Dostupni linkovi

logo-print

Diskriminacioni potezi izazivaju haos


Deca izbeglica stoje u blizini kampa, Idomeni, 1. mart 2016.

Deca izbeglica stoje u blizini kampa, Idomeni, 1. mart 2016.

Haos i nasilje na granici Grčke i Makedonije direktna su posledica diskriminatornog zavtaranja granica i austrijskog ograničavanja ulaska tražilaca azila, stoji u saopštenju organizacije Human Rights Watch (HRW) objavljenom u utorak.

Hiljade tražilaca azila i migranata su zarobljeni u Grčkoj, što je posledica zatvaranja granica, a ovi ljudi se suočavaju sa još dubljom humanitarnom krizom.

"Zarobljavanje tražilaca azila u Grčkoj je nesavesno i kratkovido postupanje koje uzrokuje patnju i nasilje", izjavila je Eva Cossé, iz Human Rights Watch u Grčkoj.

"Ovo samo još jednom pokazuje koliko EU nije u stanju da kolektivno i saosećajno odgovori na priliv izbeglica", ističe Cossé.

U jutro 29. februara makedonska policija je bacila suzavac i šok bombe, nakon što su tražioci azila i migranti srušili kapiju na granici. Humanitarna nevladina organizacija "Doktori bez granica" (Médecins Sans Frontières, MSF) izjavila je za Human Rights Watch da je zbrinula 22 ljudi nakon ovih sukoba, od čega je njih 18 zadobilo respiratorne problem od suzavca, a četvoro je pogođeno gumenim mecima i palicama.

Kako su rekli, među povređenima je desetoro dece, od kojih su neka mlađa od pet godina.

Human Rights Watch nije bio u mogućnosti da utvrdi da li je upotreba sile od strane policije opravdana. Međutim, ova organizacija je ranije dokumentovala slučajeve nasilja od strane makedonskih policijaca nad tražiocima azila i migrantima na granici sa Grčkom. I tada su upotrebljavali suzavac i gumene metke.

"Policija ne bi smela da upotrebljava silu, osim kada je to izričito neophodno i trebalo bi da vežbaju uzdržanost sve dok zakonska upotreba sile ne postane neizbežna", rečeno je u Human Rights Watch.

Loši uslovi smeštaja

Oko 7.000 ljudi, uključujući porodice sa decom su u Idomeniju, na grčkoj strani granice sa Makedonijom, dok su stotine njih zaglavljene u balkanskim zemljama.

Zvanični kamp u Idomeniju ima kapacitete za 2.500 ljudi, ali mnogi su smešteni u lošim uslovima oko kampa i duž puta iz sela Polikastro kod granice.

Restrikcija kretanja ka severu dolazi u svetlu toga što je Austrija uvela dnevnu kvotu od 80 zahteva za azil, a nakon toga su Slovenija, Hrvatska, Srbija i Makedonija ograničile broj migranata i tražilaca azila koji dnevno mogu ući na njihove teritorije – na 500 ljudi dnevno.

Austrija je, takođe, ograničila broj ulazaka migranata koji nisu iz zemalja EU i tražilaca azila na 3.200 ljudi dnevno.

Ograničen prelaz granice

Šefovi policija "balkanske rute" razgovaraju u Zagrebu, 18. februar 2016.

Šefovi policija "balkanske rute" razgovaraju u Zagrebu, 18. februar 2016.

Šefovi policija svih pet država složili su se 18. febrauara da udruže snage kako bi se ograničilo kretanje, što podrazumeva i stroge zahteve za dokazivanje državljanstva, odbijanje ulaska onima koji su neko vreme proveli u trećoj zemlji, zahtevanje novih putnih isprava koje se mogu izdati samo u Makedoniji i sve to uzimajući u obzir dnevne kvote.

Od novembra 2015. Makedonija, Srbija i Hrvatska su ograničile prelaz preko svojih granica, dozvoljavajući samo tražiocima azila iz Sirije, Avganistana i Iraka da stupe na njihovu teritoriju. Međutim, 19. februara ove zemlje su uvele dodatna ograničenja, zabranivši ulazak Avganistancima.

U praksi, ovih pet država dozvoljava samo malom broju Sirijaca i Iračana da pređu njihove granice. Avganistanci, druga po veličini nacionalna grupa, koja je u Grčku stigla iz Turske preko Egejskog mora, su sprečeni da napuste Grčku i putuju ka severu. Grčke vlasti s vremena na vreme prevoze Avganistance autobusima od granice do Atine.

"Inkompatibilna kvota"

Sprečavanje nekoga da zatraži azil samo na osnovu njegove nacionalne pripadnosti je kršenje međunarodnog prava, upozorava Human Rights Watch.

Ova diskriminacija ugrožava pravo na traženje azila koje garantuje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i pravo na azil shodno Povelji o temeljnim pravima EU.

Evropska komisija je osudila austrijsku kvotu za tražioce azila nazivajući je "inkompatibilnom" sa međunarodnim i pravom EU.

Sudeći po grčkom ministru za migracije, u toj zemlji je trenutno između 20.000 i 25.000 migranata i tražilaca azila, i to ne samo na ostrvima već i u Atini.

Rasteretiti Grčku

Izbeglice u kampu Idomeniju, 1. mart 2016.

Izbeglice u kampu Idomeniju, 1. mart 2016.

Humanitarna kriza u grčkoj prestonici je neizbežna, jer su vlasti nemoćne da obezbede osnovne potrebe kao što su hrana, voda i medicinska nega. Osim u privremenim skloništima i tranzitnim centrima koji su već puni, hiljade ljudi spava na otvorenom u Pireju, čekajući da budu premešteni u sklonište ili da nastave svoj put ka Idomeniju.

U proseku, svakoga dana iz Turske u Grčku dolazi između 2.000 i 3.000 ljudi. Grčka je zbog toga zamolila brodske kompanije da odlože prelazak sa Egejskih ostrva na kopno.

Dramatičan porast dolazaka u 2015. godini pogoršao je inače hronične nedostatke u grčkom sistemu za azil.

Uprkos reformama, ljudi se suočavaju sa brojnim preprekama da podnesu zahtev za azil, a uslovi za prijem tražilaca azila su neadekvatni.

Bez adekvatnog pristupa centru za registraciju, tražioci azila su u opasnosti da budu pritvoreni ili deportovani kao ilegalni migranti.

U znak priznanja da Grčka i dalje pati zbog ekonomske krize, ostale zemlje EU su se složile da u naredne dve godine iz Grčke premeste 66.400 tražilaca azila. Do 24. februara, skoro šest meseci nakon što su se oko ovog plana složili, premešteno je samo – 295 osoba.

"Zemlje EU bi, shodno planovima za premeštanje, trebalo brzo da počnu da ispunjavaju svoje obaveze i time rasterete Grčku", smatraju u organizaciji Human Rights Watch.

To znači da bi ljudima koji dolaze u Grčku trebalo omogućiti više informacija i brže procesuiranje zahteva i time napraviti prostora za relokaciju tražilaca azila iz Grčke i Italije u ostale zemlje EU. To, takođe, znači osiguravanje mesta za brže i bolje procesuiranje i proveru, čime bi prava migranata bila ispoštovana u potpunosti.

Dablinski sistem bi trebalo da zameni ravnopravniji mehanizam koji će svaki članicu EU učiniti odgovornom za ispitivanje svakog posebnog zahteva za međunarodnu zaštitu, smatra Human Rights Watch.

"Sa jedne strane, plan za premeštanje ljudi skrojen je tako da ublaži pritisak na Grčku, a sa druge strane pojedine države članice EU svojim stavovima doprinose da ova zemlja postane jedan masovan izubeglički kamp", kaže Eva Cossé.

"Ali, iznad svega, vlade ne uzimaju u obzir stvarni rizik od patnje hiljade i hiljade muškaraca, žena i dece koji neće imati razumnu šansu da dobiju zaštitu koja im je potrebna", zaključuje ona.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

XS
SM
MD
LG