Dostupni linkovi

logo-print

Hoće li žrtve Miloševićevog režima dobiti primerenu odštetu


Beogradski Fond za humanitarno pravo koji se bavi žrtvama ratova u 90-im godinama najavio je žalbu na visinu odštete koju država Srbija treba da isplati petorici kosovskih Albanaca, nevino uhapšenim i maltretiranim u zatvorima 1999. godine. Takođe, Fond traži da se izajednači tretman žrtava Miloševićevog režima sa žrtvama komunističkog režima kojima se isplaćuje odšteta i bez sudskih odluka.

Fond za humanitarno pravo najavio je žalbu na presudu Prvog osnovnog suda, kojom je državi naloženo da petorici kosovskih Albanaca isplati odštetu od 1,3 miliona dinara jer su 1999. godine bili nezakonito pritvoreni od osam do 17 meseci i jer su ih zlostavljali pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije.

“U ovom slučaju sud je usvojio tužbu i dosudio, po nama, veoma ponižavajuće iznose žrtvama torture i nezakonitog pritvora Smatramo da je iznos od 200.000 odnosno 300.000 dinara, koliko su neki od njih dobili, zaista ponižavajući. Ja bih podsetila da je bivši načelnik vojne bezbednosti Aca Tomić za tri meseca provedena u pritvoru prilikom akcije Sablja nakon ubistva Đinđića, dobio šest miliona dinara”, kaže Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo.

Trenutno se vode postupci vezani za još 52 žrtve koje su bile nezakonito pritvarane.
Jedan od njih je Smail Gaši koji je proveo 14 i po meseci u zatvorima 1999. godine, najpre na Kosovu a zatim u Požarevcu.

Suđeno mu je u Nišu i posle nekoliko ročišta pušten je bez presude. On je uhapšen, kaže, samo zato što je Albanac.

“Nisu me uhvatili sa puškom, ništa nisam uradio, sedeo sam sa decom kad su došli. Moja porodica puna četiri meseca nije znala gde sam ja”, priseća se Gaši.

O odnosu prema njemu u zatvorima kaže:

“Grdno, da grđe ne može biti. Prebijali su me, vređali...sve što se može zamisliti... “

Sudilo mu se u Nišu.

”Govorili su: pucali ste na policiju, hteli ste Veliku Albaniju. Onda su me samo iznenada pustili, a kasnije sam čuo od žene, neću da vas lažem, reći ću vam sve, da je ona platila advokatu u Merdaru 10.000 maraka”, kaže Gaši.

Vrednosni haos u društvu

Inače, kako saopštava Fond za humanitarno pravo, žrtve etnički motivisanih zločina, ne samo na Kosovu već i u Hrvatskoj, BiH, pa i u samoj Srbiji, pre svega u Sandžaku, od pada Miloševićevog režima pokrenule su stotine postupaka za naknadu štete protiv Republike Srbije.

Kakav je odnos pravosuđa prema žrtvama iz 90-ih svedoči naša sagovornica iz Fonda za humanitarno pravo:

"Videlo se da sudije ne razumeju i da ne žele da prihvate da su ti ljudi došli da traže pravdu”, navodi Sandra Orlović.

“U sudnici se mogao primetiti prezir, neprijatna atmosfera, videlo se da sudije ne razumeju i da ne žele da prihvate da su ti ljudi došli da traže pravdu”, navodi Sandra Orlović.

Kako se takav odnos može razumeti? Profesor Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da je to posledica vrednosnog haosa u srpskom društvu nastalog rehabilitacijom Miloševićeve partije bez prethodnog jasnog stava prema onome šta se događalo u 90-im godinama.

“Ne znam ni za kakvu diskusiju u SPS-u o tome šta je Milošević grešio, u čemu se sastoji promena u današnjem SPS-u, osim u evropejstvu. Ako nemate takvu diskusiju, onda je normalno da kritičnost prema toj vlasti bude smanjena”, ocenjuje Vojin Dimitrijević.

Fond pokreće inicijativu da nova Vlada primeni i na žrtve Miloševićevog režima iste standarde kao i prema žrtvama komunističkog režima za koje je Ministarstvo pravde donelo odluku o plaćanju odštete i bez sudskog procesa.

Kako je moguće da više ima razumevanja za žrtve od pre 50 i više godina nego za one u nedavnoj prošlosti koji su stradali samo zato što su propadnici druge nacije i vere?

To je deo tog nacionalizma koji je tada bio i koji i danas postoji, kaže profesor Dimitrijević.

“Taj nacionalizam se ispoljava kao veliko samosažaljenje, da je moja nacija prošla gore nego sve druge, da su svi drugi krivlji nego mi i da moramo da budemo prema drugim nacijama podozrivi”, pojašnjava Dimitrijević.

Na osnovu odluke MInistarstva pravde, na adresu 15 bivših Golootočana stiglo je obaveštenje da će im za svaki dan proveden na tom čuvenom mučilištu država isplatiti po sedam evra.

Hoće li ikada takav dopis, makar i sa simboličnom odštetom, stići i na adrese na Kosovu, BIH i Hrvatskoj? Odgovor se očekuje od nove vlade. U staroj, koja obavlja tehničke poslove, nismo uspeli da nadjemo sagovornika.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG