Dostupni linkovi

logo-print

Dva pogleda na "Oluju"


Obeležavanje stradanja Srba u Oluji, Beograd, Foto: Vesna Anđić

Obeležavanje stradanja Srba u Oluji, Beograd, Foto: Vesna Anđić

Dve države se, povodom rata 1991-1995. sude pred Međunarodnim sudom pravde. Hrvatska je podnela tužbu za genocid protiv Srbije, a Srbija priprema protivtužbu, takođe za genocid. Da su pogledi u Beogradu i Zagrebu na akciju Oluja i dalje različiti, još je vidljivo svakog 4, odnosno 5. avgusta.

Savo Štrbac, direktor Veritasa:

Mi tugujemo, oni se raduju. Oni imaju tri praznika u jednom danu, a mi obilježavamo tužnu godišnjicu, jedan od najtužnijih dana u istoriji Srba.“

Drago Kovačević bivši gradonačelnik Knina, sada stanovnik Beograda, drugačije provodi svaki 4. odnosno 5. avgust pokušavši da se sačuva, kako kaže, od političkih zloupotreba:

„Ja sam jedan od retkih ljudi koji ne ide na ta javna obeležavanja, prosto ja taj dan provedem u tišini...To se ne sme zloupotrebljavati, to ne sme biti uzrok novih mržnji, novih podela.“

Kao što različito provode svaki početak avgusta, Savo Štrbac i Drago Kovačević, dva Srbina iz Hrvatske koji žive u Beogradu, različito gledaju i na to šta se dogodilo pre 14 godina.

Etnički inženjering


Savo Štrbac: Ova akcija nije bila samo vraćanje teritorija u ustavni poredak, kako to Hrvati kažu, već vraćanje tih teritorija bez srpskog življa. Hrvati kažu da je to bila legalna i legitimna akcija, a mi Srbi kažemo da nije bila ni jedno ni drugo, već da je to bila okupacija teritorije koja je bila pod zaštitom UN.

Foto: Vesna Anđić
Drago Kovačević: Ja sam napisao jednu knjigu koja se zove 'Kavez Krajina dogovoren u ratu'. Smatram da je Krajina mesto gde su Franjo Tuđman i Slobodan Milošević započeli rat, da je, zapravo, sve to što se dogodilo deo etničkog inženjeringa. Danas, na žalost, kada pogledamo mape, vidimo da smo dobili čiste jednonacionalne države.

O tome sta se događalo u avgustu 95-te godine beležimo još dva različita pogleda.

Istoričar Čedomir Antić:

"Jedan narod i jedna država koji tokom devet vekova nisu imali nezavisnist, koji su se, u trenucima kada su mogli da se opredele, opredeljivali za fašizam ili podržavali centralne sile, doživeli su da, uz pomoc demokratskih sila i uz sporazum sa Slobodanom Miloševićem, izvrše ono što nisu mogli ni totalitarni režimi Ante Pavelića i Adolfa Hitlera, da etnički očiste Hrvatsku.
"

Egzodus i zločini


Predsednica Helsinškog odbora Srbije za ljudska prava Sonja Biserko:

"S obzirom da je Helsinški odbor dosta radio sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske, ono što mogu da kažem jeste da je egzodus Srba iz Hrvatske posledica beogradske politike u prvom redu. A drugo, da je Hrvatska, nakon legitimne operacije Oluja, izvršila određene zločine i time stavila prepreku za povratak.
"

Istoricar Čedomir Antić vidi odgovornost režima Slobodana Miloševića na sledeći način:

„Ako se posmatra strogo pravno, Srbija je imala pravo da se brine za svoj narod u Hrvatskoj koji je preživeo genocid tokom Drugog svetskog rata. Međutim, Milošević je mogao Srbe da brani tako što bi internacionalizovao njihovo pitanje, tako što bi se borio za njihovu autonomiju, a ne tako što je, posredstvom njihove nesreće, njihove prethodne borbe, učvršćivao svoju poziciju i nekakve planove svog režima koji su retko bili državnički a često vrlo sebični.“

Da li naši sagovornici vide neke pomake u Srbiji i Hrvatskoj, ili su stajališta o akciji Oluja ista kao i ranije?

Čedomir Antic: Što se tiče Beograda, postoji nekakvo buđenje, dolaze predstavnici države na parastos i molibane, što mislim da je red. Kad je reč o Hrvatskoj, iako je za njih Oluja nacionalni i državni Panteon koji je neupitan, juče sam imao prilike da čujem da su u Zagrebu javno održani parastosi Srbima, što je vrlo dobro, jer to znači da je srpski narod (njih 5 od sto, koliko je ostalo), ipak, dobio pravo da iskaže svoj stav koji je znatno drugačiji od onog koji baštini zvanični Zagreb.

Sonja Biserko: U Hrvatskoj se čuju umereniji tonovi, Oluja se posmatra racionalnije i sa mnogo više kritike za zločine koji su učinjeni nakon nje. Sa druge strane, rekla bih da je u Srbiji taj negativni naboj, u vezi sa obeležavanjem godišnjice, malo manji nego što je bio prošlih godina. Iako je primetno da sve više krivi međunarodnu zajednicu za sudbinu Srba, za zaveru protiv Srba.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG