Dostupni linkovi

logo-print

Huligani koče regionalnu fudbalsku ligu


Fudbalski meč Javor Crvena zvezda, foto: Milan Rašić, Sportski žurnal

Fudbalski meč Javor Crvena zvezda, foto: Milan Rašić, Sportski žurnal

“Da li je moguća regionalna fudbalska liga” pitanje je koje je ponovo otvoreno ovih dana. Ova tema “izvučena je iz fioke” nakon izjave srpskog premijera Ivice Dačića da je za osnivanje tog takmičenja, ali je kao i svih proteklih godina bezbednost ključni problem.

Nekadašnja fudbalska liga SFRJ u svoje vreme bila je jedna od najjačih u Evropi, a o mogućnosti da se po sličnom modelu formira takmičenje u kom će se opet za titulu boriti i Zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk, Sarajevo, Olimpija, Budućnost i Vardar razmišlja se već poslednjih desetak godina.

Tomislav Karadžić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, iz kog je svojevremeno i potekla ova ideja, rekao je za RSE da uprkos dobroj volji danas nema mogućnosti da zaživi regionalna liga.

“Situacija u kojoj se utakmica izmedju reprezentacija Hrvatske i Srbije, uz angažman svih državnih organa, organizuje i planira po tri meseca jasno govori koliko smo još uvek daleko od toga da organizujemo mečeve između pojedinih ekipa sa ovih prostora. Na žalost, to je tako. Mislim da na regionalnoj ligi treba raditi ali da u ovom trenutku nije vreme za nju.”

Da je bezbednost učesnika i publike glavna prepreka za regionalnu fudbalsku ligu procenila je i UEFA, koja je pre tri godine formirala komisiju za razmatranje ove ideje, ali su ostala i pitanja šta bi u slučaju pokretanja tog takmičenja onda bilo sa domaćim ligama, ko bi i po kom kriterijumu išao u evrokupove i kako bi se ona finansirala.

Dragoslav Šekularac, legenda Crvene zvezde i jugoslovenskog fudbala, kaže za RSE da bi najveći dobitak u regionalnom takmičenju bio kvalitet.

“Da sam sada fudbaler, sigurno da bih pored Beograda najviše voleo da igram i u gradovima kao što su Sarajevo, Zagreb, Mostar… Jasno je da bi bila veća poseta, klubovi bi imali više novca, igrači bi bili bolje plaćeni. Jer šta sada može da se gleda u Srbiji, jedino kada igraju Zvezda i Partizan. Drugih jakih utakmica nema. Za sadašnje uslove još Dinamo ima dobar tim, Bosna se kvalifikovala na mondijal… Sigurno je da u većim klubovima bivših jugoslovenskih republika ima boljeg kvaliteta nego da igramo samo u beogradskom pašaluku.”

Od svih zemalja bivše Jugoslavije fudbal Bosne i Hercegovine u najvećem je usponu nakon što se reprezentacija plasirala na svetsko prvenstvo u Brazilu.

Refik Šabanadžović, legendarni reprezentativac SFRJ, ponikao u sarajevskom Željezničaru, koji je na četvrtfinalnoj utakmici Jugoslavija-Argentina na Mondijalu 1990. u Italiji vodio čuvenu bitku sa najboljim fudbalerom sveta Dijegom Maradonom, kaže za RSE da bi za bosanski fudbal, ali i za sve ostale u susedstvu, svakako bilo dobro da se oprobaju u regionalnoj ligi.

“Kada se malo vratimo u prošlost i pogledamo kakvih je ovde sve fudbalera bilo teško je govoriti o tome da bi se mogao doseći taj nivo. Ali je sigurno da i sada ima fudbalskih talenata i da svim tim igračima trebaju jače utakmice. Jer vidimo da, manje više, svi klubovi sa prostora bivše Jugoslavije imaju problem kada igraju u Evropi. Zato što tokom godine nemaju puno mečeva na visokom nivou. U svim ovim ligama izdvaja se eventualno dva ili tri kluba, i da češće imaju jačih utakmica sigurno je da bi bolje prolazili u evropskim takmičenjima.”

Troškovi veći od zarade

Svojevremeno je u Sofiji održan sastanak klubova sa balkanskih prostora, na kom je glavna tema bila regionalna liga, ali sve je ostalo samo na incijativi. Splitski Hajduk radije bi igrao sa klubovima iz Bugarske, Slovenije i Mađarske, u zagrebačkom Dinamu ne zatvaraju vrata ideji potekloj iz Beograda, dok su u Zvezdi protiv a u Partizanu apsolutno za.

Tomislav Židak, sportski novinar zagrebačkog Jutarnjeg lista, kaže za RSE da je ideja o regionalnoj ligi nerealna.

“To su utakmice visokog rizika koje u ovom času čak i nemaju smisla. Ako pogledate kakva je atmosfera na fudbalskim utakmicama u Zagrebu i Beogradu jasno je da se na njima događaju festivali mržnje a ne sporta. Troškovi organizacije takvih utakmica bili bi veći od zarade. Takva liga čak nema ni ekonomsku pozadinu. Osim toga, ona nije u interesu niti jednoj državi jer bi onda klubovi izgubili svoja određena mesta u evropskim kupovima.”

Ideju o osnivanju lige klubova iz bivše SFRJ pre tri godine podržali su tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Argumenti da se Jadranska liga u košarci igra bez problema nisu doveli do realizacije fudbalske, pa je očigledno da je ovakvo takmičenje još na “dugom štapu”.

Da sve ne bi ostalo samo na ideji, potrebno je i da ojačaju ekonomije zemalja bivše SFRJ, kao i njihove državne institucije, ali za početak bi bila dovoljna jasna odluka vlasti da se obračunaju sa nasiljem u sportu.

Tomislav Karadžić, uprkos svim preprekama, tvrdi da je regionalna fudbalska liga moguća već za par godina.

“Ona će moći da počne onda kada se klubovi privatizuju. Novi vlasnici sigurno ne bi dozvolili huliganima i mangupima da uništavaju stolice na stadionima i da prave harangu. Ukoliko bi se tada došlo do konsenzusa, prvo bi sa UEFA-om morali da razmotrimo kakva bi bila prohodnost tih klubova prema Ligi Evrope i Ligi šampiona. Da vidimo ko bi u njima mogao da učestvuje.”

Dragoslav Šekularac smatra da bi, slično kao nekada u SFRJ, lopta mogla da se zakotrlja u zajedničkom takmičenju na Koševu, Kantridi, Poljudu, Grbavici, u Mostaru, na Marakani, Maksimiru i svim većim stadionima u zemljama nekadašnje SFRJ ukoliko pravosuđe počne efikasno da kažnjava huligane.

“Od njih preti najveća opasnost. Ali tu bi država mogla da reaguje donošenjem zakona po engleskom modelu. Verovatno bi se onda i nasilni navijači umirili. Ni njima ne bi bilo prijatno ako bi zbog izgreda morali u zatvor na dve ili tri godine.”

Uprkos svim argumentima za regionalnu ligu, kao što su veći kvalitet fudbala i bolja zarada, problemi su i format takmičenja, odabir klubova i nedostatak termina za igranje utakmica.

Tomislav Židak zaključuje da o tim problemima ne bi trebalo brinuti jer procenjuje da regionalna liga nema budućnost.

“Svaka od država bivše Jugoslavije krenuće svojim nogometnim putem. Imaće jake nacionalne lige, naravno ako uđu investitori i međunarodni kapital. I tako će se izgubiti interes za regionalnu ligu.”

Kao potencijalni učesnici regionalne lige u kojoj bi učestvovali klubovi država bivše Jugoslavije proteklih godina pominjani su Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina, OFK Beograd, Dinamo, Hajduk, Osijek, Rijeka, Vardar, Rabotnički, Budućnost, Sarajevo, Željezničar, Borac iz Banjaluke, Olimpija i Maribor.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG