Dostupni linkovi

Hoće li Srbija pomagati Rusiji u Siriji?


Zajednička vojna vježba Rusije i Srbije, novembar 2014.

Zajednička vojna vježba Rusije i Srbije, novembar 2014.

Još nema zvanične reakcije iz Ministarstva odbrane o medijskim napisima da bi Vojska Srbije mogla da sa ruskim snagama učestvuje u humanitarnim akcijama u Siriji. Nezvanično u resornom ministarstvu navode da Srbija može dati svoj doprinos kroz prikupljanje humanitarne pomoći. Analitičari upozoravaju da Srbija ne može da se meša u sirijski konflikt, a da ne ugrozi politiku vojne neutralnosti.

Ministarstvo odbrane Rusije saopšlio je nedavno da postoje predlozi da se u humanitaranu pomoć sirijskom gradu Alepu, u kome je hiljade ljudi pod opsadom bez hrane i vode, osim međunarnodnih organizacija, uključi i nekoliko zemalja. Rusko ministarstvo se istom prilikom zahvalilo "narodima Kine i Srbije koji su prvi pružili podršku rusko-sirijskoj inicijativi za sprovođenje humanitarne operacije".

"Računamo na dalje praktične korake te dve zemlje i njihovih ministarstava odbrane u podršci naporima Rusije da obezbedi humanitarnu pomoć stanovnicima Alepa", navodi rusko Ministarstvo odbrane.

U Beogradu za sada nema zvaničnih reakcija.

"Mi možemo da se angažujemo samo na prikupljanju humanitarne pomoći, koja bi potom preko Rusije bila upućena u Siriju", rekao je za beogradski "Blic" anonimni izvor iz Ministarstva odbrane.

O kakvoj humanitarnoj pomoći je reč i kada bi ona trebalo da bude isporučena – pitanja su koja smo poslali na mail Ministarstva odbrane, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Zajednička vojna vježba Rusije i Srbije, novembar 2014.

Zajednička vojna vježba Rusije i Srbije, novembar 2014.

Direktno angažovanje snaga odbrane treba najpre da prođe proceduru u Narodnoj skupštini i u tom pogledu jasno je da Srbija može da učestvuje samo u formatu koji je definisan u mandatu Ujedinjenih nacija i kroz saradnju sa EU, konstatuje vojni analitičar Aleksandar Radić.

"S jedne strane, predlog da se pošalje humanitarna pomoć je nesporan, ali identifikovao bi Srbiju kao jednu od zainteresovanih strana da podrže jednu političku opciju u Siriji, što sa stajališta politike Srbije kao vojno neutralne zemlje – koja inače ima problema u balansiranju – može da izazove neprijatne posledice. Nema govora o mogućnosti da Srbija bez narušavanja vojne neutralnosti učestvuje u misijama NATO, unilateralnim misijama nekih NATO članica, kao što su Amerikanci vodili, ili u misijama sa Rusijom ili bilo kojom trećom zemljom", objašnjava Radić.

Za Pavla Jevremovića, diplomatu i bivšeg predstavnika Srbije u Ujedinjenim nacijama, poziv koji je Rusija uputila Srbiji nije iznenađenje, pošto je Srbija dobila pozitivne ocene tokom izbegličke krize.

"Držanje Srbije u ovoj konkretnoj situaciji je dosta dobro, pa ako može da pomogne, ne vidim da bi to bilo nešto pogrešno", smatra Jevremović.

Spekulacije u vezi sa zajedničkim učešćem srpske i ruske vojske u Siriji izbile su u javnost mesec dana uoči najavljene dve vojne vežbe snaga Srbije i Rusije, a koje će se održati na teritoriji Srbije.

Pažnje nikad dosta

Na pitanje da li bi na Zapadu ovo moglo da bude protumačeno kao još jedan korak u približavanju Beograda i Moskve, Aleksandar Radić odgovara povrdno.

Aleksandar Radić

Aleksandar Radić

"Mislim da su na Zapadu to već pročitali kao poruku da se ponovo potvrđuje da Srbija ima neke posebne veze sa Rusijom, iako onoliko koliko za sad možemo da sagledamo situaciju, Moskva je sa svoje strane inicirala predlog. Ne postoji do sada ni jedan indikator da je Srbija bilo šta konretno preduzimala u smeru bilo koje forme angažovanja na prostoru Sirije", ocenjuje Radić.

Srbija je u Partnerstvu za mir, podseća Pavle Jevremović, ali dodaje da je potreban oprez u spoljnoj politici Srbije.

"Raspoloženje je takvo, verujem, i među ljudima koji formiraju politiku ove zemlje da se drže oprezno i srednje linije. Dosta je bilo ratova na naš račun, tako da mislim da ovog puta treba da budemo pažljivi", upozorava Jevremović.

Tek kada svi akteri na terenu odluče da zaustave konflikt u Siriji, došlo bi vreme da pričamo o tome da li Srbija treba da učestvuje u misiji UN, smatra Radić. Međutim, u situaciji kada se iz dana u dan menjaju savezništva u Siriji, za Srbiju nije svrsishodno da se meša u taj konflikt, zaključuje naš sagovornik.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG