Dostupni linkovi

logo-print

Hičner: Protesti u BiH šansa za nove političare


Ako se nastave protesti u BiH i ojača opozicioni pokret koji će definisati jasne i prave ciljeve – onda to može iznedriti nove političare i podstakne postojeće da shvate realnost i napokon pokrenu reforme, kaže za Radio Slobodna Evropa Brus Hičner (Bruce Hitchner), profesor američkog univerziteta Taft, direktor projekta Dejtonski sporazum, koji je učestvovao kao ekspert međunarodne zajednice pre nekoliko godina u nastojanju da se sprovedu ustavne reforme u BiH.

On ističe da protesti nadilaze etnička pitanja i podele. “Ljude u ovom trenutku ne zanima etnicitet već kako da zarade novac da bi preživeli”.

Frustracije su narastale decenijama jer postojeće institucije, podeljene po etničkom kriterijumu, više stvaraju nego što rešavaju probleme, kaže Hičner dodajući da je ključni problem dejtonska struktura BiH koja je zacementirala etničke podele.
On smatra da je besmislena teza da BiH mora da ostane federalna unija dva snažna entiteta sa veoma slabom centralnom vladom. U zajedničkom interesu je da napokon profunkcioniše vlada na državnom nivou, bez rizika da se ugrozi bilo čiji nacionalni interes.

To što zasada građani uglavnom protestuju u Federaciji BiH znači da je ona politički otvorenija od Republike Srpske, gde je za građane veći rizik da izađu na ulicu, ističe američki ekspert.

On smatra da građani koji su izašli na ulice imaju šansu da stvore istinsku opoziciju koja će insistirati na reformama. „Ako čitate blogove i druge komentare učesnika protesta, jasno vidite da oni tačno znaju šta žele i kako to da ostvare. Reč je o veoma sofisticiranom promišljanju situacije što je veliki potencijal za stvaranje politički aktivnog fronta građana koji može podstaći reforme“, smatra Hičner.

RSE: Koji su uzroci protesta u Bosni i Hercegovini koji su počeli u Tuzli zbog zatvaranja i prodaje preduzeća u kojima je nekada radio veći deo stanovništva u tom gradu, da bi se ubrzo proširili na veći deo Federacije BiH. Da li je u pitanju samo nezadovoljstvo teškim životom, siromaštvom, pljačkaškom privatizacijom, korupcijom ili su u pitanju i politički razlozi, pre svega glomazni i neefikasni državni aparat i produbljivanje etničkih podela, dve decenije nakon okončanja rata u BiH?

Hičner: Svi pomenuti faktori imaju uticaja. Proteste su započeli gladni i očajni ljudi, koji ne mogu da pruže bilo šta svojim porodicama i bez šansi da se ponovo zaposle. Razočarani su i privatizacijom koja im nije omogućila bolji život. Međutim, protesti su se ubrzo proširili tako da u njima učestvuju osim nezaposlenih i građani iz svih društvenih slojeva frustriranih svim što se dešava u zemlji od završetka rata.
Napor međunarodne zajednice da uspostavi mir u BiH nije nakon toga pratio uspeh u njenoj obnovi i izgradnji na političkom, društvenom i ekonomskom planu. Tome je umnogome kumovala struktura zemlje ustanovljena u Dejtonu – ja to nazivam “Dejtonski efekat” – koja uvažava nacionalne interese, a ne Bosne i Hercegovine kao celine. Dakle, frustracija se akumulirala od 1996. godine – polako ali sigurno.
U Republici Srpskoj zasada ima manje protesta, zbog veće cene, odnosno rizika po građane koji bi se na to odvažili nego u Federaciji BiH, iako su isti problemi u oba entiteta.

Mnogi kažu da se dugo čekalo na pobunu građana. Međutim, nije dobro kada u jednoj zemlji mora da se čeka da se pokrenu promene na ovaj način. Nažalost, BiH gotovo ne napreduje, zato što su političari neodgovorni.

Federacija BiH otvorenija od RS

RSE: Političari u BiH su očito zatečeni novonastalom situacijom. Neki od njih su podneli ostavke, drugi su to odbili predlažući umesto toga raspisivanje prevremenih izbora, iako su redovni predviđeni za jesen. U međuvremenu, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji se ubrzo po izbijanju protesta sastao u Beogradu sa najmoćnijim političarom u Srbiji Aleksandrom Vučićem, tvrdi da je stvarni cilj protesta podrivanje pozicije Republike Srpske. Kako to komentarišete?

Hičner: Zabrinjava pozicija Milorada Dodika, jer se Republika Srpska suočava sa istim problemima kao i Federacija BiH, kao što su nezaposlenost, zatim gotovo nikakvih perspektiva za budućnost. Dakle, to što se, za sada, uglavnom protestuje u Federaciji BiH, ne znači da je stanje u njoj teže, već da je, uprkos problemima, politički otvorenija nego Republika Srpska. U srpskom entitetu je veći rizik po građane ako se odluče da protestuju. Kao što sam već rekao, ključni problem dejtonske strukture BiH je stvaranje različitih nivoa upravljanja čiji je glavni zadatak zadovoljenje interesa etničkih grupa. U takvim okolnostima vlada je prilično sputana i neefikasna da resava ključna društvena i ekonomska pitanja. Ljudi su frustrirani jer kada imaju problem suočavaju se sa paradoksalnom situacijom da su institucije tako struktuirane da više produbljuju podele nego da rešavaju zajedničke teškoće. Na primer, kada izbije problem u nekom delu zemlje automatski dobija etničku dimenziju, iako je reč o čisto ekonomskom ili socijalnom pitanju, dakle univerzalnog je karaktera.
Jedan od izazova sa kojima se suočavaju građani koji protestuju jeste kojem nivou vlasti je usmereno njihovo nezadovoljstvo – kantonalnom, entitetskom ili državnom.

Poređenja radi, tokom Arapskog proleća – u Egiptu, Tunisu i drugim zemljama, pa čak sada i u Ukrajini - veoma je jasno kome su upućene pritužbe demonstranata, jer postoji jedna vlada, Dakle, meta, odnosno cilj nije pokretan kao u BiH, gde postoji mnogo nivoa vlasti.

Smatram da građani BiH treba da se fokusiraju na najviši nivo vlasti, kome će predočiti svoje zahteve, jer je reč o problemima zajedničkim za celu zemlju. Međunarodni monetarni fond je u prošlosti davao znatne zajmove, ali su oni uglavnom bili namenjeni za popunjavanje budžetskih rupa, reorganizaciju administracije na različitim nivoima u cilju smanjivanja njenih troškova. Međutim, nije dovoljno da se MMF usredsredi samo na štednju u državnim institucijama. Neophodno je i da pomogne u rešavanju ekonomskih problema, pre svega siromaštva i socijalne nejednakosti.

RSE: Pomenuli ste “Arapsko proleće”. Pojedini strani novinari su okvalifikovali ove proteste kao “Bosansko proleće” koje lako može da se proširi na ceo Balkan. Da li demonstracije građana mogu da uzdrmaju postojeće veoma duboke etničke linije razdvajanja, ili će njihov domet biti ograničen?

Hičner: Mislim da ovi protesti nadilaze etnička pitanja i podele. To je svakako njihova najvažnija karakteristika. Ljude u ovom trenutku ne zanima etnicitet već kako da zarade novac da bi preživeli. I sa prosečnom platom od 400 evra se teško može sastaviti kraj sa krajem. Dakle, to nije ni nacionalno niti versko pitanje, već pre svega ekonomsko i socijalno. To je uostalom problem u svim zemljama bivše Jugoslavije, nakon njenog raspada.

Šansa za drugačije izbore najesen

RSE: Da li ovi protesti mogu da utiču i na ishod predstojećih parlamentarnih izbora tako da omoguće reforme, uključujući i da BiH napokon postane funkcionalna država, nakon blokade koja traje skoro dve decenije?

Hičner: To će biti izazov i zavisi od načina na koji će izbori biti struktuirani. Prema postojećem izbornom sistemu, partije se uglavnom oslanjaju na biračko telo koje je nacionalno struktuirano. Pitanje je da li će se pojaviti novi političari koji će svojim programom prevazići postojeće snažne nacionalne podele i privući birače iz različitih etničkih grupa, u nastojanju da rešavaju probleme koji tište celu zemlju a ne samo jedan njen deo. Istovremeno, postavlja se pitanje da li i u postojećim partijskim i državnim strukturama ima političara koji uviđaju tu nužnost i spremni su da promene dosadašnji pristup. Ako se to ne desi, onda će i predstojeći izbori u velikoj meri ličiti na prethodne.

Smatram da ako se nastave ovi protesti i ojača opozicioni pokret na konstruktivan način koji će definisati jasne i prave ciljeve – onda to može iznedriti nove političare i podstakne postojeće da shvate realnost i promene dosadašnju retoriku. To mora da se desi. Naravno, te neophodne reforme nisu realne preko noći i u tom periodu su moguće turbulencije, ali ne podrazumeva nužno sukobe. U svakom slučaju, taj proces sada tek počinje.

RSE: Da li to podrazumeva i promene Dejtnoskog sporazuma, koji je prema mnogima uzrok problema sa kojima se suočava BiH, onemogućavajući joj da postane funkcionalna država. Presuda Sejdić-Finci je najočitiji primer blokade da se bilo šta u BiH promeni. Da li će ovi protesti pomoći da se „promešaju karte“ na političkoj sceni tako da se napokon omoguće reforme i da li one treba da počnu od revizije Dejtonskog ugovora?

Hičner: Mnogi traže da se SAD ponovo angažuju u organizovanju novog Dejtona, odnosno aktivnije učešće međunarodne zajednice. Smatram da su ustavne promene od ključnog značaja za BiH, ali inicijativa mora da potekne iz same zemlje. Ne vidim na koji način bi sada SAD i EU mogli da intervenišu i kažu: „evo vam novi ustav“, odnosno da se direktno umešaju i presudno utiču kako će BiH izgledati. To više nije moguće. Kao što sam rekao, taj proces reformi treba da pokrenu domaći akteri i u tom smislu ovi protesti mogu da odigraju značajnu, pozitivnu ulogu. Naravno, kada otpočnu takve reforme, SAD i EU mogu da pomognu taj proces.

Pomenuću primer „aprilskog paketa“ pre nekoliko godina kada je međunarodna zajednica bezuspešno pokušavala da pokrene ustavne promene, jer se domaća politička elita nije mogla saglasiti. U tim naporima nedostajao je značajan elemenat – mnogo aktivnije učešće građana, a to nije bilo moguće zbog etničke podele zemlje kao rezultat Dejtonskog sporazuma. Tačnije, građani nisu mogli da se organizuju na nivou cele zemlje. Sada se, međutim, to napokon dešava.

Dakle, ustavne promene moraju pre svega da omoguće formiranje mnogo funkcionalnije i odgovornije vlade koja bi rešavala ključne probleme koji muče građane. To dalje znači smanjivanje raznih vrsta zaštite po etničkom kriterijumu na različitim nivoima vlasti. Potreban je mehanizam koji će omogućiti suočavanje sa problemima, a koji, što zbog prirode Dejtonskog sporazuma što ponašanja domaćih političara, do sada nije postojao. Ovi protesti mogu da daju značajan zamah takvim reformama.

RSE: Da li je moguće smanjivanje nadležnosti entiteta tako da centralna vlast bude jača i efikasnija?

Hičner: To može biti partnerstvo različitih nivoa vlasti. Nije neophodno odmah govoriti o smanjivanju nadležnosti entiteta. Ja ne želim da dajem konkretne savete šta treba da urade lideri partija u BiH. Na samim građanima i domaćim političarima je da procene koje institucije ne rade dobro i dogovore se kako da ih zajednički učine efikasnijim. U svakom slučaju besmislena je teza da BiH mora da ostane federalna unija dva snažna entiteta sa veoma slabom centralnom vladom. Dakle, u zajedničkom interesu je da napokon profunkcioniše vlada na državnom nivou, bez rizika da se ugrozi bilo čiji nacionalni interes. Na primer, ne vidim kakve veze ima poljoprivreda sa etnicitetom. Dosada su jedini i ključni akteri bili domaći političari uz angažman međunarodne zajednice. U tom trouglu je nedostajala aktivna uloga građana, koji sada stupaju na scenu u nastojanju da učine politiku odgovornijom.

Aktivnija uloga građana u upravljanju

RSE: Na kraju ovog razgovora, da li zahtevi i očekivanja građana mogu opet biti iznevereni. Pomenuli ste u nekoliko navrata Arapsko proleće. Međutim, mnoga njegova dostignuća su dovedena u pitanju. Da li postoji rizik da nakon nedelje, dve protesti u BiH splasnu. Gotovo uvek ovakva previranja započnu sa velikim entuzijazmom, ali često završe sa razočarenjem njihovih učesnika?

Hičner: Mislim da su problemi sa kojima se suočava BiH jedinstveni, odnosno znatno se razlikuju u odnosu na zemlje zahvaćene, na primer Arapskim prolećem, u kojima je civilno društvo veoma slabo. BiH je deo Evrope i ima tradiciju postojanja institucija nalik onima na Zapadu, pre svega civilno društvo. Doduše, nije bio moguć aktivniji angažman građana u dosadašnjim pregovorima političara uz posredovanje međunarodne zajednice. Međutim, frustracije su toliko narasle da građani koji su izašli na ulice imaju šansu da stvore istinsku opoziciju koja će insistirati na reformama. Ako čitate blogove i druge komentare učesnika protesta, jasno vidite da oni tačno znaju šta žele i kako to da ostvare. Reč je o veoma sofisticiranom promišljanju situacije što je veliki potencijal za stvaranje politički aktivnog fronta građana koji može podstaći reforme. U tom kontekstu i međunarodna zajednica može igrati novu, konstruktivnu ulogu, koja nije više moguća kao 2005-6. godine.

Dakle, potreban nam je novi pristup, a to podrazumeva aktivniju ulogu građana u upravljanju sopstvenom zemljom.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG