Dostupni linkovi

logo-print

Hroničar balkanskog paradoksa


Majkl Bouring

Majkl Bouring

Nezvanične statistike govore da se iz Subotice u Evropsku uniju nedeljno iseli oko 20 osoba, a da je poslednjih godina grad napustilo više hiljada građana.

Majkl Bouring, iz Velike Britanije je, međutim, zaključio da je zanimljivije živeti u Subotici, nego, recimo u Londonu, ili drugde u Evropskoj uniji, te je više od godinu dana stanovnik ovog severnobačkog grada.

U Srbiju je došao pre 12 godina kao umetnički fotograf, radeći na fotostorijama o životu na Balkanu i postao fasciniran ovim prostorom, za koji kaže da je prepun paradoksa. (Fotografije Majkla Bouringa možete pogledati ovde.)

Bouring je Englez rođen u Gani, kosmopolita je po uverenju i načinu života. Živeo je u zapadnoj Africi, centralnoj Americi, i gotovo svim evropskim metropolama, a zaustavio se ovde, na samoj granici Evropske unije.

"Došao sam pre 12 godina sa namerom da uradim projekat fotopriča o Balkanu za koji sam mislio da ću dovršiti za dva tri meseca. Ostao sam međutim sve do sada i nameravam dalje ovde da živim. Postao sam, na neki način, ovisnik o Balkanu", kaže Majkl Bouring.

On smatra da je život u Srbiji vrlo interesantan.

"Rekao bih, sasvim drugačiji od drugih delova Evrope. Ovde ste u Evropi, a opet ima mnogo toga što nije evropsko, mentalitet je sasvim drugačiji - potpuno različit od britanskog i uopšte zapadnoevropskog. To je za mene prostor potpunog paradoksa. U početku nisam mogao da razumem kako sve funkcioniše, ali sam na kraju počeo da shvatam kako ljudi razmišljaju, kako funkcionišu mnoge stvari. Ipak, još nisam uspeo da razumem zbog čega neke stvari tako funkcionišu", navodi naš sagovornik.

Bouring tvrdi da su ljudi u Srbiji vrlo gostoprimljivi i ljubazni.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

"Međutim, iznenada otkrijete da su nekako puni netrpeljivosit prema ljudima drugačije kulture ili religije, i to je za mene, takođe, paradoks jer Srbi su ne samo veoma ljubazni nego i veoma inteligentan narod - zapravo, ne samo Srbi, nego svi na Balkanu, vrlo su sličnog mentaliteta. Odlučio sam da ostanem ovde, jer mislim da je čitava ova zemlja epa i bogata. Imate divnu prirodu, mnoga prirodna bogatstva, šume i vode", kaže Bouring.

Majkl Bouring je živeo širom Srbije i nedavno je shvatio da mu Vojvodina, ipak, najviše odgovara.

"Sviđa mi se ovaj mirniji i opušteniji mentalitet i način života, a osim toga ja sam kao Londonac navikao na multikulturno okruženje. Volim kada su oko mene ljudi iz različtih sredina. Subotica je potpuno drugačija od ostalih gradova - jeste u Srbiji, i jeste evropski grad, ali je sve, ipak, drugačije. Na svakom koraku se oseća snažan uticaj austrougarskog nasleđa - arhitektura, koja je predivna, uređene ulice, drvoredi. Ljudi su mnogo smireniji, i iako žive sa istim problemima, nisu tako očajni kao u drugim krajevima Srbije", zaključuje on.

Za sebe Bouring kaže da je dokumentarni fotograf koji beleži život. Tokom boravka u Srbiji uradio je brojne fotostorije o životu na ovom prostoru prepunom paradoksa, ostavljajući svedočanstvo o detaljima i prizorima koji su bili deo subkulture ovog prostora. Uglavnom rađene u crno beloj tehnici, njegove fotografije su fotopriče o Beogradu koji nestaje, o životu na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine ili, pak, fotostorije o čovekovom doživljaju prostora.

Izlagao je na izložbama u Galerija Artget, CZKD, New Moment galery, na Mikser festivalu, ali i po evropskim prestonicama, pričajući svoju priču o Balkanu.

XS
SM
MD
LG