Dostupni linkovi

Hoće li se "resetovati" odnosi Beograda i Zagreba


Zastave Srbije i Hrvatske

Zastave Srbije i Hrvatske

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da treba resetovati odnose sa Hrvatskom sa kojom su, od dolaska nove vlasti u Srbiji odnosi praktično zamrznuti. To se dogodilo pošto je predsednik Srbije Tomislav Nikolić najpre rekao da je Vukovar srpski grad, a zatim i da se u Srebrenici nije dogodio genocid.

Nova vlast, čiju ulogu u devedesetim godinama dobro pamte u regionu, ovakvim istupima nije mogla da uveri svoje partnere u regionu da se promenila. Naprotiv. Kakve su šanse da se nastavi putem normalizacije srpsko hrvatskih odnosa?

Premijer Dačić je upotrebio izraz “resetovanje” za ono što treba da usledi između Srbije i Hrvatske, nakon totalnog političkog zahlađenja. Predsednica Helsinškog odbora za Srbiju Sonja Biserko, dobar poznavalac srpsko hrvatskih odnosa, podseća kada je ovaj kompjuterski jezik ušao u diplomatiju.

“Amerikanci su svojevremeno govorili kako treba resetovati odnose sa Rusijom. Znači, da se postave na novoj osnovi. Kao kad se ugasi kompjuter, pa se ponovo pokrene”, kaže Biserko.

Tomislav Žigmanov, vojvođanski publicista, kaže da odnose između Hrvatske i Srbije treba nastaviti tamo gde su zastali, a ne počinjati od nule, kako to sugeriše izraz resetovanje.

“Sama sintagma resetovanje je nedovoljno jasna, jer ona pokazuje da treba postojeće stanje zatvoriti i stvari posložiti ispočetka. Čini mi se da odnose između Srbije i Hrvatske nije moguće na taj način otvoriti. Sigurno je da bi valjalo nastaviti na tragu onoga što je do sada uspostavljeno i pokazalo se kao dobro”, ocenjuje Žigmanov.

Resetovanje ili nastavak tamo gde se stalo, tek na relaciji Beograd-Zagreb, kako saznajemo, priprema se susret na premijerskom nivou.

“Mislim da je izjava premijera Dačića dobrodošla sada kada je Hrvatska pred vratima EU, da je neophodno da se Srbija na jedan pozitivniji način postavi prema toj činjenici. Ovo je novi početak, nadam se da će imati i sadržaja, a ne samo da se zadrži na nivou izjave”, kaže Sonja Biserko.

“Ono što treba i na jednoj i na drugoj strani, ne samo verbalno nego i stvarno, to je spremnost i politička volja”, kaže Tomislav Jakić, spoljnopolitički analitičar i bivši savetnik predsednika Mesića.

“Mi za sada imamo na srpskoj strani izjave spremnosti i istovremeno izjave političkog karaktera, doduše na drugim područjima, koje tu spremnost jako otežavaju iz hrvatske perspektive. A sa druge strane, na hrvatskoj strani nemamo čak ni spremnost. Prema tome, ključ je politička volja”, kaže Jakić.

O susretu predsednika

Da li je zahlađenje odnosa - a podsetimo predsednik Hrvatske Ivo Josipović nije došao ni na inaugraciju predsednika Srbije Tomislava Nikolića - posledica spornih izjava ili je u pitanju odmak pre svega zbog prošlosti današnjih vodećih političara u Srbiji koji su izrasli u 90-im godinama na talasu ratne, nacionalističke euforije u Srbiji?

“Prošlost je jedan dio rezerve, rezerve većim dijelom potiču od izjave o Vukovaru kao srpskom gradu i izjave o Srebrenici da nije bilo genocida”, smatra Jakić.

“Predsednik Srbije ima određenu vrstu političke odgovornosti kada je u pitanju njegov odnos prema Hrvatskoj u 90-im godinama, što dodatno usložnjava te relacije. Slično je i sa predsednikom Vlade koji je bio u to vreme glasnogovornik SPS, na čijem se čelu nalazio Slobodan Milošević”, podseća Žigmanov.

Sonja Biserko

Sonja Biserko

Izjave o Vukovaru i Srebrenici koje su bile povod za zahlađenje srpsko hrvatskih odnosa nisu posledice nedovoljnog diplomatskog, odnosno državničkog iskustva novog predsednika, smatra Sonja Biserko, već su to nepromenjeni stavovi iz 90-ih.

“Njemu treba još mnogo vremena da shvati realnost u regionu, a i u samoj Srbiji. Ne znam da li će u tom pravcu da se menja, ali da bi region dobio na dinamici, potrebno je da se i predsednik Srbije promeni i prilagodi novoj stvarnosti”, smatra Biserko.

Resetovanje odnosa, o kojima govori premijer Srbije, najpre će biti vidljivo u najavljenom susretu dva predsednika Vlade. Da li će ubrzo slediti i prvi susret dva predsednika, pitali smo naša tri sagovornika.

”Ja nisam u poziciji da to procenim. Ne znam”, kaže Jakić, a Biserko smatra da "u velikoj meri zavisi od toga kako će se Tomislav Nikolić dalje ponašati, da li će shvatiti da regionalna saradnja zahteva mnogo više diplomatije i mnogo više kompromisa.”

Žigmanov ocenjuje:

”Sigurno da će doći do susreta, kao i do sada, na marginama nekih skupova. Da li će imati status službenog ili bilateralnog susreta, to će se videti.”

Za celi region vrlo je važna komunikacija dve države pred kojima je još mnogo otvorenih pitanja - od sudbine međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom, do rešavanja problema nestalih, prognanih, pa i nekih otvorenih pitanja sukcesije.

Ne moraju predsednici u prijateljskom ćaskanju da se šetaju opatijskom rivom i beogradskom Knez Mihajlovom ulicom, ali ono što bi morali da učine je da svojim potezima barem to ne onemogućavaju svojim građanima. Više od toga sigurno očekuje Brisel, ali to ostavimo evropskoj administraciji da svojim kanalima ispostavi kome treba.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG