Dostupni linkovi

logo-print

Zaboravljena radost pružanja drugom


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Tridesetogodišnji Užičanin Miloš Simeunović, po struci medicinski tehničar, svojom humanošću je mnoge pozitivno iznenadio. Na statusu svog facebook profila ponudio je potpuno besplatnu pomoć u negovanju starijih, nepokretnih osoba i osoba sa invaliditeom, posebno kada su u pitanju lica koja nemaju da plate kućnu negu ili nemaju adekvatnu zdravstvenu negu.

Simeunović naglašava da sve radi zarad lične satisfakcije, tako osobe kojima pomaže nemaju nikakve obaveze prema njemu:

„Došao sam na ideju sasvim slučajno. Inače, negujem svog dedu već četiri meseca. Samo želim da učinim nešto humano i pozivam sve koji slično misle da mi se pridruže. Zaista sam prezadovoljan reakcijama i ponašanjem ljudi koji su mi se javili. Oni mi zahvaljuju, nude mi novac, a ja želim samo da nekome budem od koristi“, rekao nam je Simeunović.

Junak naše priče kaže i kako drugi ljudi najpre izražavaju sumnju da neko može da radi potpuno besplatno, kao i da iz njegovog rodnog Užica nije bilo mnogo poziva. Međutim, zvali su ljudi iz celog sveta:

„Iz Užica se javilo dvoje ljudi kojima treba pomoć, ali preko društvenih mreža javili su se ljudi ne samo iz cele Srbije, već i iz celog sveta. Tako su stizali pozivi iz Australije, Nemačke, Amerike, Švajcarske ...“

Četiri godine je radio u užičkoj bolnici, gde je bio tehnološki višak, a sada je nezaposlen. Kaže da je video probleme bolesnih i nemoćnih koji su jako često ostavljeni od sopstvenih porodica u bolnici. Simeunović navodi i da želi da pomogne, baš kao i da motiviše i druge ljude da pomognu:

„Želeo bih da ovo zaživi u Užicu i pozivam moje kolege i sve ljude velikog srca koji su spremni da izdvoje malo vremena da pomognemo našim sugrađanima. Ako ne možemo nekome da novčano pomognemo, možemo da mu olakšamo starost, da pomognemo u nezi. Ne mora to da bude samo nega, može to da bude razgovor sa starijim licima, možemo da im učinimo bilo kakvu uslugu, da odemo do prodavnice. Postoji dosta ljudi koji žive sami, ostavljeni su, ili imaju svog supružnika ali i oni su stari tako da ne mogu da se brinu jedni o drugima. Dok sam radio na odeljenju intezivne nege u užičkoj bolnici uvek sam se pitao šta je sa pacijentima, teško bolesnima, kada odu kući. Imali smo dosta slučajeva kada se porodica takvih pacijenta žali da ne zna šta će sa njima biti kada izađu iz bolnice i dođu kući.“

Iako je Simeunovićeva objava na društvenim mrežama izazvala veliko interesovanje, kaže, niko mu do sada nije ponudio zaposlenje. Bez obzira na to, zadovoljan je osećajem da nekome pomaže:

„Vi ne znate kakvo ja blagostanje osetim kada nekome pomognem. Velika je i moja sreća i sreća onoga kome pružam pomoć. To čovek mora da oseti da bi znao o čemu pričam.“

A Miloš nam je na kraju i ovo rekao:

“Srećan sam, a u isto vreme i tužan što je ovaj moj gest dobre volje izazvao veliku medijsku pažnju. To mi govori da ljudi cene dobročinstvo ali i da je takvih plementih dela jako malo u današnjem svetu. Javljaju mi se ljudi koji ne dobijaju negu od zdravstvenih institucija, a na koju imaju puno pravo. Ja ne mogu mnogo starih ljudi da obiđem i pomognem im jer nemam auto i dosta vremena gubim u pešačenju. Reakcije tih ljudi i njihovih porodica meni daju energiju da radim ovo sve besplatno. Verujem da se dobro uvek dobrim vraća.”

  • 16x9 Image

    Novka Ilić

    U novinarskoj profesiji je već više od dve decenije. Počela rad kao novinar u redakciji Radio Užica i lokalnog lista "Vesti". Dopisnica RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG