Dostupni linkovi

logo-print

Nakon pobjede Sirize: Hoće li domino efekat zahvatiti i Balkan


Ulice Atine

Ulice Atine

Nakon istorijske pobede grčke levice okupljene oko koalicije Siriza, koja će imati većinsku vlast u parlamentu te zemlje, postavlja se pitanje hoće li eho trijumfa zahvatiti zemlje bivše Jugoslavije. Pojedini politički funkcioneri Srbiji u ovom događaju vide naznaku da je vreme da stranački kurs okrenu ulevo, no poznavaoci prilika upozoravaju na moguću zloupotrebu Sirizinih ideja u dnevnopolitičke svrhe.

Koliko će eho partizanskog klasika „Bella ciao“, uz koji su pristalice i članovi Sirize proslavili pobedu svoje političke opcije i otvaranje nove stranice u istoriji Grčke, kako je to formulisao lider koalicije Aleksis Cipras, dopreti do drugih delova Balkana? Za sada se može reći da su pobedu Sirize zdušno pozdravili i levičari izvan granica Grčke.

Levi samit Srbije – mreža koja okuplja levičarske organizacije, radnike, studente i teoretičare – pomno je pratio grčke izbore. Miloš Baković Jadžić, član Levog samita, kaže da je pobeda Sirize dobra poruka za novu levicu. Ipak, dodaje on, Grčka ima dug kontinuitet borbe za levičarske ideje, pa ne treba očekivati da će se nešto slično ovde desiti preko noći.

„Možda još uvek nije vreme za tako organizovanu partiju, ali jeste svakako za jedan levi pokret koji bi doneo alternativnu politiku. Najvažnije je da se pokaže da postoji iskrena želja da se tamo sprovedu promene i da možemo mi svi u regionu reći da ima smisla taj slogan da je nada pobedila i da na tim temeljima možemo graditi nešto slično i ovde“, kaže Baković.

Pojedini analitičari i poznavaoci prilika vide pobedu koalicije radikalne levice kao način da se politika koju sprovodi ova koalicija proširi na druge balkanske zemlje.

Srećko Horvat

Srećko Horvat

Filozof Srećko Horvat smatra da je Siriza i pre ove pobede bila podsticajna za jačanje levih alternativa na prostoru bivše Jugoslavije i daje primer Slovenije, gde je u parlament ušla mlada stranka Združena levica, na čijem je osnivanju bio Cipras.

„Živimo u uvjetima globalnog kapitalizma, tako da su i problemi s kojima se suočavamo na svakodnevnoj razini u politici i društvu su problemi koji postoje i u Srbiji i u Hrvatskoj i u Grčkoj. Jedna od prvih mjera koja bi se zapravo već mogla reflektirati i na zemlje Balkana jeste zagovaranje Sirize i njenih ekonomista da se u Evropskoj uniji održi konferencija o dugu, po uzoru na slavnu konferenciju iz 1953. godine u Londonu, kada je Njemačkoj oprošteno 70 posto duga“, ističe Horvat.

On dodaje da je politika borbe protiv mera štednje, koju zastupa Cipras, takođe nešto što bi se moglo preneti na eks-Ju prostor.

S druge strane, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da se Grčka i Srbija nalaze u različitim situacijama, te ne vidi ni mesta za ekonomske poteze koje najavljuje Siriza.

„Kod nas su levičarske ideje disperzovane na mnogo partija. Rekao bih da i vladajuća stranka ima dosta levičarskog u sebi. Tako da ne mogu ekskluzivno da kažem da kod nas nema levičarskih ideja u mnogim od stranaka koje su sada na vlasti ili čak u opoziciji. Mi imamo i previše levice u mnogim aspektima našeg javnog života“, kaže Stevanović, te dodaje:

„Druga stvar, da biste imali neku starovremensku levicu kao što je Siriza, morate imati solidarnost u temelju društva, a kod nas je ona, nažalost, potpuno izumrla. Tako da nije dobar kontekst da biste imali takve stranke.“

Aleksis Cipras

Aleksis Cipras

Opasnost od "kidnapovanja" Sirize

Sudeći po trenutnom stanju stvari u Srbiji, čini se da se na političkoj sceni zapravo konsolidije samo desnica, koja se okuplja oko Sande Rašković Ivić, liderke Demokratske stranke Srbije.

U međuvremenu, konzervativna naprednjačka vlast, potpomognuta socijalistima, sprovodi restriktivne mere štednje, privatizacije javnih preduzeća, čemu je prethodilo donošenje kontroverznog Zakona o radu.

No, odgovor parlamentarnih stranaka koje su, barem načelno na levom spektru, nije previše snažan. Opoziciona Demokratska stranka, inače članica Socijalisičke internacionale, i sama je u vreme dok je bila na vlasti više naginjala politici centra, pa čak se primicala i desnom spektru.

Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe demokrata, kaže za RSE da DS mora svoju politiku okrenuti ulevo.

„Činjenica je da će cela politička mapa Balkana i južne Evrope doživeti značajne promene. DS mora imati odgovor na to. Sigurno će doći do konsolidacije i reorganizacije levice. Kada to kažem, mislim na levicu u širem smislu: tu spadaju i socijaldemokrate i razni socijalisti, čak i socioliberali. Taj front treba da bude što jedinstveniji i ne treba izbacivati ljude zato što se neko razlikuje u odnosu prema preduzećima. Svi koji su socijalni liberali su dobrodošli u taj front“, kaže Stefanović.

Novoizabranom premijeru Grčke iz Srbije je među prvima čestitao Aleksandar Vulin, ministar rada i predsednik Pokreta socijalista, koji se sa Ciprasom u Beogradu sastao krajem prošle godine. Tom se prilikom prvi čovek Sirize video i sa mliderom SPS-a i šefom diplomatije Ivicom Dačićem, čiji se levi politički kredo gubi u konformizmu dnevne politike koja ga održava u čvrstoj koaliciji za mekom desnicom Aleksandra Vučića.

Srećko Horvat upozorava da postoji opasnost da deo stranaka „kidnapuje“ program Sirize.

„Radi se o tome da je, na primjer, Vulin koji je dočekao Ciprasa u Srbiji, ministar u ministarstvu koje je donelo jedan od najgorih zakona o radu posljednjih godina u Srbiji. Upravo te stranke koje sada slave pobjedu Sirize u praksi provode sve one mjere koje su potpuno u suprotnosti sa točkama programa Sirizinog programa. To je opasno, jer će mnogi sada pokušati iskoristiti Sirizu za vlastite lokalne ciljeve koji, po mom mišljenju, nemaju veze sa pravom ljevom politikom“, objašnjava Horvat.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG