Dostupni linkovi

logo-print

Hrtkovački sindrom – 23 godine posle


Tabla na ulazu u selo

Tabla na ulazu u selo

Pre 23 godine, 6. maja 1992. godine, u Hrtkovcima na zboru građana, a u prisustvu Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, praktično je započeloproterivanje građana nesrpske nacionalnosti iz višenacionalne Vojvodine. Toga dana je pročitan spisak 17 "nepodobnih" građana hrvatske nacionalnosti, koji su pod pretnjama ubrzo morali da se isele, a 20 porodica hrvatske nacionalnosti nasilno je izbačeno iz svojih domova. Progon meštana nesrpske nacionalnosti zabeležen je i u drugim mestima - Slankamenu, Golubincima, Kukujevcima...

Hrtkovci su, međutim,ostali kao sinonim i simbol tih događaja iz ratnih devedesetih, kada je prema podacima Vojvođanskog kluba ubijeno ili nestalo 25 građana samo zato što su bili pogrešne nacionalnosti, na pogrešnom mestu. Sa druge strane, u ta naselja pristigli su ljudi srpske nacionalnosti, koje je slična nevolja iselila iz njihovih kuća u Hrvatskoj, a njihov suživot je u početku bio prepun napetosti i čak netrpeljivosti. Danas je u tim sremskim mestima situacija znatno drugačija, iako sećanje na hrvatkovački sindrom nije nestalo, kaže Andrej Španović, potpredsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća za Srem.

„Taj nemili događaj nas prati i podseća već 23 godine, i svake godine u nama budi jednu bojazan. Ja se ipak nadam da je sve to sada daleko iza nas, jer danas je situacija daleko bolja. U stvari, i Hrvati i Srbi su sada okrenuti istim, svakodnevnim problemima, i sve u svemu, sve je mnogo bolje nego pre 23 godine. Takođe, dolaze nove generacije, neopterećene tim događajima, one uspostavljaju između sebe drugačiju komunikaciju, i okrenute su budućnosti a ne prošlosti“, navodi Španović.

Na nacionalističke ispade tokom devedesetih i napade na domicilne Hrvate u Vojvodini, uglavnom su reagovali pojedinci i nevladine organizacije. Jedan od njih bio je Đorđe Subotić, tadašnji predsednik Vojvođanskog kluba. On današnju situaciju, međutim,vidi nešto drugačije.

„Vojislav Šešelj je na slobodi, i on je praktično jedini kome se sudilo za zločine proterivanja nesrpskog stanovništva, posebno Hrvata u Vojvodini. On pali zastave, koristi istu retoriku od pre, a treba podsetiti da je i počelo tako što je 1. maja 1991. godine zapaljena hrvatska zastava u Novom Slankamenu... Problem je što država ne reguje na njegove napade i retoriku, i svakako sve to može izazvati nemir kod građana hrvatske nacionalnosti. ..On bi hteo ponovo Veliku Srbiju, i ponovo pominje granice Karlovac-Karlobag- Ogulin, što svakako nije dobro. Dobro je da je država nakon paljenja zastave kasnije odreagovala, ali meni se čini da sve to ipak nije bilo iskreno", smatra Đorđe Subotić.

XS
SM
MD
LG