Dostupni linkovi

logo-print

Mesarskim čekićem na gej osobe: Ravnodušnost na brutalno nasilje


Protest LGBT organizacija ispred Vlade Srbije 2011. godine nakon homofobičnog napada na A.Ž.

Protest LGBT organizacija ispred Vlade Srbije 2011. godine nakon homofobičnog napada na A.Ž.

Kako Srbija reaguje na zapanjuće nasilje nad pripadnicima gej populacije ovog vikenda u Beogradu, ni mesec dana pre zakazane Parade ponosa za koju još nema odgovora vlasti hoće li biti održana ili zabranjena kao prošle godine? Jedan mladić je sa teškim povredama stigao u bolnicu, drugi je uspeo da pobegne, napadači nisu pronađeni, pronađeno je samo oružje - mesarski čekić.

Podsetimo, u noći između petka i subote u jednom parku u centru Beograda, 25-ogodišnjeg V. M. je zajedno sa još jednim mladićem dok je prolazio kroz park na putu do obližnjeg gej kluba, napala je grupa od šest osoba starih između 16 i 20 godina.

Organizacija "Beograd prajd" zatržila je od policije i državnih organa da u najkraćem
mogućem roku pronađu počinioce brutalnog napada.

“Napad je očigledno veoma dobro organizovan. Gotovo je neverovatno da šest mladića sedi sa mesarskim čekićem u jednom parku na mestu gde uvek ima policije, jer se tu nalazi gej klub... Da se sve to događa u centru grada. Ono što posebno zabrinjava je da ni posle dva dana nisu uhvaćeni napadači. Ono što je takođe zanimljivo je da se niko, osim poverenice za prava građana, nije oglasio”, kaže jedan od gej aktivista, Goran Miletić.

Reditelj mlađe generacije Stevan Filipović, u čijem je opusu i film koji se bavi skinhedsima, a koji se svojim javnim istupima dokazao kao jedan od društveno odgovornih intelektualaca nove generacije, za RSE govori o monstruoznom nasilju i još monstruoznijem odsustvu bilo kakve ozbiljne reakcije na taj događaj.

“Sam način na koji su mediji to propratili je monstruozan. To kao da se nije desilo. Isto je i sa načinom na koji ljudi reaguju, što se vidi u komentarima na internetu, u stilu: pa, eto, dešava se svuda, dešava se i u Americi, prebijaju i strejt ljude. Samo što niko ne prebija strejt ljude zato što su strejt”, ističe Filipović.

Ponavlja se priča da se nasilje nad gej populacijom povećava kako se bliži datum određen za Paradu ponosa u Beogradu. Prošle godine, nasilje nad LGBT populacijom je poraslo za trećinu uoči zakazane Parade, kaže za RSE Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse koja više ne učestvuje u pokušaju organizacije Parade ponosa.

„Sudeći po ovome što se dogodilo za vikend, izgleda da država nije ništa strateški uradila da se suzbije nasilje nad LGBT osobama i to nas jako brine, jer se godinama ponavlja ista situacija. Sa druge strane, čini nam se da ni organizatori Parade ništa ne rade po tom pitanju, stoga će Gej alijansa narednih dana uputiti set predloga mera Vladi Srbije kojim treba na duže staze suzbiti nasilje“, najavljuje Pavlović.

Goran Miletić, međutim, smatra da je potpuno neopravdano vezivati nasilje za pokušaj organizovanja Parade ponosa, on smatra skandaloznim što država prepušta proceni policije da li dozovliti ili ne Paradu ponosa koja se organizuje širom sveta i koja se smatra osvojenom slobodom LGBT populacije da javno iskažu svoje seksualno opredeljenje.

„Nas šokira da se Parada ponosa vezuje za nasilje. Potpuno je neprikladno od predstavnika vlasti da oni govore da će se o ustavnom pravu grupe građana odlučivati u policiji, procenjivanjem bezbednosne situacije“, kaže Miletić.

Da li će biti Parade

Jedan od poznatijih gej aktivista Boris Milićević koji je u međuvremenu postao član Socijalističke partije Srbije, objašnjava, zašto je promenio mišljenje prema Prajdu, mišljenje koje je sada vrlo blisko njegovom partijskom šefu, a sadašnjem premijeru Srbije.
Boris Milićević, foto: Vesna Anđić

Boris Milićević, foto: Vesna Anđić


„Ja sam važio za nekog ko se najviše zalagao za Prajd. Međutim, nakon ove četiri godine stvari stoje drukčije. Mi smo imali jedan Prajd 2010. godine koji je pružio vrlo ružnu sliku o nama, i tri neuspela pokušaja održavanja Parade. Samo magarac može da nastavi da koristi tu strategiju u borbi za poboljšanje ljudskih prava“, ocenjuje Milićević.

U Beogradu je 2010. godine održana prva Parada ponosa koju su pratili huliganski istupi, ali je Prajd održan pod zaštitom policije. Prošle godine je otkazana, jer je policija saopštila da ne može da garantuje bezbednost i tako priznala da su huligani jači od države.

Čini se da u odnosu na prošlu godinu, nema promene stavova onih koji su na vlasti. Parada ponosa je vruć krompir, to je otkrio i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić upitan nedavno kakav će biti stav države ove godine.

„Da, shvatio sam da će to biti pitanje za svakog predstavnika ove vlasti, baš kao što nije bilo tog pitanja za predstavnike bivše vlasti. Posao države je da obezbedi sigurnost, a da li će i kakve procene bezbednosne situacije biti, o tome će se odlučivati u skladu sa situacijom“, rekao je Vučić.

Vučić je dakle rekao nešto slično kao i njegov premijer, a prošlogodišnji ministar policije Ivica Dačić koji je ovako objasnio zašto 2011. policija nije dozovlila održavanje Parade:

„Hoćemo stabilan javni red i mir! Nećemo nerede u Beogradu i krv u Beogradu! I tačka!“

Stav prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa malo je verovatno da je promenjen:

„Da je to odluka koju donosi gradonačelnik, kao u nekim drugim gradovima sveta, dok sam ja gradonačelnik, ne bi bilo takve manifestacije.“

Isto to, samo drugim rečnikom (on ga naziva moravskim, mi bismo pre rekli prostačkim) saopštio je prošlogodišnji i ovogodišnji kolalicioni partner partija na vlasti, političar koji Paradu ponosa naziva Paradom srama, Dragan Marković Palma:

„Ej, političari, nemoj da se kurvate, bre, isto mislite kao ja, samo ne smete da kažete.“

Posle ovakvih poruka političara, zar je onda čudno što na pitanje da li misli da će moći da se održi Parada ponosa za manje od mesec dana u Beogradu, reditelj Stevan Filipović, kaže:

„Pretpostavljam da neće moći. Napraviće bezbednosnu procenu, verovatno... Problem je u tome što bi država morala nedvosmileno da pokaže da je jača od nasilnika. Osim ako država, na taj način nečinjenja, ne učestvuje u tom nasilju.“
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG