više nema. Ostali su samo stariji ljudi od kojih mnogi i po deset godina nisu bili kod lekara, zbog čega im je pored zdravstvene potrebna i svaka druga pomoć.

Miloš Pejčić je završio prošle godine Medicinski fakultet u Nišu i položio državni ispit, a dok na birou čeka posao odlučio se da se priključi Udruženju "Lužničke rukotvorine" iz tog mesta na jugoistoku Srbije kako bi pomogao starim i iznemoglim ljudima u svom zavičaju.

"Postoje ljudi gore koji deset i više godina nisu išli kod lekara jer nemaju ni sredstva ni mogućnost, pa im ova pomoć dosta znači. Savetujem ljude da redovno uzimaju lekove ukoliko imaju propisanu terapiju, izmerim pritisak... Ljudi su gore stari. Omladine nema nigde. Svi su napustili sela i baš je teško da se živi. Prosečna starost tih ljudi je 70 godina", kaže Pejčić za RSE, te ističe:

"Pošto sam na birou i čekam posao hteo sam da se bavim nečim što me ispunjava, a to je pomaganje ljudima. Čuo sam za udruženje Lužničke rukotvorine koje pomaže starim i iznemoglim licima pa sam se prijavio da volonterski pomognem dok čekam posao na birou."

Karolina Stamenković, predsednica Udruženja "Lužničke rukotovorine" kaže za RSE da je malobrojnim preostalim ljudima u udaljenim planinskim selima neophodna zdravstvena pomoć do koje teško dolaze.

"Mi smo uvideli da je velika potreba za lekarima u tim selima, jer stvarno ljudi nisu u mogućnosti da dođu do Babušnice jer nemaju ni novca niti ima puteva i autobuskih linija. Miloš nam se sam javio da nam pomogne u našim akcijama ua planinskim selima i taj njegov postupak je veoma značajan. Brzo smo se uverili koliko je važno što je on u našem timu jer ljudi jedva čekaju da razgovaraju sa njim da mu se požale ne svoje bolesti, zatraže savet i informišu se o bolesti koja ih muči", kaže Stamenković.

Jedna od stanovnica ovog kraja, koja sa nestrpljenjem očekuje svaki dolazak doktora Miloša Pejčića, je Milana Todorović iz sela Radošin.

"Mi smo svi ljudi i žene u Radošinu svi preko 70 godina starosti. Do lekara ne možemo da stignemo lako jer smo od Babušnice udaljeni 25 kilometara. Uglavnom smo svi bolesni i nemoćni da pomognemo jedni drugima jer u selima ima samo po dvoje troje ljudi. Da nije ovog mladića doktora da nas obilazi mi ne bi smo mogli nigde jer smo stari, bolesni i nemoćni. Ja sam bolesna od dijabetesa, operisala sam se, bole me noge...", priča Todorović.

Naša sagovornica navodi da je život u planinskim selima težak i surov, pogotovu za stare ljude koji su praktično prepušteni sami sebi, jer su se mladi odavno iselili iz ovih krajeva.

"Kako živimo? Ne znamo gde ćemo. Tu smo se rodili tu ćemo i da umremo. Uslovi su veoma loši. nema mladih, deca su otišla i taj mladić nam mnogo znači jer je stvarno vredan i hoće da nam pomogne. Kontroliše nas i savetuje, još kada bi mogao i recepte da nam piše pa da ponekog pošaljemo u Babušnicu da nam uzme lekove, bilo bi još bolje", tvrdi Todorović.

Zbog svega toga, tim ljudima je svaka pomoć dobrodošla, pa pored zdravstvene zaštite, volonteri iz Udruženja "Lužničke rukotvorine" najugroženijima pružaju i druge vidove pomoći, poput nabavke hrane i pripreme drva za zimu.

"Imamo oko 50 korisnika kojima dostavljamo lekove i namirnice. Sada, pred zimu smo pokrenuli akciju cepanja i pakovanja ogrevnog drveta jer ovde već u oktobru počinje hladno vreme i zima je na pragu. Naš kraj je brdsko-planinski sa nadmorskom visinom iznad 1.200 metara. Tu kada padne sneg sve zaveje i napravi nanose, tako da do tih ljudi ne može da se dođe ni terenskim vozilima. Ponekad se i po dva meseca niko ne probija do tih sela", zaključuje naša sagovornica

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG