Dostupni linkovi

logo-print

Hoće li biti povučene tužbe za genocid


Sedište Međunarodnog suda pravde

Sedište Međunarodnog suda pravde

Jedna izjava hrvatskog predsednika Ive Josipovića aktualizovala je pitanje da li su Srbija i Hrvatska na putu da odustanu od tužbe i protivtužbe za genocid pred međunarodnim sudom pravde.

Sada su neke nove okolnosti u odnosima dve države, nego kad su tužbe podnete, rekao je hrvatski predsednik upitavši se zašto se ne bi rešilo razgovorom i dogovorom umesto tužbama, ako se to može.

U Beogradu, za sada, nema reakcija zvaničnika. Ali, nedavne razmenjene poruke i izjave, skorašnji susret dva predsednika Josipovića i Tomislava Nikolića u Zagrebu povodom ulaska Hrvatske u EU, potvrđuju da se odnosi relaksiraju. To je klima u kojoj krajem nedelje u Beograd dolazi hrvatska ministarka inostranih poslova Vesna Pusić. Da li to može biti jedna od tema razgovora pitali smo zagrebačkog profesora Žarka Puhovskog.
Žarko Puhovski

Žarko Puhovski


„To će biti jedna od usputnih tema razgovora, ali sasvim sigurno se o tome ništa neće odlučivati.“

U javnosti se spekuliše da do smekšavanja dolazi nakon poslednjih oslobađajućih presuda hrvatskim generalima, kao i srpskim visokim vojnim i policijskim zvaničnicima kojima nije dokazano učešće u zločinačkom poduhvatu sa namerom da se izvrše masovni zločini, i koje obesmišljavaju tužbe za genocid. Međutim, profesor međunrodnog prava Tibor Varadi kaže da pravno posmatrano nema nikavih preokreta.

„Ni Gotovina, ni Markač, ni Perišić, ni Stanišić, ni Simatović nisu bili optuženi za genocid. A pred Međunarodnim sudom pravde je relevantan samo genocid. No, ako to pravno nije direktan preokret, to može da omogući suočavanje sa dosta jednostavnom istinom da šanse nemaju ni tužba ni protivtužba, a dalji proces bi mogao da naškodi dobrosusedskim odnosima ili procesima koji idu u pravcu dobrosusedskih između Srbije i Hrvatske“, ocenjuje Varadi.

Najbolja solucija

Jedan od razloga zašto se sudi pred međunarodnim sudovima je neefikasnost domaćeg pravosuđa. Ali, tu se stvari menjaju, tvrdi tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević. Napravljeni su veliki iskoraci u saradnji tužilaštva dve države i kad je u pitanju procesuiranje najvećih zločina i kad je u pitanju rešavanje sudbine nestalih što Hrvatska stavlja kao uslov za odustajanje od tužbi za genocid.
Vladimir Vukčević

Vladimir Vukčević


„Naš rad na procesuiranju ratnih zločina, kako u Hrvatskoj tako, posebno, u Srbiji, pokazuje da su se ti odnosi poboljšali. Svakim danom su sve bolji i bolji. Ne zaboravite da smo mi procesuirali jedan od najvećih zločina u Hrvatskoj, na Ovčari, u Lovasu, što je doprinelo međusobnom poverenju", kaže Vukčević navodeći i pronalaženje jedne masovne grobnice u Hrvatskoj na osnovu iskaza svedoka.

A na pitanje o logorima u Srbiji u kojima su zatvarani, mučeni a neki Hrvati i ubijani, samo je nagovestio neke nove informacije:

„Mislim da smo napravili određeni pomak. Ne može se predvideti kad će šta da se desi, ali da se na tome radi, radi se.“

Hoće li ovi argumenti imati odgovarajuću težinu u Hrvatskoj? Profesor Puhovski iskazuje dozu pesimizma, ali razlozi su drugačije prirode, ne u onome što čine ili ne čine sudovi:

„Nisam siguran da je hrvatska Vlada u stanju to napraviti, u ovom trenutku ona dosta loše stoji i pod pritiskom je desne konzervativne opcije“, kaže Puhovski, ali ipak misli da će povlačenja tužbe doći „ sad se to pojavljuje u javnosti u indirektnoj formulaciji predsjednika države, može se očekivati da će se to usvojiti, ali ne tako skoro.“

Podsetimo, Hrvatska je podnela tužbu za genocid protiv Srbije 1999. godine, 2000. je Beograd odmah uzvratio protivtužbom takođe za genocid u akciji Oluja. 2014. godine bi trebalo da započne proces ako dve strane do tada ne odustanu. Profesor Puhovski iskazuje rezervu.

“Ako mislite da je to dobra solucija da se od optužbi odustane, to je nešto što ja vjerujem da će se dogoditi, iako nisam siguran da je to najbolja moguća solucija”, ističe Puhovski.

Iskusni profesor prava sa međunaordnim iskustvom Tibor Varadi na osnovu onoga što nude tužba i protivtužba za genocid, preporučuje:

„Moje je zdušno uverenje da bi obe države trebalo da odustanu od tužbe i protivtužbe, mislim da to treba uraditi zajedno, istovremeno. Inače bi se trošile pare, advokati obeju strana bi bili manje-više prinuđeni da preuveličavaju događaje da bi dostigli taj, inače nedostižan prag genocida, usmena rasprava bi bila javna, i mislim da bi to negativno uticalo na dve zemlje. A ishod bi bio, verovatno, odbacivanje i tužbe i protivtužbe“, kaže Varadi.

Slična je poruka i tužioca Vladimira Vukčevića:

„Mislim da su te tužbe besmislene. Mislim da sve to može da se prevaziđe razgovorom na najvišem nivou.“
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG