Dostupni linkovi

logo-print

Hoće li Srbi južno od Ibra konačno postati vidljivi Beogradu?


Kosovski Srbi na pijaci u Gnjilanima, 2010. godina

Kosovski Srbi na pijaci u Gnjilanima, 2010. godina

Hoće li Beograd, napokon, prestati da svoje sunarodnike na Kosovu deli na Srbe severno od Ibra i na one južno od Ibra? Ovi drugi, iako skoro dvostruko brojniji od etničke braće sa severa, samo zato što je deo njih pristao da učestvuje u pravno-političkom okviru Kosova, od strane svih dosadašnjih srpskih vlada bili su, u najboljem slučaju ignorisani, a u najgorem, percipirani, a neretko i etiketirani, kao nepodobni Srbi, čak i kao izdajnici i Tačijevi Srbi.

Dan posle parafiranja briselskog sporazuma, na nekom opskurnom sajtu koji se pompezno nazvao Fond strateške kulture, etničku braću sa juga kao Tačijeve Srbe označio je Marko Jakšić, severnokosovski moćnik i poslanik Demokratske stranke Srbije, ali nisu ih bitno drugačije doživljavale ni sve dosadašnje elite vlasti u Beogradu..

Nedavno je, međutim, liderima sa severa Kosova iz prestonice poručeno da nisu jedini Srbi dole jer postoje i oni južno od reke Ibar. Da li u ovome neku naznaku promene odnosa prema Srbima u opštinama južno od Ibra vidi Bojan Stojanović, predsednik decentralizovane opštine Gračanice?

“Videćemo, ima određenih indicija, ali se još uvek ništa konkretno nije desilo. Ja još nisam dobio nijedan zvaničan poziv iz Beograda, gde bi neko rekao: dobro, vi koji ste prepoznali tu priču pre nas, hajde da vidimo šta vi imate da kažete. Znate, kod nas se patriotizam kupuje po potrebi i kupuje se na kašičicu, dakle, dozirano, onoliko koliko mislite da treba da iscrpite iz tog rezervoara za ono što vam u određenom momentu treba. Opstanak naroda i očuvanje identiteta naroda na prostoru Kosova – evo, sad pričam kao Srbin južno od Ibra, gde nam je skoro sve što imamo kao identitet – nema alternativu. I mi smo to prepoznali pre sedam godina i krenuli da se borimo upravo za to. Nije nam bilo lako i neće nam biti lako ni sada - zajedno sa Vladom Srbije ili bez Vlade Srbije, svejedno. Imamo još puno izazova, ali ako budemo nastavili da se delimo, nećemo postići apsolutno nikakav rezultat“, upozorava Stojanović.

Patriotizam kao poštapalica za nedostatak argumentacije

Realnost odnosa unutar srpske zajednice na Kosovu veoma je teška. Ona je komplikovana čak i u okviru te zajednice južno od Ibra. Tamo je prisutna stvarnost dve vrste politički aktivnih Srba. Jedni pripadaju strankama čije je sedište u Beogradu i oni učestvuju u već umirućim institucijama Srbije. Beograd ni sa njima nije dovoljno radio, očekujući da će biti zadovoljni idejom zajednice srpskih opština. Oni su, međutim, kad su shvatili da će ta zajednica ostati u okviru kosovskih zakona, izrazili veliko nezadovoljstvo jer su, ostavši u institucijama Srbije, lojalni Beogradu, doživeli da ih je sad Beograd ostavio na cedilu, kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. On ukazuje na to da su političke opcije Srba koje su se još 2005. godine opredelile za učešće u kosovskim institucijama u međuvremenu znatno ojačale.

Dušan Janjić

Dušan Janjić

Upitan da li je aktuelna vlast to shvatila, pa otuda i odustala od podele na Srbe severno od Ibra i Srbe južno od Ibra, Janjić kaže:

“Mislim da je ona više naterana realnošću i promenama unutar srpskog političkog života na Kosovu da se otvori prema njima nego što ima neki jasan plan šta bi radila. Ja ću vam reći jedan primer: i dalje inicijative za susret dolaze od strane Srba sa Kosova, a ne iz Beograda. Kad je pozivao na konsultacije, Beograd je zvao sve Srbe koji učestvuju u institucijama Republike Srbije, dakle, ne samo sa severa nego i s juga, ali nikada nije zvao Srbe koji su u kosovskim institucijama. Sada će jednostavno to morati da uradi jer je realnost promenjena, pri čemu su se Srpska demokratska stranka i Samostalna liberalna stranka nametnule kao nezaobilazni činioci te komunikacije ili kao most između Srba s Kosova koji nisu učestvovali u institucijama Prištine i Beograda sa kosovskom vlašću”, kaže Janjić.

Sada predstoji period da vidimo da li ćemo mi kosovski Srbiji da se ujedinimo i ko to stvarno i funkcionalno radi za interese srpskog naroda na Kosovu, kaže Bojan Stojanović:

“Patriotizam čak ni retorički ne znači ništa – to je poštapalica za nedostatak argumentacije. Ako ne proizilazi iz glagola ‘raditi’, za svoj narod, on neće značiti apsolutno ništa. Mi smo tu, nemamo drugo opredeljenje, Srbi smo, kosovski Srbi, koji žele da budu uz Beograd, tu ništa nije sporno, ali moraju da nas shvate i razumeju da mi moramo da budemo i na toj liniji da ne smemo da zatvorimo vrata ni Prištini. Ukoliko želimo da postignemo boljitak za srpski narod dole i otvorimo neku perspektivnost, kako bi krenula deca da se rađaju, kako bismo imali dva procesa neophodna za nacionalnu strategiju – to je kolevka i grob”, kaže Bojan Stojanović.

Nagoveštavao se tokom briselskih pregovora i susret političkog vrha iz Beograda sa liderima Srba u južnim enklavama koji učestvuju u kosovskim institucijama. Do takvog zvaničnog susreta još nije došlo, ali čini se da Beograd više neće moći da stavlja u zagrade srpsku zajednicu južno od Ibra, koja sa 80.000 građana predstavlja dve trećine Srba na Kosovu.

Tim pre što se pokazalo da je aktuelna vlast Srbije, za razliku od svih prethodnih, shvatila ono što je dobar deo političkih lidera Srba južno od Ibra razumeo još pre osam godina - da je normalizacija odnosa sa Kosovom nužna ne samo zbog nekakvih formalnih koraka i stepenika Srbije na putu ka EU nego zarad samog opstanka - kako Srba na Kosovu, tako i čitave Srbije.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG