Dostupni linkovi

logo-print

Mihail Hodorkovski, žestoki kritičar Kremlja: Državne pare za Putinovu familiju


Mihail Hodorkovski

Mihail Hodorkovski

„Glas Amerike“, priredio Slobodan Kostić

Nekadašnji ruski oligarh Mihail Hodorkovski, koji trenutno živi u Švajcarskoj, pokrenuo je internet projekat „Otvorena Rusija“ kojim će pokušati da utiče na zbivanja u svojoj nekadašnjoj zemlji „političkim sredstvima“. U intervjuu za „Glas Amerike“ on prvi put govori o tome da li je svojevremeno, nakon što je oslobođen iz zatvora, pošto što ga je pomilovao ruski predsednik Vladimir Putin, obećao da se neće baviti politikom, i kakva je razlika između tajkuna iz Jeljcinovog i Putninovog vremena.

Glas Amerike: Koji je cilj vašeg projekta, da li brinete da bi ruski zvaničnici mogli da osujete vaše napore? Na kraju krajeva, ruska Vlada je nedavno organizovala sastanak posvećen „zaštiti nacionalnih interesa u informacionoj eri“?

Mihail Hodorkovski: Internet i mogućnosti koje on pruža imaće ključnu ulogu u novom projektu „Otvorena Rusija“. Međutim, mi se nećemo samo oslanjati na online tehnologiju, ima dosta ljudi sa tradicionalnim načinom razmišljanja, tako da ćemo koristiti i uobičajene načine komuniciranja. Direktna komunikacija će, u svakom slučaju, biti deo naših aktivnosti.

Suština projekta je da omogući proevropski orijentisanim delovima ruskog društva da međusobno komuniciraju, da se uzajamno sreću i nauče da rade u zajedničkm interesu. To znači da bi on trebalo da postane uticajna politička snaga u Rusiji. Mislimo da će za to trebati malo vremena, ali prvi korak su izbori koji se održavaju 2016. godine. Taj deo društva mora da iskaže svoje stavove mnogo glasnije nego što je to bio do sada slučaj, mada to možda neće dovesti do nekih konkretnih rezultata na izborima.

Na kraju krajeva, nije važno kako ljudi glasaju u Rusiji, već kako se ti glasovi kasnije grupišu.

Kada ste izašli iz zatvora rekli ste da niste zainteresovani za učešće u politici, ali ste nedavno izjavili da biste želeli da pomognete u rešavanju problema Rusije, ukoliko je to neophodno. Kako ste promenili stav?

Hodorkovski: Kao što sam i ranije govorio, nisam zainteresovan za bilo kakvu političku aktivnost, kako se ona obično razumeva. I dalje nisam zainteresovan za bilo kakvu političku delatnost u smislu sticanja uticaja nad birokratskim strukturama. Ali isto tako nemam nameru da odbacim odgovornosti za ono što sam govorio u prošlosti, uključujući to što sam rekao da moramo da utičemo na aktuelna zbivanja u Rusiji, i to političkim sredstvima.

Štaviše, kada su me pitali, da li sam spreman da u tome učestvujem i lično, odgovorio sam – „da, spreman sam“. Nikada nisam izbegavao takvu vrstu odgovornosti.

Drugo je pitanje, da li uživam u takvim stvarima? Ne, jer imam druga interesovanja u životu. Ne volim to, imam da radim druge stvari, ali mi se čini da bi bilo pogrešno da se u ovom trenutku stoji sa strane.

Hajde da se na trenutak osvrnemo na Ukrajinu, želeo bih da vam postavim ono večno pitanje – ko je odgovoran za sve što se tamo događa, i šta bi trebalo da se uradi?

Hodorkovski: Nisam promenio mišljenje, ono što je Putin uradio u Ukrajini je strahovita politička greška. Nesumljivo, pitanje Krima nije jednostavno. Za ljude u Rusiji Krim ima značenje nečeg svetog.

Govorio sam o tome i u prošlosti, uključujući i ono što sam pričao sa svojim ukrajinskim kolegama. Ipak, druga je stvar ukoliko smatrate da je to izbor između teritorije i četrdesetpetomilionske, snažne, bratske nacije. U svakom slučaju bih rekao da je ispravan izbor – prijateljstvo sa susedom.

Rusija nema mnogo iskrenih saveznika. Nema mnogo nacija, ljudi sa kojima delimo zajedničke istorijske korene. Ukrajinski narod je najveći od njih. Sada smo se posvađali, i posledice toga ćemo osećati decenijama.

Posvađali smo se oko granica koje, zapravo, u kontekstu ujedinjene Evrope i globalizovanog sveta, zapravo nemaju veliki značaj.

U principu, ja sam protiv granica u Evropi. Trebalo bi da se ljudi kreću bez bilo kakvih problema, da nemamo granica. Danas države pružaju ljudima ogromnu mogućnost da budu stvarni pobednici, za razliku od zemalja koje postavljaju različite prepreke ili ograničenja.

Dosta ljudi misli kako je pomalo neobično da vi, kao oligarh iz vreme predsednikovanja Borisa Jeljcina, a koji je ekstremno mnogo profitirao od spornih privatizacija u Rusiji tokom devedesetih, sada igra ulogu opozicionara. Šta mislite o načinu na koje su sprovedene privatizacije, posebno one u najunosnijem delu ruske ekonomije – energetskom sektoru?

Hodorkovski: Nema nikakve sumnje da je način na koji je sprovedena privatizacija doveo do ozbiljnih posledica u društvu. S druge strane, nema dilema da smo napravili neku vrstu fondova koji bi dovodili do manje otuđenja tokom pretvaranja vlasništva, bilo mnogo bolje.

Zapravo, mi smo izašli sa takvim predlogom pred rusku vladu 2003. godine. Nažalost, Putin je u to vreme očigledno već bio odlučio da preraspodeli najvrednije delove vlasništva svojim saradnicima, tako da on nije bio ni najmanje zainteresovan da izvrši deobu imovine tako da bi od toga imala korist čitava zemlja.

Sada vidimo, da se pod parolama o nacionalizaciji, odvija proces prebacivanja imovine u džepove ljudi iz najužeg Putinovog kruga saradnika. Kao rezultat toga, vidimo kako cene u naftnom sektoru rastu, dok njihov udeo u budžetskom doprinosu upadljivo opada.

Koja je, prema vašem mišljenju glavna razlika između oligarha iz Jeljcinovog okruženja i onih koji su izrasli iz šinjela Vladimira Putina?

Hodorkovski: Ukoliko upoređujem uticaj velikih preduzetnika tokom Jeljcina sa onim što vidim tokom Putinove ere, mogu da zaključim kako bi bilo teško da zamislim ovog prvog, uprkos njegovom problematičnom karakteru, kako daje milijarde rubalja iz federalnog budžeta svojim najbližim saradnicima, pa čak i članovima porodice. Osim toga Jeljcinov krug je bio manji, pa samim tim i njihovi apetiti su bili znatno umereniji.

Da li razmišljate o povratku u Rusiju? Šta biste uradili kada bi vas Putin iznenada pozvao i ponudio vam mesto premijera?

Hodorkovski: Teško mi je da zamislim situaciju u kojoj osoba koja je isključivo usmerena na vlast, sa željom da ostane doživotno na čelu zemlje, napravila bilo kakvu korak – bez obzira koliko bi to donelo dobra čitavoj zemlji – koji bi vodio ka gubljenju moći, organizovanju poštenih izbora ili omogućavanja da dođe do regularne smene vlasti na pravim izborima, što bi za mene bio jedini ispravan pristup.

Za kraj, kakva su vaša predviđanja o onome što će se događati u neposrednoj budućnosti u Rusiji... optimista se, pesimista ili nešto treće?

Hodorkovski: Ruska istorija traje već duže od hiljadu godina. Siguran sam da će bez obzira šta sadašnji režim radi, Rusija opstati. U prošlosti smo imali mnoge neprijatne režime, ali smo ih nekako preživeli. Preživećemo i ovaj.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG